уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:13

Ко и како пише законе у Србији

субота, 23.10.2010. у 22:00
Аутор Ј. Прокопљевић

Текст закона о ПДВ-у радио је тим од десетак људи годину и по дана. Стране експерте је ангажовао немачки ГТЗ (Организација за техничку помоћ), а домаће Министарство финансија. Свако је плаћао своје стручњаке. Израда овог важног прописа који је донет у јулу 2004, а ступио на снагу 1. јануара 2005. одужила се због избора и промене владе.

Иначе, да би се написао закон у Србији најчешће је довољно да на тексту два, три месеца ради група од неколико стручњака, али да би га парламент усвојио некада је потребно да прођу године. У готово сваком министарству у овом тренутку постоји бар један законски нацрт који дуже од годину дана чека да га пошаљу посланицима.

Народна скупштина је ове године већ усвојила 157 закона, а на списку за расправу има још стотинак. Ако је за утеху онима чији закони никако да се изборе за место у парламенту, проблем, по правилу није у квалитету закона. Стручњаци тврде да је разлог увек политичке природе. „Закон увек одражава однос политичких снага и његово усвајање је увек израз неке политичке идеје. Ако такве идеје нема, нема ни закона“, каже Саша Гајин из Центра за унапређење правних студија, који је радио нацрте неколико законских текстова.

Он наводи да је, рецимо, од израде првог текста Закона о забрани дискриминације до усвајања прошло осам година, а да је прва верзија закона о издаваштву, који још није изгласан, завршена још 2001. године.

Слично искуство има и Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида, који већ готово две године чека да влада усвоји законе о избору одборника и државној изборној комисији. Према његовим сазнањима, ресорно Министарство за државну управу и локалну самоуправу покушало је већ два пута да их стави на дневни ред и оба пута су „скинути“.

Усвајање закона о пореском саветовању већ годину дана очекују и у немачкој Организацији за техничку сарадњу (ГТЗ) која је, у сарадњи с Министарством финансија израдила овај нацрт. „Немамо никакво званично објашњење зашто је то тако, а наша саветодавна улога нам не дозвољава да инсистирамо на било чему. Направили смо добар закон, али претпостављам да он чека из политичких разлога, или можда зато што одређени кругови врше притисак плашећи се да ће изгубити своје позиције. У сваком случају то је унутрашње политичко питање и то морамо да прихватимо“, каже Јерг Хорстмејер, досадашњи директор пројекта „Подршка реформи финансијске администрације“.

А ако добри закони понекад чекају из политичких мотива, може ли то бити разлог да се понекад усвоје и лоши закони?

Иако је истина да је потребно променити доста закона, пре свега зато што један број њих још није усклађен са Уставом донетим 2006. године, али и због усаглашавања са стандардима Савета Европе или ЕУ, професор Стеван Лилић, председник удружења Правници за демократију, каже да усвајање великог броја закона по хитном поступку, сем што утиче на њихов квалитет, увек оставља простор да се запитате каква политичка интенција стоји иза тога.

„Делује ми да се закони данас припремају много неозбиљније него раније, пишу их често чиновници у министарствима, преписују туђе законе, углавном се не обазиру на мишљење стручне јавности. Данас је пре изузетак него правило да у изради неког закона учествују истакнути стручњаци што је раније било обавезно. Закони се парламенту нуде по хитном поступку по систему узми или остави. Зато завршавају на Уставном суду“, каже Зоран Ивошевић, професор Правног факултета Универзитета „Унион“.

Саша Гајин истиче, међутим, једну другу нашу специфичност у односу на друге земље у региону, па и у Европи. Код нас законе често саме израде стручне невладине организације. Он каже да је такав случај био са законима о заштити података о личностима, о забрани дискриминације, доступности јавних информација:

„Дакле, наручилац закона није држава, већ ми њој понудимо конкретан предлог, односно одређене идеје афирмишемо у форми конкретног текста, који често послужи као основа за текст који израђује надлежно министарство. Они нас онда позову у радну групу, и не могу баш да кажем да се наш предлог препише, али често буде добра полазна основа.

Овако искуство имају и у Цесиду, који је, према речима Вуковића још 2005. изашао са идејом о мешовитом изборном систему на локалном нивоу, који се допао Министарству за државну управу и локалну самоуправу, па су представници Цесида укључени у радну групу.

„Ми као порески обвезници увек очекујемо да држава нуди законе, јер је то њен посао. Али, оно што је карактеристично не само за нашу, него и за друге постсоцијалистичке земље јесте да влада има природну одбојност према неким новим законима. То је зато што законе који се односе на људска права и забрану дискриминације израђују експерти из невладиних организација“, каже професор Стеван Лилић.

О томе какве инструкције у току израде закона од владе добијају стручњаци и колико је текст на крају другачији од почетне замисли стручњака, искуства су доста различита.

Док Вуковић каже да представници радне групе можда на 25 одредаба добију једну сугестију и да нема неких озбиљних интервенција, Зоран Ивошевић каже да је био члан радне групе за израду Нацрта закона о спорту, која „није написала ни слово“. „Добијали смо предлоге текста који су писали неки службеници у министарству и од нас се очекивало да то верификујемо. Кад бисмо изнели примедбе на неко решење, оне углавном нису уважаване. Нацрт је на крају остао онакав каким су га они замислили, а и такав више од годину и по дана чека да га влада усвоји, по свему судећи зато што постоји проблем око приватизације спортских објеката“, објашњава Ивошевић.

Саша Гајин каже да је имао среће да ради углавном на законима из области људских праве, где политички интереси нису доминанти. „Некада политичка воља просто превагне и наметне се као једино могуће решење. И сама политичка власт је често под утицајем одређених центара моћи и увек је опасно када политичка власт преузме обавезу да ствара правна правила не обазирући се на стручну јавност.“

„Пореско право не треба посматрати у политичком контексту. Треба донети законе који одговарајуонима у тржишно оријентисаним земљама у свету и морате да примените иста начела. Не могу да вам дам неке егзактне податке о томе колико је тачно промењен, рецимо Закон о ПДВ-у од прве радне верзије до усвајања у скупштини, али је било бројних одступања од почетне идеје до коначног текста“, каже Хорстмејер.

Гордана Новаковић

-----------------------------------------------------------

Све зависи од министра

Паметан министар неће дозволити да му закон пишу службеници у министарству, укључујући и државне секретаре јер они за то нису довољно стручни. Ангажоваће најстручније људе из те области, ако хоће добар закон, каже Ивошевић.

Гајин истиче да је то да ли ће министарство само писати текст закона или не, драматично разликује од министарства до министарства: „Просто, неки разумеју демократију и људска права па су отворени за сарадњу, а други то сматрају непотребним притиском јавности, па је у та министарства  немогуће ући“.

Лилић каже да ми имамо и добре службе у министарствима из „старе школе“ савезне администрације. „Проблем је што, међутим, она негује доста компликован жаргон. Рецимо није добро да се у једном члану закона позивате на други, а у том другом на неки трећи, а они су навикли на те процедуралне пингпонгове“.


Коментари18
0d72f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mihajlo simić
Treba priznati jedno a to: da je Broz "šloser" skroz (za 35 godina svoje vladavine) uništio i duh i sluh Srbima o sopstvenoj državnosti i pravima i sveo ih na idiote koji ne umeju u sopstvenoj kući (državi)da održavaju red već ih Evropa (i svet) smatraju retardirane, maloumne i necivilizovane što u stvari i sami potvrđuju, pitanje se postavlja: šta je radila srbska intelektualna elita u vreme etabliranja "bravara" kao "zakonodavca"? i šta su radili ti isti intelektualci u vremenu njegove vlasti?, jer svakodnevnica pokazuje da Srbi neumeju da se konsoliduju trideset godina bez njega za razliku od (recimo) Slovenije koja državnost poznaje tek 20 godina i važi kao sređena evropska država.
Milan Radojevic
Slusajuci komentare izmene zakona kojim se produzava pritvor od 8 na 30 dana u jednoj televizijskoj emisiji gospoda advokati Prelevic i jos jedna gospodja advokat taj zakon odnosno izmene su pisali ljudi koji nemaju veze sa pravom, jerto sto su oni napisali a skupstina uvojila ne valja nista. Milan
velizari vrsic
sutina tragesijenaseg zakonodavstva je u tome sto vecina vaznih i najvaznijih zakona je napisana id stranaca koji su i sami prepisivaliiz kojekvih drugih zakona-zemalja,i to za debele pare.Onda dolaze do izrazaja nasi"Vrhunski sudski strucnjaci" koji ni pola od toga ne razumeju--sutinu,i sami intrepetiraju zakone na zalost samo prema velicini njihovih mozgova-jer Bog je vec odavno uveo ogranicenja u te mogucnosti-pa prava tragedija nastaje kada dolazi do primene.tek tu se pojavljuje masa "Sputanih" mozgova,rezultati se vide u praksi.Svi vazni svetski procesi izgubljeni.sudjenje po ekonomskim problemima jos i tragicnije-pa onda me ne cudi zasto se sve te frustracije-iskaljuju nad obicnim narodom-sada se to da najbolje uocit:1.osumnjici 2.privedi 3.zatvori na sto duze4.po potrebi zatvori i porodice."Ko sme protiv nas da se buni ,mismo sluge naroda" samo jos da definisu cijeg naroda,Ti sto pises i tebe ce mo naci-neces biti "Dobar" ni za narodnu kuhinju.Ja sam sultan beogradski.
Goran R
Istina je malo drugacija.Kod nas zakone pisu po narudjbini(ili prepisuju i prevode).Podnosioci su ministarstva koja po politickoj(sponzorskoj)liniji predlazu ili brisu paragrafe(friziraju) u zakonu.Javna rasprava,obicno je gubljenje vremena.Poslednji sa najvise galame je zakon o saobracaju.Bez ikakvog uticaja raznih eksperata,samo uzeto i prevedeno iz drugih zakona(nemackog)po nesto ali nista uskladjeno.Primer ,,Canak ,,sa mot.sankama pa kada se koristi ref.prsluk .Mada ni oni sami sto ga pisase ne razumeju a trebali bi da budu u interesu ,,Drzave,, i gradjana.Znaci svaki zakon na referendum a posto mi nemamo ,,demokratiju,,nego diktaturu EUfanatika i tz.POLrealista razni birokrate ce nam objasnjavati kako je to u nekim zemljama a sami znaju da pricaju nebuloze.Mada oni nadnicari u skupstini mesto da zastupaju interese onih sto ih birase,zastupaju svoje dnevnice citajuci novine i spavajuci.Riba smrdi od glave a zakoni od predlagaca,jer predlazu oni sto treba da ih sprovode.
Vitomir Andjelković
Za neke zakone ni do danas gradjani nisu saznali ko ih je pisao. Neznam da li se neko bavio pitanjem koliko je zakona napisano, plaćeno, pa opet plaćeno, pa opet... za izmene i dopune tih istih zakona. Koliko zakona su usvajani po hitnom postupku sa "odgodjenom" primenom. U koliko zakona su propisani rokovi koji su maltretirali gradjane stajanjem u redovima po kiši, nevremenu i naravno uz plaćanje taksi... A glasačka mašina, koju plaćaju isti ti gradjani u čije ime "radi svoj ozbiljan posao" tzv većine ne osvrće se na to ko plaća sav taj šund od zakona i tu šumu propisa. A kada bi sve propiste u zakonima plaćali pisari zakona i oni koji ih usvajaju situacija bi bila sasvim drugačija.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља