уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

„Стрељани град” у Шумарицама

уторак, 19.10.2010. у 22:00
Фото М. Игњатовић

Крагујевац – Време цури, пролазе године и деценије, али нит сећања се не може прекинути. Злочин је био стравичан. У три дана крагујевачке трагедије (од 19. до 21. октобра 1941), највеће која је задесила град, немачке окупационе трупе, у одмазди сто за једног, стрељале су 2.796 невиних људи, углавном мушкараца, међу њима и децу. У крагујевачким селима и на шумаричким пољима побијено је око 300 дечака и младића, ученика Прве гимназије, а најмлађи Драгиша Николић имао је 11 година и 11 месеци.

У оквиру Великог школског часа, централне манифестације крагујевачких октобарских свечаности, овог 21. октобра биће изведена поема „Стрељани град“, италијанске песникиње Ане Сантоликуидо. Промоција истоимене збирке песама одржаће се дан раније, током бдења, у Спомен-музеју „21. октобар“, посвећеном жртвама геноцида и дану када је град завијен у црно.

„Има догађаја који се уткају у срце. Стања која збуњују. Никада нисам помишљала да бих се могла бавити неким масакром. Крв и бол ме потресају. Пацифиста сам и верник, увек сам била против рата. Глобус је загађен с превише отрова. Немир вијуга на свим ширинама. Мирно заједничко живљење народа је животни захтев“ – написала је Ана Сантоликуидо.

Сценски приказ поеме, у коме ће учествовати глумци Књажевско-српског театра и Драмског студија Славице Урошевић, режирао је Живојин Ајдачић. Музика је дело пољског композитора Пјотра Кумуровског, а извешће је Академски хор „Лицеум“ са солистима Јадранком Јовановић и Јеленом Томашевић.

Овај крагујевачки октобар биће обележен и низом пропратних манифестација. На међународном Салону антиратне карикатуре, 15. по реду, румунском карикатуристи Дору Аксентеу биће уручена златна плакета, у оквиру манифестације КРАФ биће приказано 40 антиратних филмова аутора из Европе, САД и региона, а први пут порука мира биће послата у свет и путем Интернета. Компјутерска анимација „Регата мира“ дело је Горана Димића, крагујевачког уметника који живи и ради у Будимпешти.

У Шумарицама се претходних дана доста радило. Град је донео одлуку да асфалтира улицу Десанкин венац, поправи пешачке стазе у Спомен-парку и дуж њих постави расвету. Завршена је и рестаурација споменика и хумки, на које ће, као и претходних година, делегације из земље и иностранства положити венце.

Б. Карталовић


Коментари8
191d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nebojsa kecman
Onosto su uradili okupatori je strasno nikad ne ponovilo se Ali mislim da se jos uvek cuti o tome zasto je to uradio okupator , zasto je odmazda uopste ucinjena i yasto je bila tako brutalna . Da li je pre te odmazde bilo nekih nesmotrenih, nepromisljenih i bahatih akcija ondasnjih lokalnih partizanskih jedinica protov nemackih snaga. O tome treba otvoreno govoriti. Ovim uopste nemam nameru da umanjujem tezinu zlodela koje je ucenjeno u Kragjevcu.
Mrkonjic Pero
U okviru manifestacije VELIKOG SKOLSKOG CASA ne pomennu se ime i profesora veronauke Mackica,koji je dobrovoljno posao u smrt sa svojim ucenicima koji behu sa njegovog casa odvedeni od nemackih vojnika na streljanje.Profesor teologije Mackih je sin prote Mackica iz Kljuca /Bosna/ koji je takodje na nekom strelistu ili u Jasenovcu ubijen od ustasa !
aca as
Deca ne umeju da saslusaju Himnu. Ucestvuju ljudi koji nisu izrazili zaljenje zbog ucesca u drugom ratu i bombardovanju. Djurdjev dan koji je porodicna slava zamenio je 21. oktobar. Veliki skolski cas smo mogli da vidimo na IIrts a Ne na prvom. Procenite koliko postujemo svoje mucenike.
Radmila Vesovic
Тужно је и жалосно да се ови радови на уређењу Шумарица сада изводе а толико је младости ту стрељано а ништа нису били криви.
Vesna Au
A zasto ovo nikada nije okarakterisano kao genocid - gde su nase zvanicne institucije da to pitanje iznesu pred sve one "demokratske" tribunale i svemocne zapadne demagoge koji nam stalno ponavljaju da smo mi jedini zlocinci na planeti?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља