понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Војна тајна купљена на бувљој пијаци

недеља, 17.10.2010. у 22:00
Насловна страна књиге

Једног суморног, јесењег кишног јутра, пре неколико година, овај потписник је на бувљаку налетео на неколико књига с ознаком ВОЈНА ТАЈНА И н т е р н о, са солидно дизајнираним корицама цигла боје у „кожном повезу”, на којима је златотиском утиснут кружни текст ,,РАЗВОЈ ОРУЖАНИХ СНАГА СФРЈ * 1945–1985*”, са штрихованом фотографијом Јосипа Броза Тита, снимљеном док га је у Јајцу, у новембру 1943, портретисао Божидар Јакац.

Наслов једне од тих књига гласи „Кадрови и кадровска политика”, њен аутор је др Драго Николић, генерал-пуковник ЈНА, а била је штампана као петнаеста по реду у едицији ,,Развој оружаних снага СФРЈ 1945–1985”.

Како су се ове књиге нашле на бувљој пијаци и одакле, њихов продавац није хтео да каже, али је ипак понудио некакво објашњење: „Донео неко, као што и све друго неко донесе а неко однесе, купи”.

Листајући ових дана ту књигу, потписник је наишао на многе занимљиве детаље о кадровима и кадровској политици у некадашњој Југословенској народној армији, податке за које није јасно, бар не ако их осмотримо из данашње перспективе, зашто су стављени под печат ,,војне тајне”, макар и ,,интерне”.

Штавише, да су многе од тих чињеница јавно објављене онда када су само одштампане у књизи за посебне намене, можда би трагедија разбијања Југославије била мање крвава, јер они који су у томе учествовали не би могли тако олако да манипулишу јавношћу.

Знала би јавност, на пример, да су под црвеном петокраком, као кадрови у ЈНА, а то значи, као официри, подофицир и војни чиновници, било да су на командним или војно-управним дужностима, после окончања Другог светског рата 1945. године, заједно службовали партизани, домобрани, четници, љотићевци и недићевци, сада сви као официри Југословенске армије, иако су се до јуче гледали преко пушчаног нишана, као припадници зараћених, непријатељских војних формација.

Југословенска армија (ЈА) у оно време била је моћна сила, која је крај рата дочекала са око 800.000 припадника сврстаних у пет армија (50 дивизија) и у Корпус народне одбране Југославије (КНОЈ) са седам дивизија.

Укупно је та војска крајем 1945. имала 56.391 официра и 101.792 подофицира, при чему је 89,8 одсто официра и 79 одсто подофицира било учлањено у Комунистичку партију Југославије (КПЈ).

На крају рата КПЈ је имала 140.000 чланова, а њих 80.000 било је у ЈА.

После извршене демобилизације, пре свега ратног партизанског кадра, крајем 1947. армија, сада већ ЈНА, била је сведена на око 400.000 припадника, организованих у пет армијских области.

У том тренутку, међу официрима ЈНА били су и људи који су током рата, стицајем разних околности, били у некој од формација непријатељски супротстављених партизанској војсци.

Укупно је у активној служби у ЈНА било 3.533 таква официра.

Они су током рата припадали следећим формацијама: домобранима у НДХ (1.963), четницима Драже Михаиловића (727), формацијама Димитрија Љотића, Милана Недића и Косте Пећанца (142), Југословенској краљевској војсци у Африци (14), албанској фашистичкој војсци (4) и словеначким белогардејцима (1).

Тиме се списак не завршава, јер су се на служби у ЈНА налазили и официри који су у рату припадали окупационим снагама: бугарским (322), немачким (215), италијанским (124) и мађарским (18) формацијама.

Из царске руске војске у ЈНА је 1947. године било 5 официра.

Ове податке додатно осветљава чињеница да је већ у јуну 1945. демобилисано и преведено у резерву око 17.000 „углавном несигурних и неспособних, нижих руководилаца” и близу 1.500 „непроверених” официра.

Током 1946. године демобилисано је, преведено у резерву и пензионисано 3.217 старешина ЈНА на вишим дужностима (од положаја команданта и комесара батаљона навише) као и око 14.500 старешина с чином поручника и нижим чиновима. 

Током 1947. отпуштено је из ЈНА 1.609 официра (од тог броја, њих 85 због „непријатељског деловања”).

Све у свему, чак и те године, као што смо видели, официрски кадар ЈНА чинили су припадници најмање 14 војних формација, зараћених између 1941. и 1945. на тлу Југославије.

Очито је реч о теми чије би дубље истраживање сигурно донело многа нова, интересантна сазнања, поготово у околностима када су већ широко отворена врата прошлости иза којих су деценијама чамиле чињенице о примени револуционарне правде, онога што се најкраће дефинише као „црвени терор” који је победник примењивао после 1944. године.

----------------------------------------------

Кадрови

Из ове књиге сазнајемо да је почетком 18. века, у доба стајаћих армија, појам кадрови (енглески и француски „cadres” – оквири, рамови) означавао скуп официра и подофицира потребних за образовање војних јединица, а касније скуп старешина мирнодопског дела оружаних снага. За решавање сложених проблема кадровског обезбеђења, у свим армијама је организована персонална служба, као део командно-управне структуре руководећих војних органа. Персонална служба одабира, школује, оцењује, премешта, одликује, унапређује и евидентира кадрове, одређује престанак њихове службе у армији и попуњава јединице резервним старешинским кадром.

Слободан Кљакић


Коментари14
8f5ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana Nikolic
Tu knjigu je napisao moj divan, dragi, pokojni, 'Deka Drago'.. Strasno me raduje sto je neko pronasao njegov rad, ma koliko sada zastareo i 'nevazan'.. Ja cuvam par od njegovih mnogobrojnih knjiga/radova kao da su blago, i nadam se da ce to nekome, nekada, biti interesantno, to je ipak deo mog Deke na papiru - njegov trud i rad, njegove reci. Iako sam propustila priliku da ga dobro ispitam o svemu sad kad sam spremna i dovoljno zrela da razumem (preminuo je kad mi je bilo samo 11 godina), pamtim vrlo dobro koliko je voleo svoj posao i nasu staru Jugoslaviju, i koliko je bio posvecen toj divnoj ideali... Hvala autoru sto je ovom radu ponovo dao znacaj!
Драган Јовић
"Војна тајна интерно" се ставља на скоро сваку књигу коју штампа војска, па и на уџбеник из математике.
Djordje Gajovic
Znaci da je tacna prica jednog Srbina kad je opisao jedan njegov slucaj sa jednim Hrvatom koji mu je bio predpostavljeni prije Drugog svetskog rata, a kad se zaratilo njega ustase zarobili a ovaj isti je bio oficir ustasa. Uspeo je na neki nacin da pobegne i pridruzio se partizanima i na kraju rata se desilo da mu je isti ustasa bio predpostavljeni. Pricao mi je prijatelj koji je bio u partizanima i kraj rata docekao u cinu majora, da su imali odresene ruke dok su oslobadjali Bosnu da mogu sami donositi odluke sa zarobljenicima, ali kad su presli na hrvatsku stranu tada su dobili naredjenje da sve zarobljene predaju civilnim vlastima a ovi su ih odma ukljucivali u jedinice tako da su bili posle izmesani sa ustasama pri daljem oslobadjanju preostalih teritorija. Zamislite kad je bilo toliko oficira domobrana-ustasa, a koliko je bilo njihovih vojnika koji su do tada pobili neogranicen broj srpskih civila a kasnije im se omogucilo da nastave kao partizani kroz Srbiju ali sada legalno.
Marinero Povratnik
Sta je ovde cudno. Zna se da odredjeni deo ljudske populacije, trazi svoje zanimanje prema prirodnim sklonostima. Neko trazi stalno putovanje, neko mogucnost da legalno ubija (ovde spadaju ovi pomenuti), neko da leci druge, itd itd. Tako da u ta smutna vremena moralo se i ove ljude zaposliti. Bolje to nego da nastave dotadasnju aktivnost. Pametna je to politika bila. Neprijatelja je bolje pridobiti nego pobediti ga. Sve zavisi od drzavne politike, sta se kao politicka opcija pokrece da bi se struktura na vlasti odrzala. Odnosno sta ce naj vise motivisati mase da: Ubijaju (ratna politika), da mrze druge narode (priprema za rat) ili da rade maksimalno moguce (ekonmski razvoj) Ovo zadnje se lako postize samo sa odgovarajucim ekonomskim okruzenjem, ako radni deo stanovnistva (tzv. baza) koristi najveci deo novo stvrorene vrednosti. Ako ih drzava potrosi na neproizvodne (npr.vojska) delatnosti onda dolazi do kolapsa privrede. Sto smo vec doziveli a moguce je kako nam sada ide ............
Misa Ivanovic
Jugoslovenski komitet je trebao po uzoru na , Lublinski komitet u Poljskoj, da preuzme vlast u Jugoslaviji umesto kraljevske vlade, sluzili su u slucaju da partizani ne pobede. To samo pokazuje da Draza nije imao nikakve sanse da dobije rat. Srecom Tito je pobedio pa nije bilo potrebe za Jugoslovenskim komitetom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља