четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44

Како штедети и зарадити

среда, 13.10.2010. у 22:00

Каматне стопе међу највишим у Европи, огромно интересовање грађана, повремено стварање редова у експозитурама банака и продужено радно време експозитура и филијала банака су карактеристике сваке Недеље штедње у Србији

Иако није могуће очекивати исте или више каматне стопе пословних банака на орочене штедне улоге у односу на претходне године, овогодишња Недеља штедње ће засигурно привући огромно интересовање грађана Србије. Доспеће ороченог новца из ранијих Недеља штедње, нижи порез на остварене камате, раст девизне штедње грађана у Србији међу највишим у свету и више каматне стопе од редовних су довољни подстицаји да и у овој години велики број штедиша потражи најповољније понуде пословних банака током Недеље штедње.

Карактеристично за прошлогодишњу Недељу штедње је и то што је неколико банака понудило производе који до тада нису били присутни на нашем тржишту. На првом месту, то је била исплата камате унапред, што је у том тренутку ослобађало од пореза на остварену камату, али што у овој години неће бити случај. Прошле године је било приметно и мање „утркивање” пословних банака високим каматним стопама, што се може очекивати и у овогодишњој Недељи штедње.

Највеће интересовање по правилу изазива штедња у најпопуларнијој страној валути у Србији – еврима, али имајући у виду овогодишњи процес деевроизације код комерцијалних кредита, може се очекивати да у овој години нешто већи значај буде дат и динарској штедњи грађана. Истовремено, имајући у виду тренутну ситуацију у вези са штедњом грађана, али и прошлогодишње понашање пословних банака током Недеље штедње, вероватно да један део банака неће изаћи са посебним понудама за штедњу грађана.

У 2008. и 2009. години пословне банке су често продужавале периоде трајања стимулативних каматних стопа, како би прикупиле додатна средства штедње. Овај тренд је био посебно наглашен у Недељи штедње 2008. године, када је била присутна криза поверења код великог броја грађана и када су упоредо са Недељом штедње депозити били повлачени из пословних банака. У овој години се не може очекивати велики број продужења акција стимулативних каматних стопа, а и уколико их буде, највероватније да ће то чинити мање пословне банке са ограниченом мрежом пословница, које су доступне само у већим центрима у Србији.

Имајте у виду да продужени рокови могу покварити ваше будуће планове везане за штедњу у пословним банкама. Наиме, уколико искористите продужење рока трајања стимулативних каматних стопа у једној банци, може се десити да у следећој години иста банка или друге пословне банке не продуже рок важења стимулативних каматних стопа, што би за вас значило немогућност искоришћења повољности у следећој Недељи штедње. Због тога се потрудите да средства орочите током дана редовне Недеље штедње.

ОРОЧЕНА ШТЕДЊА

Од увођења акција стимулативних каматних стопа током Недеље штедње до данас, јасан је тренд да се стимулативни услови нуде за све дуже рокове орочења средстава, посебно када је у питању девизна штедња. Пословне банке овако поступају јер им је у интересу поуздана и стабилна девизна штедња, коју ће моћи адекватно да пласирају и остваре профите. Битно је напоменути да вам само орочења на 12, 24 или 36 месеци обезбеђују могућност да иста средства реорочите поново по стимулативним каматним стопама у будућим Недељама штедње, због тога што орочења на краће периоде доспевају у месецима када банке не нуде стимулативне каматне стопе. Орочења на краће периоде остављају мањи или већи простор до следеће Недеље штедње, који би требало да покушате да искористите „међуорочењем”. Међутим, у овим случајевима ћете морати средства да орочавате по нижим (редовним) каматним стопама до тренутка када пословне банке поново понуде стимулативне каматне стопе за штедњу.

Дилему да ли орочити новац на краћи или дужи период морате решити у зависности од својих намера, потреба и склоности ка ризику. Златно правило је да орочење на дужи период доноси веће каматне стопе, али и ограничење да у истом периоду не можете користити уложени новац. Краткорочна орочења делимично решавају ово ограничење, тиме што су краћи рокови у којима ће вам новац бити доступан, али истовремено доносе и знатно нижу остварену каматну стопу. Да бисте решили на који вид улагања се одлучити, преиспитајте своје потребе за уштеђеним новцем у наредном периоду, намену за коју планирате утрошити штедњу и време када очекујете да ћете утрошити орочена средства. Да би помогле клијентима у решавању овог проблема, пословне банке данас често нуде различите опције ранијег разорочавања средстава од предвиђеног уз минимална смањења каматних стопа. Распитајте се и о овим могућностима у пословној банци поред прикупљања основних података о висини каматне стопе и времену орочења.

ПОКЛОНИ И НАГРАДЕ ЗА ШТЕДИШЕ

Као и претходних година, поједине банке покушаће да привуку пажњу штедиша различитим поклонима и наградама. Уобичајени поклони банака су бесплатна чланарина за кредитне картице, осигурање за домаћинство или учешће у наградној игри. Веома је важно знати да неки од ових „поклона” повлаче са собом и додатне трошкове за клијенте. На пример поклон кредитна картица без плаћања чланарине се често ограничава на годину дана неплаћања чланарине, с тим што ће клијент у другој години бити у обавези да измири своје обавезе. Сем тога, често се овакве кредитне картице одобравају уз веће каматне стопе, чиме пословне банке покушавају да надокнаде трошкове чланарине које су преузеле од клијента на себе. У овим случајевима добро процените трошкове и користи које ћете имати уколико се одлучите за овакву опцију и у складу са тим донесите одлуку којој ћете банци поверити своју штедњу.

СТЕПЕНАСТА ШТЕДЊА

У претходним Недељама штедње су се појавили стимулативни пакети орочавања девизних средстава под називима „степенаста штедња”. Ова штедња подразумева да што је дужи период орочења средстава, каматна стопа постаје виша из месеца у месец. Међутим, ова врста штедње по правилу доноси мање приносе од класичне орочене штедње, иако се рекламира под атрактивнијим условима. Основни разлог томе је чињеница да су каматне стопе у првим месецима степенасте штедње далеко ниже од оних код класичне орочене штедње, а да се након истека већег дела укупног периода орочења подижу на ниво знатно виши од оног који се обрачунава код класичне орочене штедње. Ипак, пондерисањем свих каматних стопа у оквиру степенасте штедње, често се долази до закључка да је укупан принос на уложена средства мањи од оног код класичне орочене штедње. Да бисте правилно разумели која опција орочења вам доноси веће приносе, препоручљиво је да од службеника банке захтевате да вам израчуна камату која ће бити приписана улогу на крају периода орочења за обе опције орочења.

КРАЋИ ПЕРИОД ОРОЧЕЊА – ВИША КАМАТНА СТОПА?

Поједине пословне банке су у претходним Недељама штедње излазиле са понудама у којима су више каматне стопе нуђене за краће периоде орочења. Поента овакве понуде је да банка привуче клијенте и након кратког периода плаћања високе каматне стопе на орочена средства задржи клијента уз далеко ниже каматне стопе на уложен новац. Тако, уколико орочите новац по изузетно високој каматној стопи на месец дана, имајте у виду да ће након истека овог периода каматна стопа у истој банци бити драстично нижа, а остале пословне банке вероватно неће више нудити стимулативне каматне стопе. У овом случају ваш новац ће у периоду од годину дана бити орочен по стимулативним каматним стопама само месец дана, а након тога, максимално 11 месеци ће доносити принос по основу редовних каматних стопа, све до следеће Недеље штедње, када ће вам се указати прилика за ново орочење по стимулативним каматним стопама.

БУДУЋНОСТ КАМАТНИХ СТОПА

Овогодишња Недеља штедње иако по каматним стопама мање атрактивна од прошлогодишње и даље сврстава Србију у земље са највишим каматним стопама на орочене депозите у Европи.

Држава се обавезала да гарантује банкарске депозите до висине 50.000 евра по улогу у једној банци, што улива додатну сигурност када је у питању штедња у пословним банкама. Сем тога, централе појединих страних банака које послују у нашој земљи дају гаранцију за депозите на нивоу банкарске групације.

Генерални закључак је да орочена штедња по стимулативним условима током Недеље штедње остаје један од најбољих начина остваривања приноса на средства грађана. У наредним месецима и годинама је за очекивати да ове каматне стопе буду ниже, тако да је препоручљиво искористити тренутну ситуацију и остварити адекватне приносе на уложена средства.

kamatica.com


Коментари1
c6daa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dušan Trajković
Koga su guje ujedale taj se i guštera plaši. Naš narod je na sopstvenoj koži izučio da se nemože zaraditi štednjom.To je bankarski posao i od(tuđe) štednje žive samo oni (bankari i država koja im uspešno naplaćuje porez).Već je ogromno umeće ,sačuvati stečeno .Infacija ,devalvacija,revalorizacija,kriza i ostali 'termini' su samo tehnički nazivi za legalizovanu krađu.Jer ako se neko 'muči' da zaradi dinar , a neko sa nekim 'pravom' može da ga otuđi ili naštampa ili naplati 'uslugu koju niko nije tražio ili nije ni pružena' ,to se narodnim jezikom zove krađa.Ako hleb za godinu dana poskupi 30% a banka mi da kamatu 3% ,šta sam ja uštedeo? Zaradio sam 3% a sa novcem mogu da kupim 30% manje .Primera radi i u EU nije bolje (ko laže narod da je tamo sve uređeno i da nema prevare). Uložio sam 2000 eura sa 'stimulativnom' kamatom za strance od 5%.Korektno su mi upisali 100 eura kamate ,ali kad sam hteo da podignem novac ,obračunali su mi 4X20=80 eura slanje izveštaja i 30 zatvaranje računa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља