четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 27.10.2010. у 22:00 Стефан Деспотовић

Има ли у Србији црног хлеба

Права црна векна добија се од брашна типа 1100 у чији састав улази цело зрно пшенице, што производу даје тамнију боју, али такво брашно наши млинови не праве, кажу у Министарству пољопривреде

 „Правог црног хлеба у Србији нема”, тврде за „Потрошач” у Генералном инспекторату Министарства пољопривреде. Иако потрошачи свакодневно на рафовима трговинских ланаца бирају црну векну верујући да тако купују здравију намирницу, инспекције кажу да је углавном реч о обојеним векнама.

– То је наш закључак и то је показала последња велика контрола квалитета хлеба, чије смо резултате објавили у јануару. У Правилнику о квалитету жита, млинских и пекарских производа, тестенина и брзо смрзнутих теста пише да је црни хлеб онај који се прави од брашна типа 1100 – објашњавају у Генералном инспекторату, додајући да наши млинови то брашно готово и да не производе јер га произвођачи и не траже.

То брашно се, кажу стручњаци, добија интензивнијим млевењем целог пшеничног зрна и тако у његов састав улазе и периферни делови зрна пшенице, попут омотача, што правом црном хлебу даје тамнију боју.

– Зато правог црног хлеба код нас нема, а у понуди су само специјалне врсте, које се боје дозвољеним природним супстанцама, попут сладног брашна, а могу се додати и овсено или сојино брашно. Све то је дозвољено стављати у хлеб и ови додаци између осталог мењају боју хлеба. Битно је нагласити да није дозвољено додавати боје – каже Ненад Вујовић, начелник пољопривредне инспекције у Министарству пољопривреде.

Наши саговорници из овог министарства додају да пекари ово брашно не траже јер су се потрошачи определили да црни хлеб замене белим или специјалним врстама. Осим тога, и произвођачи су одустајали због мањег профита.

Вујовић саветује потрошачима да, због тога, увек обрате пажњу на декларацију, на назив векне, произвођача и грамажу.

– Јер уколико пише црни хлеб, а није произведен од брашна 1100, реч је о обмани потрошача – кажу инспектори.

Сваки купац превару може да открије једноставним експериментом – ставе у воду једно веће парче средине црног хлеба и ако вода потамни, а хлеб побели, знаће о чему је реч. Црни хлеб, осим тога, има благ мирис мекиња, мању запремину, средину која има грубље поре.

Овакви закључци инспекција увек испровоцирају реакције пекара који тврде да је реч о застарелим прописима које ваља мењати и да би требало поново дефинисати шта је то заправо црни хлеб.

У Унији пекара Србије кажу да брашна типа 1100 има, али у веома малим количинама.

– Малобројни млинови мељу цело зрно пшенице и тако праве брашно типа 1100. Али, то је неисплативо јер мали број потрошача заиста и хоће да купи прави црни хлеб. Зато већина млинова и пекара нема рачуницу да га произведе – каже Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије.

Да су потрошачи збуњени потврђују и у Министарству пољопривреде.

– Забуну међу потрошаче уносе специјалне врсте хлебова које имају тамнију боју и тако подсећају на црни хлеб, али и неодговорни произвођачи који неадекватним декларисањем збуњују купце – кажу у Генералном инспекторату Министарства пољопривреде.

Зато, истичу, специјалне, односно обојене врсте хлеба не смеју да имају натпис „црни”. У продајним објектима већине трговинских ланаца ипак се продају векне које се декларишу као црне.

– То је трговачки натпис, а поред њега увек мора да стоји и назив из правилника, како би потрошачи знали шта купују – истичу у Министарству пољопривреде.

Црна векна из Аустрије

Хлеб декларисан као црни може се пронаћи и у београдским „Рогенарт” пекарама. Реч је производу који, кажу, садржи минимум 50 одсто чистог ражаног брашна и пече се на посебан начин.

– Правимо хлеб потпуно идентичан ономе који може да се купи у Аустрији и Немачкој. Зато у производњи користимо брашно које увозимо из Аустрије, а додајемо тесто које се природно кисели. У нашим црним хлебовима нема вештачких додатака или боја, већ се црна боја добија дуготрајним и посебним начином печењем у етажним пећима – објашњава Драган Вранеш, директор пекара „Рогенарт”, али додаје да високе цене увозних сировина у великој мери утичу на цену финалног производа.

Хлеб без брашна

На нашем тржишту годину дана се налази и „тонус”, хлеб без брашна.

У компанији „Тривит” из Бечеја, произвођачу овакве векне, рекли су тада да је реч о основној животној намирници која је направљена од целих проклијалих зрна пшенице, која се осим код нас производи у Русији и Немачкој. Патентиран је у Русији, а лиценцу строго контролише московска фирма „Академ продукт”, каже произвођач.

– Садржај хранљивих влакана у „тонусу” је 22 одсто, што је десет пута више од процента влакана у хлебу широке потрошње. Обилује и магнезијумом, цинком, селеном, гвожђем, бакром, витаминима групе Бе... – објаснили су у „Тривиту”.

Нутриционисти су сагласни да такав састав векне погодује организму.

– Биљна влакна потичу баш из проклијалих зрна пшеница и снижавају холестерол и ниво шећера у крви, а добра су и за дебело црево будући да имају велику моћ упијања па се помоћу њих организам лакше ослобађа наслага штетних материја – објашњава Ана Тодоровић, нутрициониста Дома здравља „Савски венац”.

Тежина 500 грама

Многи суграђани од продаваца у пекарама и даље траже килограм хлеба, док они који мисле да су боље информисани верују да купују векну најтраженијег пекарског производа која тежи 600 грама. У Унији пекара Србије објашњавају да већ готово четири године у српској пекарској индустрији нема хлеба те тежине и да је векна од 500 грама постала стандардна.

– Пекари су били незадовољни ценом хлеба и годинама су тражили поскупљење. Али како не бисмо драстично повећали цене, са надлежним министарством договорили смо се да је боље смањити масу векне – рекли су у Унији додавши да је српски хлеб и даље један од највећих у региону јер је, на пример, у Бугарској и Грчкој векна хлеба већ годинама тешка 300 грама.


Коментари14
649b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bole P.
Nijedna pekara ne pravi čisti crni hleb, samo se razlikuje koja pravi približnije crnom hlebu. Živim u Sirigu, imamo nešto zemlje i uvek ostavimo par džakova žita, ponesemo u mamino rodno mestu u Srbiju, Homolje... u Krepoljin. Ima jedan stari mlinar, koji na potočiću ima vodenicu, kao što je nekada bilo, i tu nam samelje žito i tako dobiješ čisto crno brašno, bez izdvajanja ili dodavanja ičega. Crni hleb ćeš prepoznati po tome što je ukusan samo kada je vruć, u početku zanimljiv, tvrd i danima ima isti ukus...ali ti posle mesec dana redovnog korišćenja već postaje odbojan jer u stvari nije ukusan, ali je zdrav i zato i treba da ga jedete. Moja majka ga je jela kao dete svaki dan, i sada ne može očima da ga vidi. Kažem vam ovo jer ako vam je iz pekare ukusan crni hleb, znači da nije čist već je dodado nešto baš zbog ukusa. PozZz...
Marijana Djordjevic
Tonus hleb je put nekih kamencica. Jednom sam skrckala zub. Steta jer je i ukusan i zdrav al kad se sad plasim da ga jedem.
Bački Agronom
Pšenica!!!!!!!! Više puta sa tretira pesticidima i folijarnim đubrivima tokom vegetacije!!!!!! Sva ta hemija delimično ostaje u omotaču zrna koje se melje!!!! Postoje izvesne površine pšenice koje nisu hemiski tretirane!! Zrno takve pšenice je najčešće zaraženo patogenima, čiji mikotoksini dugoročno izazivaju zdravstvene probleme!!?? Proizvođači pšenice imaju VEĆU dobit hemijskim tretiranjem useva!!!! Savremene sorte ne mogu bez hemije!!!!! Potencijalno je crni hleb "zdraviji", ali u stvarnosti???????
Djordje Krstovic
"Beogradjani" ako stvarno zelite crni-braon hleb podjite do Smedereva u centru je jedina privatna pekara koja pravi crni hleb,samo malo poranite pekar pece samo jednu furunu od 120 komada po 1kg?A hleb ostavljam vama da sami procenite kvalitet,
anonimus anonimus
Molim vas, jedino proizvodite pravi crni hleb i zaboravite vec jednom da je ikada postojao glupi beli hleb. SVI ljudi iskljucivo traze da kupe CRNI helb, a njega nigde. Ako niko ne moze da ga proizvede, uvozite ga iz pametnih drzava. Trovanje belim hlebom je ugnjetavanje potrosaca, treba da se obrate ombudsmanima za pomoc. Sa belim helobom i objenim laznim crnim hlebom nema ulaska u Evropu!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља