среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Моја професија је Драган Сакан

петак, 08.10.2010. у 22:00

Непосредно пред промоцију своје нове књиге, „New Idea Woman” у недељу је, изненада, преминуо њен аутор, маг маркетинга на овим просторима. Из Саканове књиге коју је објавио New Moment Magazine, Савет за ново мишљење, преносимо неколико упечатљивих аутобиографских одломака и фотографије чији је аутор Ненад Марјановић

Вештица

Професија звана avertising је увек ЛЕПА ЖЕНА (Pritty Woman), изузев кад то није.

Дама са Запада, глобална pretty Woman, о којој смо сањали све време, најавила је долазак. И напокон прешла Берлински зид.

Посветили смо јој много маште, мисли, идеја.

Нама се чинила фасцинантном, заносном. Побуђивала је дивљење.

На наше запрепашћење није изгледала као што смо је замишљали.

Имала је чудне захтеве. Тражила је ниже интелектуалне операције, адаптације, синхронизације...

Била је потцењивачки арогантна. Хтела је да скупо прода цигарете, виски, жвакаће гуме, а да јефтино купи компаније, људе, душу...

Уместо танга, почео је стриптиз!

Традиционална Pretty Woman окружила се новим локалним транзиционим јунацима. Говорили су чудне речи: скривени рабати, kick back (Има ли мене туте?“), trash for cash...

Долазила је у руке неталентованих и постајала досадна, брбљива, испразна и агресивна.

Била је у наручју лоших политичара, и попут атомске енергије, уместо употребљена, постала је злоупотребљена.

Изазивала је патње, страдања, наносила бол милионима људи.

Pretty Woman је постала краљица ниских страсти. Вештица. Не веруј Pretty Woman која лаже!

Мислећи да је и даље лепа, неки сарадници су почели да се отимају о њу, комадају је и развлаче.

Балкан је на тај начин добијао нoве маркетиншке агенције.

А ја сам изгубио Pretty Woman и највећу и највише награђивану агенцију на Балкану и у Новој Европи, без жеље да је одбраним и задржим.

NEW IDEA WOMAN

Напустио сам и Pretty Woman и advertising..

Преселио сам се у ренесансни градић Пиран у Словенији на обали јадранског мора и поклонио му слоган: Dream place for dream creators! – Место снова за креаторе снова!

Осећао сам да цивилизација не може да преживи у лажи, превари, трговини, пропаганди, што је велика економска криза после десет година то и наговестила.

Почео сам да замишљам Нови миленијум као Нову ренесансу. Отворио сам Европску школу за ове идеје Ideas Campus – школу за идеје из свих области људског духа, у коју су са одушевљењем долазили људи из целог света.

Захваљујући њима, поново сам заплесао ТАНГО.

Почео сам да пишем странице нове књиге и стварам New Moment New Ideas Company.

Опет сам се упецао на неухватљиву и задивљујућу природу Pretty Woman .

Као Пигмалион пробао сам да Pretty Woman удахнем мисао, душу, лепоту, етику...

Моја New Idea Woman има много лица – она је и театар и музика, дизајн и уметност, и advertising... И интуитивна је и рационална. И прецизна и хаотична. И мултимедијална и интерактивна.

Прича се да су почели да је зову Нова Ренесанса. 

Округли квадрат

У самој природи креативности налази се округли квадрат, две неспојиве ствари:

- креативност је увек лична, ауторски приступ

- креативност има значење, односни поруку, идеју, мисао.

Хармонизацијом тих односа бавио сам се и у послу и у животу.

У односима са сарадницима дешавале су се различите интеракције.

Кад је доминирао ауторски приступ, понекад је долазило до „убијања“ поруке, идеја, мисли. Долазило је и до феномена crazytivity - четвртасти точак је нова ауторска идеја, али не функционише.

Када је доминирала само мисао, нестајала је уметничка чаролија и добијала се „смежурана салата“.

Тако је било и у животу. Јединство супротности.

Хармонизовао сам леву и десну половину мозга, идеје и новац, осећајност и рационалност, арт и advertising. И победник и губитник...

Култура немогућег

Култура немогућег ми се дешавала и на филму и у животу.

Најбоља илустрација слогана „Култура немогућег“ пример је кад сам као креативни директор радио промоцију југословенског филма (Србија и Црна Гора) на Филмском фестивалу у Кану, 1995. године.

Требало је да промовишемо југословенски филм, који званично није био присутан на Фестивалу. Требало је да промовишемо филм државе која је била под санкцијама УН.

На први поглед - немогућа мисија.

На други, латерални поглед утврдили смо да на Фестивалу учествује 576 аутора из Југославије који су радили филмове за продуценте других држава.

Био је то податак за креативно-субверзивну кампању са концептом и слоганом „Култура немогућег - 576 југословенских филмских стваралаца на Канском фестивалу“.

Креативни тим са којим сам стварао најбоље идеје - Art Director филма и режисер Борис Миљковић, Арт Director i дизајнер Славимир Стојановић, Арт Director за event Светислав Тодоровић, Idea Thinker Ивана Петровић и писац Богдан Тирнанић - креирао је велики број комуникационих промотивних материјала: догађај, перформанс, ТВ спорт, проспект, плакат, инсталацију...

Док су насловне стране француских новина писале о томе како Срби у Босни вешају француску војнике за ноге, странице посвећене култури у истим новинама, писале су о српским филмским радницима као фаворитима Фестивала.

На крају, без узрочно-последичне везе догодила се „Култура могућег“.

Емир Кустурица је добио Grand prix за „Подземље“ (Underground).

Режисер Горан Паскаљевић добио је награду критике, а 576 филмских радника Југославије (СЦГ) били су апсолутни победници фестивала на којем Југославија званично није учествовала.

Култура немогућег ми се дешавала и у животу - свакодневно.

Живео сам 35 година од идеја на Балкану, у времену када ни идејама ни Балкану ништа није полазило за руком.

Крај

Захваљујући мојим омиљеним глумцима, „Округли квадрат“ и „Култура немогућег“, ја сам свој првобитни сан, прву реченицу коју сам прочитао о креативној индустрији (Желео сам у животу да постанем писац, дизајнер, AD Man...) претворио у реалност.

Режирао сам ових тридесет пет година, кроз тридесет поглавља књиге, један сан.

Остало ми је још да направим шпицу.

Заклопим странице књиге.

Захвалим се, још једном свима.

И обучем бело одело.

Видимо се у неком другом филму.

Хвала.

Дупли крај(/slika2)

А онда се појавила New Blondie.

Позвала ме на Neverending Party.  

Почео сам да режирам New Idea Woman.

Свима нама је потребна Нова ренесанса.

Јединство супротности

Балкан је и Ерос и Танатос. Деструкција и конструкција. Живот и Смрт. Црвено и Црно.

У Југославији је почетком деведесетих 20. века почео мрак. Рат, патње, страдања...

Србији су уведене санкције. Био нам је замрзнут уговор са партнером из Лондона,

Последња кампања коју смо урадили била је за црне бомбоне „негро“.

„Није све тако црно као што изгледа. Још је црње.“ – написали смо.

За удружење менаџера Београда написао сам слоган:

„Предузећа умиру – живот нестаје.“

У Београду су сви моји запослени остали без посла и плате. Остао нам је само један нон-профит клијент – Међународни црвени крст, за који смо креирали кампању „Не пуцајте у нас“. Награђени смо Сребрном медаљом на фестивалу у Њујорку и Специјалном наградом Уједињених нација за мир. Желео сам да примим награду, посебно у том граду. Једним од последњих слободних летова стигао сам у париѕ. Због уведених санкција нисам успео да одем у Њујорк, али сам успео да купим ципеле. Преко пута хотела у којем сам одсео налазио се бутик чувеног модног креатора. За ту сезону уметник је изложио нову црну колекцију, а излог је украсио црвеним ципелама које су биле део инсталације. И нису биле за продају. Ако сам изгубио државу нисам изгубио дух. Успео сам да пробам црвене ципеле – мој број, а онда и да их купим. Иако је цена била неразумно висока, предности које ће ми касније пружити биле су још веће.

Уместо да се бавим политичким маркетингом, тј. Пропагандом рата и национализама, што је био једини начин дса агенција преживи, определио сам се за Ерос и слоган: „Стварајте идеје, не рат“ – „Make ideas, not war“.

Помоћу црвених ципела, као симбола Ероса, наставио сам да остварујем свој први сан.


Коментари2
92a26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusica Topalovic
IMALA SAM CAST DA LICNO UPOZNAM G-DINA DRAGANA SAKANA U GALERIJI DOMA VOJSKE NA MOJOJ SAMOSTALNOJ IZLOŽBI GDE SAM NASLIKALA NJEGOVE CRVENE CIPELE. ODUŠEVIO SE MOJOM IDEJOM DA NASLIKAM NJEGOVE CRVENE CIPELE. DALA SAM IM I IME: SVETSKI PUTNICI, VERNI PRATIOCI I SAPUTNICI. POTAPŠAO ME JE PO RAMENU I REKAO - VI STE ŽENA IDEJA. SUZE SU MI OD RADOSTI POTEKLE! REKAO MI JE DA CE IH STAVITI U SVOJU KNJIGU KOJU ZAVRŠAVA I MENE KAO AUTORA SLIKE. U MOJOJ KNJIZI UTISAKA NAPISAO MI JE: KOSMOS RODI-VI SLIKATE! OSTALA MI JE USPOMENA I SECANJE NA NJEGA. TA SLIKA JE SADA U NJEGOVOJ PRIVATNOJ KOLEKCIJI. NEKA GA ANDJELI CUVAJU! DUŠICA TOPALOVIC, SLIKAR
Alexr Peterson
Gospodin Sakan je bio veliki čovek i deo one Srbije na koju možemo da budemo ponosni.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља