субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

Драгим каменом насипају сеоске путеве

четвртак, 21.10.2010. у 22:00
Драгомир Радовановић показује шарени камен Фото М. Игњатовић

Крагујевац – Мора да нешто вреди, не би га Немци џабе куповали – вели Драгомир Радовановић из поднорудничког села Рамаћа, присећајући се како је некад и сам копао на оближњој Главици. За стручњаке је Главица локалитет и налазиште јувелирских минералних сировина, а за Драгомира, часног старину од 75 лета, само брдо пуно „шареног камена“. У једном се Драгомир и стручњаци слажу – нико не зна колико га има, јер детаљне анализе нису рађене, а копања су била само површинска.

– Било је то пре тридесет година, можда има и више. Задруга из Враћевшнице код Горњег Милановца запослила је нас десетак да копамо. Тад је све то била приватна земља, а задрузи је било стало да дође до Главице, па је морала да се трампи са власницима. Они задрузи Главицу, а задруга њима земљу на другом месту. Тад нико није знао шта копамо, знам само да су нам ови из задруге после показивали како су Немци направили керамичке плочице од нашег камена – прича Драгомир.

Копања на Главици кратко су трајала, пошто се задруга распала, и била су само површинска иако је, присећа се стари Рамаћанац, било приче да су „најбоље греде дубоко под земљом“.

– Сећам се да су инжењери који су долазили говорили како нема вајде од копања по површини. Причало се да треба поћи одоздо из потока, па право кроз брдо. Помињало се да ће ту да буде прави рудник, тунел са шинама и вагони, али ништа од тога није урађено. Сав камен смо товарили на тракторе, а где је и коме продаван појма немам. Сећам се само да сам у руци држао керамичку плочицу 10 пута 10. Била је много лепа, јер наш камен има лепу шару и сав је у боји. Мешају се зелена, плава, црвена и жута – показује нам Драгомир.

Шта се, заправо, крије иза „шареног камена“, коме боје дају „лепу шару“, како каже старина из Рамаће.

Према речима геолога Исидоре Обрадовић, запослене у крагујевачкој Управи за привреду, у питању је – опал, камен из групе јувелирских минералних сировина. У ову групу минерала спадају још кварц и калцедон, чија су налазишта, такође, регистрована на подручју Рамаће, али и околних села.

– Налазишта ових минерала регистрована су у Угљаревцу, Добрачи и Страгарима, али само у Рамаћи постоје локалитети на којима се могу наћи заједно опал, кварц и калцедон. Будући да на том подручју никада није заживела индустријска, комерцијална експлоатација, претпостављам да је у питању полудраги камен лошијег квалитета. Ипак, неопходно је извршити и додатна, лабораторијска испитивања – објашњава Исидора Обрадовић и додаје да је велики проблем то што околина Крагујевца никада није детаљно испитана.

Последње озбиљне анализе геолошког састава земљишта датирају још из периода старе Југославије, каже Обрадовићева, наводећи да су геолошке карте, односно листови за Крагујевац, Краљево, Лапово и Параћин урађени у периоду између 1963. и 1977. године.

– Податке о заступљености минералних сировина и њиховим количинама на овом подручју поседује Министарство за рударство и енергетику. Ми смо још у мају ове године упутили један допис, али одговор никако да добијемо. Не знам шта је у питању, а подаци су нам били потребни ради израде локалног еколошког акционог плана – навела је наша саговорница.

Мештани Рамаће одавно су дигли руке од копања на Главици. Кажу да нема вајде радити кад се село полако гаси, а млади одлазе пут Крагујевца и других већих градова. „Шарени камен“ о коме се давно причало и сада има своју сврху, вели Драгомир, објашњавајући како је прошле године њиме насут пут ка суседној Добрачи.

Бране Карталовић

----------------------------------------

До 300 долара по карату

Опал је минерал силицијума. Може бити безбојан или разнобојан, као онај који у руци држи Драгомир из Рамаће. Својство таквог опала је специфично преламање светлости, појава коју стручњаци називају опализирање и иризирање. Од давнина се користи у изради накита. Спада у трећу категорију јувелирског драгог камена, а цена на светском тржишту, у зависности од квалитета, износи од 60 до 300 долара по карату.


Коментари5
2dc75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boki..........! ....
Opal nije dragi već polu dragi mineral..........
Zoran Kacic
Eto razvojne prilike: napravite rudnik, juvelirsku radionicu i lepo izvozite zavresene proizvode nakita iz Srbije. Zaradicete sdaleko vise nego robujuci na fijatovim trakama. Fatajte Dinkica i oporavite svoj kraj, a ne da oporavljate Italiju iii kojekakve strance.
Zvonimir Jankovic
Dana 24.06.2005.godine izvrsena je prezentacija novog izuma "RADIJAN-2001SF" u rejonu: Stragari-Klisura-Glavica. U daljinskoj detekciji iz rejona skole u s.Klisura na 2 km juznije u rejonu Glavica detektovan je opal, a u rejonu s.Ramaca (groblje) kvarc. U novom izumu implementirane su frekvencije za 10 vrsta australiskog opala. Na Glavici u povrsinskom delu detektovan je opal razlicitih boja ali bez molekula vode, sto znaci da je taj opal izgubio sjaj zbog dehidracije. Opali imaju u svom sastav: SiO2 + nH2O + (Fe,Al,C,Cr....) i prema sastavu formiraju se boje. Tacno je da je seoski put od Umke (tt.476) do Glavice posut raznobojnim opalom. Bilo je zainteresovanih pojedinaca za istrazivanja i eksploataciju opala sa Glavice, jedan ikonopisac iz Nisa koristi raznobojne opale za izradu veoma lepih ikona. U dubljim slojevima zemlje na tom prostoru ima kompaktne stene opala koje se mogu rezati i polirati u prelepe ploce. Pozdrav svim izumiteljima Srbije. ZVONKO
moram da kazem .
Veoma dobro poznajem opal,jedan od najlepsih je iz Australije...kada se obradi,ispolira,gledajuci ga ima dubinu okeana i jedan je od najlepsih kamena...Vec znam kako ce ova prica da se zavrsi...Opet ce neko da kupi ovo parce nase bogate zemlje i da ga do maksimalno iskoristi.A mi?Mi cemo i dalje da "zasipamo puteve" i ostanemo glupi...
sumadinac stevanovic
Toliko od nase Srbije

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља