уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Једини логичан потез

Аутор: Б. Баковићчетвртак, 21.09.2006. у 20:10
Косово је већ било предмет референдума 1990. гоедине

Помињање Косова и Метохије у будућем уставу Србије за већину парламентарних странака које су се у републичкој скупштини усагласиле око оваквог решења, представља заправо једини могућ, логичан и легитиман потез државе и грађана у овом историјском тренутку. Али, о конкретним ефектима уставноправне формулације којом се Космет дефинише као покрајина која има суштинску аутономију на територији Србије, говори се са већим или мањим устезањем и опрезом.

Андреја Младеновић, портпарол Демократске странке Србије, истиче да се оваквим уставним решењем каже да је за Србију неприхватљиво наметнуто решење за статус Косова и Метохије које значи кршење међународног права. Према његовим речима, овакав потез не показује немоћ државе, како неки говоре, него констатује чињеницу, а она гласи да је по Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација Космет део Србије. Наравно, додаје Младеновић, не искључује се могућност да се та чињеница промени, одлуком СБ УН, али ДСС ће Косово и Метохију увек третирати као саставни део Србије. Избегавајући да оцењује шта би овакво решење могло конкретно да значи у варијанти отцепљења Космета, Младеновић наводи да се оваквим уставним решењем и држава Србија обавезује да се према Космету увек односи као према делу своје територије. "Очекујемо да ће се и међународна заједница, преко Савета безбедности и Контакт групе, односити према Космету као према делу територије суверене и демократске државе", каже Младеновић.

– Овим показујемо решеност да заштитимо суверенитет и територијални интегритет наше државе на уставноправни начин. Србија овим не одређује какви ће бити односи те покрајине са централним властима у Београду. Ово је само статусно решење, а за договор о детаљима, као што је, на пример, децентрализација, служе преговори који су у току – каже портпарол ДСС-а.

Још доста непознато

И Милан Марковић, потпредседник Народне скупштине Србије и високи функционер Демократске странке, каже да је тешко говорити о непосредним ефектима оваквог уставног решења, јер у косовској рачуници има још доста непознатих да бисмо могли говорити шта ће бити у будућности.

– Али, неспорна је чињеница да је важно да у новом уставу, као и у свим претходним, буде садржано то питање – да је Косово део територије Србије. У том смислу, ми смо, једноставно, изразили наш политички став, а мислим и став већине грађана Србије, о сасвим природној и легитимној жељи да сачувамо територијални интегритет земље. Не видим шта би друго било која држава на свету или било који уставотворац или законодавац урадили у сличној ситуацији, посебно ако је реч о фактичком и уставноправном континуитету – истиче Марковић.

Према његовим речима, ниједна од значајнијих политичких странака у Србији не прихвата решење којим би Србији био једнострано одузет део територије. Како каже, реална ситуација је друго питање, али она не значи да треба да престанемо да желимо и испољавамо своје легитимне интересе.

Срђан Срећковић, потпредседник Српског покрета обнове, који је коалициони партнер ДСС-а у Влади Србије, нешто је конкретнији. Он каже да је "ово јасна порука Народне скупштине Србије и свих грађана да ми не можемо да прихватимо наметнуто решење (које је резултат тренутних односа у међународној заједници) и да ћемо у случају независности Косова задржати право да се на демократски и цивилизован начин, једног дана када дође до промене међународних околности, изборимо да Косово буде у Србији".

– Ми ћемо у уставу као држава рећи да не одустајемо од нашег права да Косово буде део Србије. Овакво решење апсолутно може да има ефекта, оставља отворена врата за касније потезе. Наш преговарачки тим (посебно лидер наше странке Вук Драшковић) анализирао је велики број мировних споразума који су постизани у европској и светској пракси у претходним вековима. Различита решења су могућа и на нама је да их тражимо. После Другог светског рата, рецимо, СССР је био стални члан СБ УН, али су Белорусија и Украјина имале посебне столице у УН – каже Срећковић.

Србија ради шта може

Ипак, остаје питање како вратити Космет ако већина становништва која тамо живи буде против тога или, још горе, ако тамо тог "једног дана" више не буде било Срба? Срећковић на ова питања одговара констатацијом да је обавеза и приоритет државе Србије да, без обзира на политички статус Космета, Србима у тој покрајини осигура безбедност и омогући економски опстанак и напредак. Косово без Срба, наравно, како истиче, не би нам погодовало, али очекује се да се оваквим уставним решењем, и у најнеповољнијој варијанти за Србију (проглашење независности Космета), обезбеди повратак те територије једног дана.

О истом питању о будућности Косова без Срба, односно његовом повратку у састав Србије у случају његове независности, и Гордана Поп-Лазић, потпредседник Народне скупштине и Српске радикалне странке, има оптимистичан став. "Територија је територија, а нама Албанци нити смеју да сметају, нити нам сметају. Нама сметају терористи на КиМ. Можемо да живимо и са Албанцима и са ким год хоћете, али у миру. Постоје правила у једној држави која сви морају да поштују, без обзира на име, веру... И само је то важно. А територије се не одричемо. То би била историјска јерес", истиче она.

Говорећи о ефектима предложеног уставног решења о јужној покрајини, Гордана Поп-Лазић истиче да не може да претпостави како ће се понашати међународна заједница. Србија ради оно што може. "Иако је Космет и у важећем уставу Србије, поново инсистирамо на томе да је та покрајина саставни део Србије са широком аутономијом. Кад то урадимо, све оно што друге државе буду урадиле у смислу признања независности Косова и Метохије представљаће нелегитиман чин", истиче она.

И посланици Владимир Хомен (Г17 плус) и Милорад Вучелић (СПС) јуче су истакли да уношење Космета у преамбулу устава изражава јединствен став странака у Србији, који говори како Србија види будућност јужне покрајине и који је важан за даљи ток преговора о њеном статусу.

Коментари0
6eb21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља