субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:17
Не само о послу: Јелена Генчић

Тенис – ни леп ни лак спорт

Прво се сама такмичила, а онда почела да помаже другима да се вину високо. Улазак у финале Дејвис купа, каже искусна спортисткиња, дошао је у прави тренутак
субота, 09.10.2010. у 22:00

Млади долазе, пуни ентузијазма и побеђују без пардона. Видели сте како је Бојана Јовановскинадиграла Јелену Јанковић у Пекингу прошлог понедељка. За мене је то потпуно очекивано, девојка је играла потпуно растерећено, када је Јелена схватила „колико је сати” више није могла да похвата конце… – примећује Јелена Генчић. Невероватно је колико ова жена има стрпљења да објасни, подсети, да прича о финалу Дејвис купа, Новаку Ђоковићу, својим тениским почецима у некадашњем винограду на Дедињу…

Ваљда зато што је таква Јелена Генчић ( „у хороскопу сам Вага, дакле добра док ме неко не наљути, а ко ме наљути боље да бежи одмах”, додаје) и сада, после готово шест деценија држања рекета, са истом пажњом учи најмлађе првим форхендима и бекхендима, као што је некада тренирала Монику Селеш, Горана Иванишевића… Више од 30 пута била је првакиња Југославије у тенису, савезни капитен женске тениске репрезентације СФРЈ, учествовала на светским турнирима, била голман рукометне репрезентације, завршила историју уметности, пуних 45 година радила као редитељ у Телевизији Београд. И ако још неко није чуо – у шестогодишњем дечаку препознала будућег аса Новака Ђоковића.

Спортиста са факултетском дипломом? Не можемо да се не запитамо у време када је образовање последња обавеза у животу врхунских такмичара, која се оставља за неко друго време или збрзава на неком од приватних универзитета.

– Некада је било незамисливо да спортиста не заврши школу без обзира на обавезе – сећа се Јелена.

– Рукомет је дошао некако спонтано, јер смо живели у кући на Дедињу, пуно дечака из комшилука играло је фудбал а ја им била голман, а моја мама је од старих чарапа правила најбоље крпењаче. Седморо деце у мојој породици, четири брата и три сестре, дакле старих чарапа сасвим довољно – смеје се наша саговорница. – Неко је тренеру рукометашица Црвене звезде Ђорђу Вучинићу скренуо пажњу да се ја добро сналазим на голу и тако су ме ангажовали. У међувремену сам завршила историју уметности, бавила сам се фотографијом.

Пут до запослења водио је ка телевизији. Генерал Кораћ је обавестио Јелену генчић да је 27. на списку за примање. У филмском центру у Кошутњаку формирали су Вишу филмску школу која је касније постала ФДУ.

– Били смо први полазници и без престанка смо учили све о телевизији која је тада била потпуно нови медиј. Радила сам са Лолом Ђукићем, Мињом Дедићем, Шотром, Славом Равасијем, дошао је у међувремену и Сава Мрмак. Чеда Мирковић ме је позвао да пређем у Школску редакцију, рецимо. Званично сам 1993. отишла у пензију, а спорт нисам желела да пратим професионално, јер то је био мој хоби – објашњава.

– Кућу у којој живим и данас са сестром и сестричинама сазидао је наш деда, генерал Лазар Генчић, на периферији града, када ту није било ни воде, ни канализације, ни пута. Чим је краљ Александар почео да зида двор на том Дедињу, нашли смо се у центру збивања. Деда је студирао медицину у Бечу, после се вратио у домовину и постао први српски хирург. Из страхота Првог светског рата изашао је као признати генерал Српске војске. Никада није разумео ни прихватио одлуку његовог сина, а мог оца Јована да се 1920. године у Бечу ожени странкињом Хермином – прича Јелена, подсећајући да ни тадашњи министар унутрашњих послова Ђорђе Генчић, дедин брат, није могао да прихвати толику бруку у фамилији због женидбе Бечлијком. Јер, Јован је одмах по дипломирању на музичком конзерваторијуму прешао још у католичку веру.

Несумњиво, било је ту материјала за шпанску серију – углавном Јеленини тата и мама су се изборили се за своју љубав, преко главе преметнули и партизански поход на Дедиње и друге невоље. Господин Јован је умро 1957. а госпођа Мими – 1977. године.

– У кући није било женских и мушких послова ако је нешто требало да се заврши. Пеглао је брат, дрва секла сестра. И ја сам радила све, само нисам шила и кувала. Мада правим добре колаче и посебно сахер торту. Када је отац умро, остала је мајка са нас седморо – прича Јелена. – Деда је био војник, увек је говорио да има пара да нам купи, али није хтео да нас навикава на луксуз јер је говорио да ће бити рата и глади и да нећемо знати да се снађемо. Позната смо породица, али по части, моралу и раду морали смо бити као комшије. Обични.

Није ипак Јелена Генчић била „обична” рекреативка, бавила се спортом озбиљно. И сада се често огласи, прокоментарише.

– Јесам експонирана, можда и превише, с друге стране читам разне изјаве, безвезне и нестручне, а позната сам као особа која нема длаке на језику. Многима се не свиђа када критикујем, али чињенично стање је такво какво јесте, па ко хоће може да размисли о томе, да заједнички нађемо језик за бољитак. Мој став је такав – појашњава прослављена спортисткиња.

На питање сарађује ли са Тениским савезом Србије, Јелена каже:

– Не, има млађих и тако треба. Само не би требало да живе у уверењу да историја почиње од њих, јер има и старијих који су били у том послу и на разним функцијама– додаје.

– Еуфорија је била велика, прво поводом Нолетовог освајања Аустралијен опена, па онда и доброг пласмана Ане и Јелене на светској листи. Одједном је све стало. Улазак у финале Дејвис купа опет ће подићи овај спорт, ја то имам право да кажем јер сам у тенису од 1947. године, када је тенис називан буржујским спортом па смо рекете носили тајно под јакном. И у оно време смо имали одличну екипу за Дејвис куп, било је пуно потешкоћа, нису могле да буду слободно увезене лоптице па се играло са две. Данас тренирамо са двеста... – задовољна је искусна спортисткиња.

– Тенис је наоко леп и лак спорт, али тек после седам година озбиљног играња може да се каже „дошао је тренутак и да се нешто заради”. Многи родитељи настоје да у овом спорту остваре преко своје деце своје амбиције, на схватајући у какав ризик улазе. Зато је мој принцип да кажем родитељу да његово дете добро игра, лепо му је у друштву вршњака, али да нема психофизичких предиспозиција да успе. Таленат је једно, озбиљан рад друго, много пара се такође подразумева баш као и лична мотивација детета – побраја тренер успешних тенисера.

И онда шта се догађа?

– Ти исти људи после неколико година када потпуно пропадну и остану без игде ичега, ти који су се љутили на мене, долазе поново и питају ме: „Што нисте били упорни, што нас нисте тресли по раменима и говорили да не чинимо то?” Шта да им кажем после тога када мислим да је паметном човеку довољно два пута рећи нешто да схвати о чему говорим. И мој колега Никола Пилић исто тако је врло искрен, он неће да узима пет хиљада еура без разлога (толико кошта месец дана боравка у његовом кампу у Немачкој), него посаветује заинтересоване да сачекају да млади тенисер напуни 14 година па да онда надградњом помогне играчу да напредује – додаје Јелена Генчић.

Шта полазник добија код Николе Пилића за пет хиљада евра месечно, интересује нас. Јелена каже да се у кампу пре подне по четири сата учи техника а поподне сваког дана заказан је меч у пет сетова са спаринг партнером.

– Скупо је, криза је, зато се стално залажем да се код нас оформи један центар за бригу о младим талентима који немају финансијске услове да се развијају. О томе се говори пет-шест година, а није ашов пободен у земљу да се нешто сагради. Мада силне телевизијске екипе долазе са свих страна, да виде где стасавају ти наши клинци, мислећи да ми имамо академије. У другим земљама, у просеку по 500-600 хиљада младих учи тенис, имају терене али ето не постижу успех попут наших Нолета, Јанка или Јелене стасавали овде у немогућим и мало бољим условима. Наши тренери су их направили, па су као готови играчи отишли у кампове. Тамо имају већи број спаринг партнера – тумачи Јелена Генчић.

– Никад нећу да заборавим када сам својевремено питала немачког колегу Хајнца Гинтартома, тренера Штефи Граф, како ради а он ми из рукава одговорио да на списку има 22 имена спаринг играча које зове у зависности од будућег противника на неком турниру, да симулира баш неког ко форсира бекхенд, форхенд, да меч буде „као прави”. То је озбиљан посао – додаје.

Питамо Јелену по чему је видела да су Моника Селеш или Новак Ђоковић посебни у односу на десетине друге деце с којом се сретне.

– Прво ја децу заиста добро посматрам. Гледам их најпре у очи и ако је дете у стању да ми бар 20 секунди узврати поглед да не помери очи негде другде, знам да је заинтересован. Друго, посматрам како узима рекет, како се понаша. И оно што сви знају, као случајно проспем корпу са лоптицама и замолим све на терену да их покупе. Буде оних који трчећи то раде, има неких који после пете лоптице дођу да питају морају ли баш све да покупе и такви су залутали у спорт, мрзи их, лењи су. Суд дајем после десет дана – открива Генчићева. – Код Нолета сам то видела одмах, била сам хиљаду посто сигурна да ће у 17. години бити врхунски играч. За свако такво дете направим програм, петогодишњи и сви трошкови су ту.

– Новаковим родитељима сам, то је позната прича, рекла да имају златно дете, које обожава тенис, уме да понови оно што му се каже и да ће бити сигурно бар пети у свету. Били су изненађени, нису знали ко сам ја, распитали су се „која је ово жена”, а ја сам им рекла да је после Монике Селеш, Новак прво дете коме предвиђам велику каријеру. Саветовала сам их да нађу доброг тренера, али да се тренеру не мешају у рад, да финансијски потпомогну, да у прве две-три године неће бити великих трошкова. Дођем у Београд, као председник Тениског клуба „Партизан”, кажем на састанку да ће мали бити светски играч, тренери ме „гледају бело”, питају шта ми је. Ја посла у телевизији преко главе, емисије, али одлучим да га тренирам сама. И тако осам година. Ноле је у почетку био повлашћен, терене је добијао бесплатно, пошто сам била представник „Принца” набављала сам му и рекете и лоптице – радо се сећа Јелена Генчић.

– Онда сам Срђану Ђоковићу рекла да мора финансијски да помогне, јер је дошао ред на јачи темпо, четири сата зими под балоном, учешће на иностраним турнирима. Срђан је у почетку био врло миран човек. Трошкови су се повећавали, позајмљивао је и само он зна како му је тешко било. Онда је почео у све да се меша, постао је нервозан, арогантан, али ја сам тражила да мој стручни део посла не дира. Потпуно га разумем, али га не оправдавам. Схватам да он данас располаже са пуно пара, ипак сам му својевремено рекла да се чешће сети оних дана када је пара било таман толико да има за децу, за храну, да се спусти на земљу. Боље је тако – сматра Јелена Генчић.

Али, она не мирује. Са Копаоника је сишла у Аранђеловац, а од прошлог лета је у Луковској бањи где држи кампове за младе тенисере. Јуче је прославила 74. рођендан и радо истиче своје године. На неке претходне долазио је Новак Ђоковић са браћом да јој честита и пожели јој све најбоље.

----------------------------------------------

Потпитања

Да ли сте у контакту са Ђоковићима и сада?

– Не већ три године. Нисам од навалентних особа.

Били сте у Арени на Дејвис купу?

– Да, али високо на трибинама. Новак мора да се концентрише за озбиљан меч а не да се поздравља са мном. Биће дана. Па и за турнир Београд опен на Дорћолу купила сам карту и са трибина гледала мечеве. Нисам добила почасне карте. Ипак, значило ми је када је својевремено Новак изјавио, поводом неког трофеја на једном од гренд слем турнира да је, док га је примао, још једном провртео филм када је почињао а ја га тренирала.

Јелену и Ану нисте сретали на терену?

– Оне су имале своје тренере. Јелена је психолошки јака, рационална је. Њен први тренер Аца Симић, некада одличан играч, значио јој је исто колико и ја Нолету. Иако је понекад пуна оптимизма, нисам сигурна да Ана може да се врати на старе позиције.

Надал или Федерер?

– Више волим Федерера.

Да ли сте открили још неки вансеријски таленат у међувремену?

– Јесам, али родитељи се у последњих неколико година, ваљда охрабрени трудом Срђана Ђоковића, понашају бахато, „раде” по свом програму. Зато сам недавно прекинула тренинге са даровитим дечаком, размишљајући шта ће бити касније, ако се сада када дете има 11 година његов отац понаша непримерено према мени. Мени то није потребно. Мало сам се опаметила. Имам и једну малу Македонку...

Колики је трошак за будућег врхунског тенисера?

– Када правим план, упишем све: трошкове за терене, за сате тренирања лети, зими, колико жица, рекета, лоптица, патика, мајица, путовања, авионске карте, пријаве за турнире, лекарски преглед. Била сам у борду Адвентиџ групе, сада АМЏ-и, који је купио Болитијеров камп и знам како спонзори помажу. Када сам ја правила план за Нолета то је било 220 хиљада долара годишње, али ако се добије бесплатан терен та ставка се брише, рекет од спонзора, патике, бесплатне авионске карте. И онда, на пример, тих 220 хиљада долара падне на 70 хиљада.

А када се помене фонд награда на турниру?

– Играч на рачун добије суму много мању од тих које се помињу. Скину му све порезе, таксе, надокнаде, чак и трошкове књижења у банци земље где су паре зарађене.

----------------------------------------------

Спонзори се љуте

– Произвођачи рекета не воле да играчи на терену разбијају рекет, иако је некима то начин да се испразне и тренутно уклоне негативну енергију. Ломљење рекета у два потеза, „показује” да рекет није баш претерано квалитетан када играчи могу у два потеза да га униште. Зато се произвођачи љуте – истиче Јелена Генчић.

----------------------------------------------

Краљевски клуб без терена

Ја сам председник Краљевског тениског клуба, који смо оформили престолонаследник Александар, принцеза Катарина и ја, са циљем да оформимо тениску школу, афирмишемо рад са младима, да покушамо да извучемо неког од талентованих, помогнемо му да напредује. У саставу двора постоји један тениски терен, завод за заштиту споменика није дозволио да се уреди бар још један, пропала је и варијанта са изнајмљивањем терена у Раковици и – то је то. Ја своје приватне тренинге играчима држим на теренима на Бањици – каже Јелена.

Рајна Поповић


Коментари4
f9340
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

lucija bretz
svaka vam cast,cesto mi se desavalo u zivotu da pomazem ljudima,naravno nikada nije stiglo hvala.ali bog salje ljude koji ti zahvale umesto oni koji su trebali.interesuje me koliko kosta cas kod jelene gencic?i kako se moze informisati oko termina cena i adrese treninga?
Milos Brajevic
Predivan intervuju sa Jelenom Gencic. Iskreno se nadam da ce se Novak oduziti i zahvaliti Jeleni na mukotrpnom radu provedenim sa njim, onako kako bi to Gospođa Gencic najvise zelela. Zelim Vam puno srece u daljem radu i neka Vas zdravlje sluzi jos mnogo mnogo godina!!!
Aspalathos M
Tekst iz duse od vrhunske sportiskinje. Ipak se ne bih slozio da tenis nije lep; dokaz posmatrajte Anu, Jelenu, Dementijevu, sestre Williams i druge lepotice, balerine s reketom u ruci, izuzetnih telesnih konstitucija. Sportski pozdrav!
Mila Mitic
Bravo i sve cestitke i pozdravi za Jelenu Gencic, Zao mi je sto mladi ljudi kojima ste pomogli u zivotu i uputili na pravi put zaborave na Vas.Ako neko ne moze da dodje licno,moze postom da Vam posalje cvece,moze da Vas pozove telefonom.Ali ljudi obicno zaborave one koji su im pomagali dok su se borili sa raznim zivotnim poteskocama pa kad to prevazidju dobiju druge ljude za prijatelje.Nazalost,dobrotvori se brzo zaborave.To svi znaju koji pomazu.Da ste jos dugo godina zdravi,veseli i da podignete puno mladih talenata u tenisu,Srecno Vam Jelena Gencic.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља