среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Хулигани неће управљати Србијом

субота, 16.10.2010. у 22:00

• Одлучено је да полиција не користи сву силу која јој стоји на располагању

• И сада део опозиције душебрижнички правда хулигане и тиме имплицитно подржава насиље

• Био бих срећан када бих могао да будем уверен да је Томислав Николић формирањем нове странке променио свој карактер

• Ја ћу се потрудити да подстакнем да се организује спортско национално првенство основних и средњих школа са финалима на највећим стадионима и уз пренос на националној телевизији
 

По по­врат­ку Бо­ри­са Та­ди­ћа, пред­сед­ни­ка Ср­би­је, из Њу­јор­ка са за­се­да­ња Ге­не­рал­не скуп­шти­не Ује­ди­ње­них на­ци­ја, до­го­во­рен је овај ин­тер­вју с њим. „Пред­сед­ник ће да­ти ин­тер­вју по­сле по­се­те Хи­ла­ри Клин­тон”, ре­че­но је та­да „По­ли­ти­ци”. Очи­глед­но, ве­ро­ва­ло се у до­бре ве­сти и да је до­ла­зак аме­рич­ке др­жав­не се­кре­тар­ке у пре­сто­ни­цу Ср­би­је по­во­љан тре­ну­так за обра­ћа­ње јав­но­сти.

Али, тај до­га­ђај је ме­диј­ски пао у сен­ку на­си­ља ви­ђе­ног у не­де­љу у Бе­о­гра­ду и у уто­рак у Ђе­но­ви. За­то је овај ин­тер­вју и по­чео тим до­га­ђа­ји­ма.

За раз­ли­ку од прет­ход­на два ин­тер­вјуа ка­да је био ле­жер­но об­у­чен, пред­сед­ник је еки­пу „По­ли­ти­ке” до­че­као у еле­гант­ном оде­лу на пру­ге и с кра­ва­том. Раз­лог ове про­ме­не био је јед­но­ста­ван: по­сле еки­пе „По­ли­ти­ке”, Бо­рис Та­дић је раз­го­ва­рао с но­ви­на­ри­ма ита­ли­јан­ске ра­дио-те­ле­ви­зи­је.

Не­дав­но сте ре­кли да је Ср­би­ја ста­бил­на и без­бед­на. Ми­сли­те ли то и по­сле не­ре­да у Бе­о­гра­ду и ди­вља­ња у Ђе­но­ви?

То и да­ље ми­слим, а то је и став Са­ве­та за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност. У сва­ком дру­штву има екс­тре­ми­ста. Па­ра­фра­зи­ра­ћу за­то Мар­га­рет Та­чер, бив­шу пре­ми­јер­ку Ен­гле­ске, ко­ја је у вре­ме ка­да су на­ви­ја­чи би­ли узрок смр­ти де­се­ти­на љу­ди ре­кла да Ен­гле­ском не­ће упра­вља­ти ху­ли­га­ни не­го да ће др­жа­ва Ен­гле­ска упра­вља­ти њи­хо­вим суд­би­на­ма. Е па та­ко ће би­ти и у Ср­би­ји.

Зар ни­је пре­те­ри­ва­ње ка­да др­жав­ни се­кре­тар ка­же да ће од­го­вор др­жа­ве на на­сил­нич­ко по­на­ша­ње да бу­де је­зив?

Има ви­шка емо­ци­ја у тој из­ја­ви. Од­го­вор др­жа­ве би­ће аде­ква­тан.

Без­бед­но­сне струк­ту­ре ни­су пред­у­пре­ди­ле на­си­ље. То зна­чи да ни­су ва­ља­но оба­ви­ле по­сао?

Слу­жбе без­бед­но­сти су чак са 95 од­сто тач­но­сти пред­ви­де­ле раз­вој до­га­ђа­ја у не­дељ­ним не­ре­ди­ма по­во­дом „Па­ра­де по­но­са”. Гра­ђа­ни мо­жда не зна­ју да је би­ла до­не­та од­лу­ка да по­ли­ци­ја не ко­ри­сти сву си­лу ко­ја јој по за­ко­ну сто­ји на рас­по­ла­га­њу за­то што смо у про­шло­сти има­ли тра­гич­не гу­бит­ке људ­ских жи­во­та. Мо­гу да ка­жем да је по­ли­ци­ја ри­зи­ко­ва­ла сво­ју без­бед­ност чу­ва­ју­ћи ту­ђе жи­во­те. За­то је де­ло­ва­ло да су на­сил­ни­ци ак­тив­ни­ји. Али, не­ма сум­ње да је­ди­но др­жа­ва сме да се ко­ри­сти си­лом, у скла­ду са за­ко­ном. Сва­ки сле­де­ћи по­ку­шај на­сил­ни­ка да де­мо­ли­ра­ју град, до­ве­ду у пи­та­ње без­бед­ност гра­ђа­на и ста­бил­ност и функ­ци­о­ни­са­ње др­жа­ве на­и­ћи ће на аде­ква­тан од­го­вор ко­ји ће, у слу­ча­ју по­тре­бе, би­ти ин­тен­зив­ни­ји.

У овом тре­нут­ку шко­ла, ме­ди­ји, ми­ни­стар­ства, ро­ди­те­љи мо­ра­ју да од­и­гра­ју пре­вен­тив­ну уло­гу, да об­ја­сне адо­ле­сцен­ти­ма да тре­ба да се кло­не уче­шћа у до­га­ђа­ји­ма у ко­ји­ма се ма­ни­фе­сту­ју на­си­ље и агре­си­ја. На­рав­но да сва­ко има пра­во на мир­не де­мон­стра­ци­је и из­ра­жа­ва­ње соп­стве­ног ста­ва. Али, у не­де­љу у Бе­о­гра­ду ни­смо при­су­ство­ва­ли из­но­ше­њу ми­шље­ња и ста­ва, већ је то био до­га­ђај чи­ја је свр­ха би­ла ого­ље­на агре­си­ја и де­струк­ци­ја.

Пре го­ди­ну, ка­да су на­ви­ја­чи Пар­ти­за­на уби­ли Бри­са Та­то­на, ре­кли сте: „У Ср­би­ји за на­сил­нич­ке гру­пе, за екс­трем­не по­ли­тич­ке и на­ви­јач­ке гру­па­ци­је, ни­ка­да не­ће би­ти ме­ста”. Очи­глед­но, има ме­ста?

На­жа­лост, не мо­же се је­дан де­це­ниј­ски про­блем ко­ји сво­је ду­бо­ке ко­ре­не има у де­ве­де­се­тим ре­ши­ти за го­ди­ну да­на. Та­да сам ре­као да по­сто­ји ли­ни­ја кон­ти­ну­и­те­та из­ме­ђу оних ко­ји су на звер­ски на­чин уби­ли Бри­са Та­то­на и оних ко­ји су де­мон­стри­ра­ли про­тив хап­ше­ња Ра­до­ва­на Ка­ра­џи­ћа, ко­ји су па­ли­ли ам­ба­са­де... оних ко­ји су ра­ни­је по­др­жа­ли про­тест на­о­ру­жа­них при­пад­ни­ка ЈСО у „рад­ним уни­фор­ма­ма”, оних ко­ји су у пар­ла­мен­ту, по­др­жа­ва­ју­ћи рат­не зло­чин­це, по­зи­ва­ли на на­си­ље. Јав­ност, на­жа­лост, ола­ко за­бо­ра­вља чак и не­дав­ну про­шлост. А ње мо­ра­мо да бу­де­мо све­сни ка­ко би­смо схва­ти­ли да по­сто­ји кон­ти­ну­и­тет зла дуг две де­це­ни­је.

Ова вла­да је по­ка­за­ла спрем­ност, спо­соб­ност и од­луч­ност да пре­ки­не тај кон­ти­ну­и­тет. Под­се­ћам вас, пре са­мо го­ди­ну да­на нај­ве­ћи кри­ми­нал­ни бо­со­ви су се сло­бод­но ше­та­ли на­шим ули­ца­ма. А са­да су у за­тво­ри­ма, осу­ђе­ни на ду­го­го­ди­шње ка­зне. Имо­ви­на им се од­у­зи­ма. У за­тво­ру ни­су са­мо они ко­ји су по­бе­гли пре­ко гра­ни­це. А би­ће и они. Ства­ри се, да­кле, су­штин­ски ме­ња­ју на­бо­ље и до­га­ђа­ји у Бе­о­гра­ду и Ђе­но­ви од­го­вор су ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла и на­сил­нич­ких гру­па на ус­по­ста­вља­ње прав­не др­жа­ве.

У ана­ли­зи Страт­фо­ра се под­се­ћа да вла­да Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа ни­је има­ла ка­па­ци­тет да се об­ра­чу­на с на­си­љем као на­чи­ном жи­во­та?

У тој ана­ли­зи се го­во­ри о нај­ве­ћем про­бле­му срп­ског дру­штва, о на­сил­ни­штву као мо­де­лу жи­во­та, о агре­си­ји као до­ми­нант­ној вред­но­сти и кри­ми­на­лу као на­чи­ну сти­ца­ња енорм­ног бо­гат­ства. Од од­го­во­ра на тај про­блем за­ви­си да ли ће Ср­би­ја би­ти ста­бил­но и про­спе­ри­тет­но дру­штво.

Ова вла­да ухап­си­ла је Ра­до­ва­на Ка­ра­џи­ћа и од­го­во­ри­ла на на­си­ље ко­је је по­том усле­ди­ло, за раз­ли­ку од прет­ход­не вла­де чи­ји је део апа­ра­та по­др­жа­вао оне ко­ји су па­ли­ли стра­не ам­ба­са­де. И са­да део опо­зи­ци­је ду­ше­бри­жнич­ки прав­да ху­ли­га­не и ти­ме им­пли­цит­но по­др­жа­ва на­си­ље. За­то сам па­жљи­во про­чи­тао по­ме­ну­ту ана­ли­зу ко­ја го­во­ри о ка­па­ци­те­ту вла­сти у Ср­би­ји да од­го­во­ри на иза­зов на­си­ља. Мој од­го­вор је да ка­па­ци­тет има­мо, од­луч­ни смо и с на­си­љем ће­мо се из­бо­ри­ти.

О ка­па­ци­те­ту го­во­ри То­ми­слав Ни­ко­лић, шеф СНС-а, ка­да о ди­вља­њу у Ђе­но­ви ка­же: Не­мо­гу­ће је да др­жа­ва ни­је осе­ти­ла та­ко не­што и то пред­у­пре­ди­ла”.

До­бро је да то го­во­ри чо­век чи­ја је по­ли­ти­ка то­ком по­след­њих два­де­сет го­ди­на, у нај­ве­ћем де­лу, до­при­но­си­ла на­сил­ни­штву и чи­ја је стран­ка би­ла глав­ни про­мо­тер на­сил­ни­штва и зла. Био бих сре­ћан ка­да бих мо­гао да бу­дем уве­рен да је То­ми­слав Ни­ко­лић фор­ми­ра­њем но­ве стран­ке про­ме­нио свој ка­рак­тер, а не са­мо ре­то­ри­ку.

Из­ве­сно је да је у ко­му­ни­ка­ци­ја из­ме­ђу над­ле­жних ин­сти­ту­ци­ја Ср­би­је и Ита­ли­је би­ло про­пу­ста. Не би би­ло ло­ше да ми нај­пре утвр­ди­мо и ис­пра­ви­мо сво­је сла­бо­сти, пре не­го што поч­не­мо да се ба­ви­мо евен­ту­ал­ним про­пу­сти­ма дру­ге стра­не.

Шта ви­ше иза­зи­ва ру­ши­лач­ки бес: не­за­по­сле­ност, тра­ди­ци­о­нал­на не­то­ле­рант­ност, иде­о­ло­ги­ја, ор­га­ни­зо­ва­ни кри­ми­нал, по­ли­тич­ке пар­ти­је?

Мо­ра­мо све узе­ти у об­зир. Онај ко­ји би уна­пред не­ги­рао не­ки од на­ве­де­них мо­гу­ћих узро­ка био би на­и­ван. По мом ми­шље­њу, до­ми­нан­тан узрок је оп­ста­ја­ње иде­о­ло­ги­је на­си­ља у де­лу дру­штва. Сва­ка и она нај­ра­зви­је­ни­ја зе­мља у Евро­пи има екс­тре­ми­сте, чак се до­га­ђа да по­ли­тич­ке пар­ти­је са иде­о­ло­ги­јом мр­жње, на­сил­ни­штва и не­то­ле­ран­ци­је ула­зе и у њи­хо­ве пар­ла­мен­те. Да­кле, то ни­је про­блем спе­ци­фи­чан са­мо за на­шу зе­мљу. Али, ми мо­ра­мо има­ти свој спе­ци­фич­ни од­го­вор.

Не­ки од љу­ди ко­ји су чи­ни­ли на­си­ље у Бе­о­гра­ду и Ђе­но­ви, уче­ство­ва­ли су и у па­ље­њу ам­ба­са­да, њих та­кве, ор­га­ни­зо­ва­не у екс­трем­не на­ви­јач­ке гру­пе, ко­ри­сти ор­га­ни­зо­ва­ни кри­ми­нал. И ни­јед­ног тре­нут­ка не сме­мо за­бо­ра­ви­ти да ор­га­ни­зо­ва­ни кри­ми­нал ко­ри­сти екс­трем­не на­ви­јач­ке гру­пе за де­ста­би­ли­зо­ва­ње др­жа­ве ко­ја ма­фи­ја­шке ше­фо­ве те­ра у за­твор. У тој бор­би Ср­би­ја ће без сум­ње по­бе­ди­ти.

Да ли рас­по­ла­же­те кон­крет­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма о по­ве­за­но­сти ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла или по­ли­тич­ких ор­га­ни­за­ци­ја с на­сил­ни­ци­ма?

Ја­сно је ко­је гру­па­ци­је у по­след­њих 20 го­ди­на има­ју функ­ци­о­нал­ну ве­зу, ко се на ко­га осла­ња. Ор­га­ни­зо­ва­ни кри­ми­нал има ко­нек­ци­ју с на­сил­нич­ким на­ви­јач­ким гру­па­ма и екс­трем­ним по­ли­тич­ким ор­га­ни­за­ци­ја­ма.

Др­жа­ва, ко­ја тек од ман­да­та ове вла­де ре­фор­ми­ше свој пра­во­суд­ни си­стем, и ко­ја тек ти­ме сти­че ору­ђе за бор­бу про­тив ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла, мо­ра да по­сту­па од­ре­ђе­ним ре­дом. Пр­во се „тре­ти­ра­ју” ше­фо­ви ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла, по­сле се у прав­ну про­це­ду­ру ста­вља­ју на­сил­нич­ке на­ви­јач­ке гру­пе и по­ли­тич­ке ор­га­ни­за­ци­је. А сви ће до­ћи на ред.

Бив­ши ен­гле­ски ху­ли­ган, а са­да пу­бли­ци­ста ка­же: „Мо­же­те да ухап­си­те сто ху­ли­га­на, до­ћи ће их 200. Ако хо­ће­те да ре­ши­те про­блем мо­ра­те да се су­о­чи­те с мен­та­ли­те­том мр­жње и уве­ре­њем да је на­си­ље део тра­ди­ци­је”. А то је по­сао за пред­сед­ни­ка др­жа­ве, за вла­ду, за по­ли­тич­ку и ин­те­лек­ту­ал­ну ели­ту, за ро­ди­те­ље, за шко­ле. Где се­бе ви­ди­те у овом су­о­ча­ва­њу?

Сла­жем се да са­мо ре­пре­сив­на ме­ра не ре­ша­ва про­блем. Ма­да, увек тре­ба има­ти на уму да свр­ха ре­пре­си­је ни­је из­оп­шта­ва­ње по­је­дин­ца из дру­штва, не­го со­ци­ја­ли­за­ци­ја. Али, су­шти­на је у ре­ак­ци­ји чи­та­вог дру­штва. Од др­жав­них ор­га­на, пре­ко шко­ла, до ме­ди­ја, ин­те­лек­ту­а­ла­ца, јав­них лич­но­сти, свих ко­ји има­ју дру­штве­ног ути­ца­ја. Тре­ну­так је да се сви про­тив­ни­ци на­си­ља ује­ди­не у је­дан не­на­сил­ни фронт ко­ји би имао пре­вен­тив­ну, вас­пит­ну уло­гу у дру­штву.

Је­дан на­ви­јач ка­же ита­ли­јан­ској аген­ци­ји: „Ми смо на­ци­о­на­ли­сти, не при­зна­је­мо не­за­ви­сност Ко­со­ва, ни­смо за Ср­би­ју у ЕУ. До­шли смо да по­ка­же­мо на­ше ста­во­ве, у Ср­би­ји то не мо­же­мо та­мо је дик­та­ту­ра”?

На ово пи­та­ње је бо­ље да од­го­во­рим као пси­хо­лог. Чо­век ро­ђе­њем но­си до­бро, али и од­ре­ђе­ну ко­ли­чи­ну при­мар­не агре­си­је. Она кроз од­ра­ста­ње мо­же да по­при­ми ма­лиг­не фор­ме. Оне осо­бе код ко­јих до­ми­ни­ра­ју та­кви об­ли­ци агре­си­је, по пра­ви­лу, удру­жу­ју се у гру­пе ка­ко би би­ли ја­чи и моћ­ни­ји. По­ло­жај у хи­је­рар­хи­ји гру­пе од­ре­ђен је ис­кљу­чи­во сна­гом по­је­дин­ца. Та­кве гру­пе че­сто за се­бе из­ми­шља­ју и не­ка­кав ква­зи­по­ли­тич­ки циљ и он има уло­гу до­дат­ног ко­хе­зи­о­ног фак­то­ра. Па ће тај њи­хов „по­ли­тич­ки про­грам” јед­ном би­ти „Ко­со­во је Ср­би­ја”, дру­ги пут „Убиј пе­де­ра” а тре­ћи пут „Убиј фуд­ба­ле­ра јер је про­ме­нио клуб”. Да­кле, не­ма ту ствар­ног по­ли­тич­ког ци­ља, ме­ња­ју се сло­га­ни и па­ро­ле, а је­ди­на кон­стан­та је иде­о­ло­ги­ја на­си­ља и де­струк­ци­је.

За­др­жи­мо се на Евро­пи. Бо­ји­те ли се да Евро­па пре­ста­је да бу­де же­ља ве­ћи­не. Да кар­та ко­ја је би­ла до­бит­нич­ка на прет­ход­ним из­бо­ри­ма на на­ред­ним не мо­же да бу­де адут?

Не бо­јим се. Евро­пу код нас ни­ко не до­жи­вља­ва као не­ка­кав иде­а­ли­стич­ки циљ, не­го као сред­ство за оства­ри­ва­ње бо­љег жи­во­та. Бо­љи жи­вот је не­про­мен­љи­ви циљ свих дру­шта­ва и љу­ди. На­ма је Евро­па ин­стру­мент да уре­ди­мо сво­је дру­штво, да се ди­сци­пли­ну­је­мо и бу­де­мо ефи­ка­сни­ји. Као што нам сад у уво­ђе­њу ди­сци­пли­не у тро­ше­њу бу­џе­та по­ма­же ММФ. Као што сту­ден­ту ис­пит­ни ро­ко­ви по­ма­жу да их по­ло­жи. Да не­ма то­га рет­ко ко­ји би ика­да ди­пло­ми­рао.

Зар ни­је чуд­но да две нај­ве­ће стран­ке, СНС и ДС, је­су за ЕУ, а да у јав­но­сти па­да ен­ту­зи­ја­зам за пут у Евро­пу?

То ис­тра­жи­ва­ња јав­ног мње­ња не по­ка­зу­ју. А из раз­го­во­ра с љу­ди­ма ши­ром Ср­би­је за­кљу­чу­јем да они мно­го прак­тич­ни­је и ре­а­ли­стич­ни­је гле­да­ју на Евро­пу од не­ких по­ли­тич­ких ли­де­ра.

Кон­сен­зус о европ­ској бу­дућ­но­сти Ср­би­је, о Евро­пи као ин­стру­мен­ту да се оства­ри бо­љи жи­вот, је­сте јед­но од нај­ве­ћих по­стиг­ну­ћа и вла­де и мо­је лич­но. Ни­је ла­ко би­ло пре­ве­сти стран­ке ко­је су би­ле де­кла­ри­са­ни про­тив­ни­ци Евро­пе на ову стра­ну. Пи­та­ње је, на­рав­но, да ли су све те стран­ке и њи­хо­ви ли­де­ри за­и­ста про­ме­ни­ли уве­ре­ње или су са­мо про­ме­ни­ли ре­то­ри­ку.

При­вр­же­ност европ­ским вред­но­сти­ма по­ка­зу­је се де­ли­ма. На при­мер, та­ко што ће се бра­ни­ти сло­бо­да и иден­ти­тет сва­ког чо­ве­ка, без об­зи­ра на то да ли се сла­же­мо и да ли нам се до­па­да­ју ње­го­ва опре­де­ље­ња, би­ло да је реч о пол­ним, по­ли­тич­ким, вер­ским, на­ци­о­нал­ним... По­сма­тра­ју­ћи по­на­ша­ња на на­шој по­ли­тич­кој сце­ни ви­дим да Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја мо­же би­ти са­ве­зник у бор­би за европ­ске вред­но­сти, али не­мам по­ве­ре­ње ка­да је у пи­та­њу Срп­ска на­пред­на стран­ка. Зна­те, не мо­же­те из­ја­вљи­ва­ти да сте за Евро­пу, а да при том, ре­ци­мо, упор­но бе­жи­те од од­го­во­ра на пи­та­ње да ли сте за хап­ше­ње Рат­ка Мла­ди­ћа или ће­те, кад бу­де ухап­шен, опет пра­ви­ти ру­ши­лач­ке де­мон­стра­ци­је ка­кве сте пра­ви­ли пре са­мо две го­ди­не.

Дра­ган Бу­јо­ше­вић

-----------------------------------------------------------

У четири окас Хилари Клинтон

Ваш сусрет с Хилари Клинтон пред Палатом „Срби ја” био је изузетно

срдачан. Можете ли нам рећи неки детаљ из разговора у четири ока

који сте са њом водили?

Могу да кажем да ми је Хилари Клинтон исказала потпуно уверење да Србија мора и може да постане чланица Европске уније и да је на састанку то изрекла чак много снажније него на конференцији за новинаре. Уз то, изразила је велико задовољство због резултата које Србија постиже у заједничкој борби против међународног

криминала и тероризма.

Су­тра: Са­че­кај­те 25. ок­то­бар, све ће би­ти ја­сно


Коментари61
e1c95
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matija Soskic, Kanada
Predednice, kad bi ti mladi ljudi imali posao, huliganstvo nebi postojalo. Umesto pretnji, otvorite nova radna mesta!
divljanje nije samo na stadionima
Jedan od prvih znakova divljanja je kad individua nije sposobna ili voljna da prepozna ko je zlocinac a ko je zrtva pa im u svojoj pameti zameni uloge. Srbija bi bila srecna kad bi divljaci bili samo na futbalskim tribinama. Onda bi se njihovo pitanje brzo resilo. Problem je mnogo veci. Problem je sto se divljastvou Srbiji moze predstaviti kao pravo na slobodno misljenje. Kazu da je to ustav zagarantovao. Stvarno? Srbija je vec puna onih koje u sudijama vide zlocince a u kriminalcima zrtve. Cttajte samo ove diskusije.
nacaljnik satrudnjik
A RUSI
Rade P
Nikako ne verujem da država(Tadić i svita),mogu da reše problem nasilja, nasiljem.On/i,znaju da to ne može biti uspešna operacija,ali nemaju alternativu.Mnogo kasne.2000.je daleko za nama.Nažalost.Dragišić i slični njemu, sa svojim "programima" za rešenje ovog problema, vodi u totalni haos. Jeno pitanje:Miriše li vam ovo na teoriju zavere?Meni da!
Rade P
Opšte je poznato,koliko je pouzdana procena o pravim namerama,na osnovu protokolarnih osmeha. Ne verujem, da je Hilari,ponudila nešto dobro za Srbiju,iako jeste,to je lažno obećanje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља