среда, 04.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:21

Минимална пензија израз солидарности

понедељак, 11.10.2010. у 22:00

Поводом измена пензијског закона синдикати су започели серију протеста. Основне замерке су индексација пензија и повећање броја година за пун стаж за жене са 35 на 38 година. Синдикати захтевају враћање на индексацију пензија по „швајцарској формули” уз услов да просечна пензија не падне ниже од 60 одсто зараде и да минимална пензија не може бити нижа од 25 одсто просечне зараде.

Поред генерално негативне оцене односа државе према пензионерима од 2005. године треба рећи да ни захтеви синдиката нису реални. Индексација предвиђена изменама закона – да се прве две године пензије усклађују ,,швајцарском формулом” (која садржи БДП уместо зарада), а након тога кретањем цена уз реални раст више од четири одсто раста БДП-а, свакако је повољнија за пензионере од постојећег законског решења. Тачно је да у важећем закону постоји члан који спречава пад просечнe пензијe испод 60 одсто зараде, али је проблематична природа овог показатеља. Просечна пензија осликава радну историју садашњих корисника, мало је оних који су остварили пун стаж, и узима у обзир инвалидске и породичне пензије које су по својој природи ниже од старосних. Одговарајући показатељ је стопа замене – она показује да радник који је радио пун радни стаж са пензијом коју оствари у 2010. години може да одржи приход на нивоу од око 72 одсто од онога што је претходно зарађивао.

Имајући у виду финансијску кризу, дефицит буџета и притисак ММФ-а, али и чињеницу да је садашња висина стопе замене коректна, у наредних неколико година није реално очекивати повољнију индексацију. Тачно је, међутим, и да овај начин индексирања на дужи рок није прихватљив, те да би за коју годину индексацију пензија требало тако мењати да у већој мери узима у обзир раст зарада. Дакле већи проблем од измена пензијског закона су измене Закона о буџетском систему који „закуцава” индексацију пензија све док учешће пензија у БДП-у не смањи на десет одсто. Ова арбитрарна одредница може озбиљно да угрози висину пензија.

Захтев синдиката да минимална пензија не може бити нижа од четвртине просечне зараде такође није оправдан. Минимална пензија је сама по себи израз солидарности, а њени корисници нису нужно сиромашни. Подаци показују да су то претежно жене које су радиле од 15–25 година, што значи да у највећем броју случајева минимална пензија није последица ниских зарада током радног века већ малог броја година стажа, што је вероватно био њихов избор. У Србији постоји велики број старих особа без пензије, па се може поставити питање праведности повећања минималне пензије у ситуацији када је социјална помоћ још нижа. На крају, симболично повећање минималне пензије је и предвиђено изменама закона.

Што се тиче предложених промена услова за пензије по стажу, оне су сасвим оправдане. Када се неко пензионише по основу стажа, дуже прима пензију од особе која је у пензију отишла на основу старосне границе. Тај пензионер не само да више кошта систем већ и боље пролази од оног ко је отишао у пензију по годинама живота, што није праведно. Такође, иако постоје историјски разлози којима правдамо повољнији положај жена у систему, модеран пензијски систем није институција која треба да решава такве проблеме. Стога је предложени пораст потребних година за пун стаж жена са 35 на 38 адекватан, посебно имајући у виду постепеност увођења ове промене.

Како је подигнута и минимална старосна граница на 58 година испада да жена која је почела да ради са 18 година неће ни са 38 година стажа моћи у пензију. У исто време код пензија „по стажу” за мушкарце нема никаквог затезања, што није фер. Зато би боље решење било смањење пензије „по стажу” за одређени проценат – на пример за десет одсто за жене које се пензионишу са 55 година и мушкарце који се пензионишу са 60 година.

*Економиста, Центар за либерално- демократске студије


Коментари6
155e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Katarina Stanic
Jos jedno pojasnjenje - ako ste 12 godina duze radili i uplacivali doprinose, Vasa penzija ce biti visa. Formula je tako postavljena da jako dobro povezuje visinu zarade i duzinu godina staza sa penzijom. Problem je samo u duzini koriscenja penzije koja je za one po stazu, kao sto sam vec napomenula, duza.
Katarina Stanic
Ako ste 12 godina duze uplacivali doprinose onda je naravno fer da je i duze primate. Ali ako ste 40 godina uplacivali doprinose od npr. 20-60 godine, a neko drugi isto 40 godina ali od 25-65, onda ste vi u boljoj poziciji jer cete je za isti iznos doprinosa (naravno pretpostavljamo istu visinu penzije) prosto duze primati penziju, u proseku 3-4 godine duze. Ovde naravno govorimo o verovatnocama i ocekivanom trajanju zivota, na kome je i zasnovana citava logika penzijskog osiguranja. Naravno da moze da se desi da neko ko je otisao u penziju sa 60 godina umre pre nekog ko je otisao sa 65, ali je verovatnoca da ce ziveti par godina duze.
Djoka Petrovic
A zbog cega je manje fer ako neko ode u penziju na osnovu godina staza u odnosu na starosnu granicu? Evo mog primera, krenuo sam da rmbacim sa 18 godina, dok je neki veciti student uzivao do 30. godine i na kraju moze da ima radni vek kraci od mene 5-10 godina ako se gleda starosna granica. Sta je tu pravedno gospodjo Stanic? ja sam 12 godina duze placao poreze i doprinose i zasluzujem da 12 godina duze primam penziju, zar ne?
Mirjana Jovanovic
Hvala Vam na odgovoru. Upravo i polažem nadu da će nove generacije uspeti da teret porodičnih obaveza podjednako ponesu oba pola. Kao majka dva sina trudim se da ih vaspitam u tom duhu i radujem se da će vreme pred nama olakšati položaj ženske populacije.
Katarina Stanic
Mirjana, potpuno ste u pravu. Upravo to je i bio razlog zasto se 2003. godine nije krenulo u pravcu izjednacavanja polozaja muskaraca i zena u penzijskom sistemu. Takodje, i ovim najnovijim promenama zene ostaju u "povoljnijem" polozaju od muskaraca - potrebno im je 38 godina za pun staz umesto 40, dodavace im se 6% na staz umesto dosadasnjih 15%, a sve te promene desavaju se postepeno. Standardana starosna granica koja iznosi 60 godina nije pomerena, sto je dobro. Takodje treba imati u vidu da novije generacije zena ipak drugacije zive od svojih majki, kao i da su drugi segmenti drustva imaju mnogo vecu odgovornost za ispravljanje losijeg polozaja zena u drustvu. Nije na penzijskog sistemu da ispravlja te razlike, iako ih kreatori sistema imaju u vidu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља