недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:19

Положио испит на тајном задатку

Аутор: Станко Стојиљковићуторак, 19.09.2006. у 16:14
Вукашин Масникоса

ИНТЕРВЈУ
Институт "Михајло Пупин", у стручним расправама, називају "колевком српског/југословенског рачунарства". Проф. др Вукашин Масникоса једини је преживели учесник у великом подухвату израде првог домаћег електронског компјутера 1960. године који је нашу земљу сврстао у сам светски врх.

У разговору за "Политику" врсни научник и стручњак, данас у пензији, скромно подсећа да је тврдња да је само он преостао тачна, уколико се мисли на теоријске припреме, пројектовање и испитивање рачунара ЦЕР-10.

Како је рођена дотична замисао? Јесу ли у све били умешани тадашњи партијски челници?

Постојали су аналогни рачунари, као што су мрежни анализатор, аналогни рачунар за решавање једначина с 50 непознатих и диференцијални анализатор. По природи развоја, то је упућивалo на израду дигиталног, чиме би се прекрила област рачунарства. Замисао је потекла од академика Рајка Томовића, а завршетак динамичког дигиталног рачунара у САД (DESEAC) имао је утицаја на то. Намена и финансијер указују да је за подухват био заинтересован државни врх (Савезни комитет за нуклеарну енергију, СКНЕ). Занимљиво је да су шифранти СКНЕ дешифровали веома важну радио-поруку за Египат с територије Израел–Сирија, па је Тито лично послао курира авионом да је пренесе Насеру. Из овога се да закључити да је ЦЕР-10 био успешан, посебно у (де)шифровању.

Да ли сте прошли провере политичке подобности?

Претпостављам да јесмо, али је то учињено скривено да нисам приметио.

Ко су били кључни играчи у осмишљавању? Какво сте задужење имали?

Кључну улогу је имао академик Рајко Томовић, у самом почетку. Касније је сваки пројектант био самосталан у појединим областима. Постојала је максима да се не примењују лична решења, ако се могу наћи у литератури, са изузетком када би се наишло на препреку која није описана. Једини сам је ја прекршио, и то је откривено неколико година касније. У ствари, применио сам оригиналан поступак дељења бинарних бројева без корекције. Тиме сам постигао да се бесконачно деле, а да је резултат, укључујући остатак, потпуно тачан.

Екипу пројектаната сачињавали су академик Душан Митровић, руководилац пројекта, академик Рајко Томовић, непосредно задужен за извршење, проф. др Тихомир Алексић, пројектант меморијског и дела за шифровање, проф. др Ахмед Манџић, пројектант командног дела, и проф. др Вукашин Масникоса, пројектант логичких јединица и аритметичког дела. У изради периферних делова, напајања и набавке материјала, у пројектовању механичког дела и производњи електронских учествовали су многи инжењери, техничари и мајстори.

На какве сте препреке и неразумевања наилазили? Јесте ли имали довољно стручњака и новца?

Тако нешто нисам осетио; што се тиче стручњака, није било тешкоћа. Највећи препрека огледала се у томе што пројектанти нису могли да се ослоне на практична упутства, сви су се сналазили понудивши много оригиналних решења. Склопљен је уговор за израду два, а завршен један рачунар, што говори да је сав новац потрошен.

Како је изгледао ЦЕР-10? С којим бисте га данас у снази и брзини упоредили? А у своје време које је место заузимао у свету?

– Био је веома гломазан, заузимао је собу 12 метара дугачку и четири широку. Тешко је замислити упоређење са садашњим. То је био серијски динамички цифарски рачунар, каквих данас нема. Данашњи најбржи су 26.000 пута бржи! Време извршења програма је било кратко, јер се програмирало у машинском коду. То је повећавало брзину извршавања програма. У време укључења у рад био је пети у Европи, а по динамичким особинама други на свету.

Где је завршио први изданак из ове породице?

Као наменски цифарски рачунар за шифровање смештен је у згради СКНЕ на Обилићевом венцу у Београду.

Сећате ли се колико је потомака имао?

Од почетка шесте до средине осме деценије пројектовано је седам типова рачунара ЦЕР. Наставак чине рачунари ТИМ којих је било неколико; сваки нови је надмашивао ЦЕР-10. А последњи су били савременици светског смера развоја цифарских рачунара.

Колико је наша земља тада заостајала за светом, а колико данас?

– У време израде ЦЕР-10 заостајање је износило четири до шест година. Усавршавање електронских делова смањило је заостајање, па се скратило кашњење. Када су руководства Словеније и Хрватске испословала укидање царина на увоз, нисмо могли финансијски да се боримо са светским произвођачима. Затим је ускраћено финансирање развоја полупроводника, што је повећало трошкове производње и зауставило развој домаћег рачунарства. Известан успех постигнут је серијом ТИМ до увођења међународне блокаде, коју је успешно преживело одељење Телеинформатике у Институту "Михајло Пупин", и данас у самом врху светске технологије.

Из којих разлога су изабрани "Пупин" и "Винча" да започну крупан изазов? Шта су имали што други у то време нису

– Замишљено је да Институт "Винча" буде центар стварања врхунских научника и стручњака, због чега је уложен велики новац и одабрани су одлични стручњаци. Пресељење дела лабораторије за дигиталну технику у "Пупин" било је логичан наставак подухвата.

Да ли је време домаћег рачунарства заувек за нама? Има ли, уопште, смисла упуштати се данас у такве подухвате?

–  Свуда у свету се почиње скромно, али се мудро одабира шта је то што ће будућност прихватити. Уколико постоје решења за нову врсту рачунара, тада се може ући у такав посао. Ми смо данас у капитализму: ако се појави власник и роди замисао која би превазишла постојећа схватања програмирања и коришћења рачунара, тада би се такав  подухват исплатио. А свакако кад би се остварила права вештачка интелигенција, с најмање два чула, коју би имала та машина.


Коментари0
5d32a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља