уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:26
ПРИЧА О ПОРОДИЦИ БОЖОВИЋ

Иван је из Београда пошао у свет

Последњих седам година овај угледни научник ради у Брукхејвен националној лабораторији у Америци, где је оформио групу за молекуларну епитаксију, али ако неко каже да код нас не успевају успешни људи, ево демантија из прве руке
Аутор: М. Величковићсубота, 30.10.2010. у 22:00

Када је пошао у први разред са шест година, дечкић Иван Божовић, иначе рођен 1947, вероватно није претпостављао колико ће далеко стићи у свету науке. Путоказ је био јаснији кад је у једној години завршио два разреда у Четрнаестој београдској гимназији. Уследиле су студије физике на Природно-математичком факултету.

– Имао сам право детињство, окупљање са друговима из школе и краја, тренирао карате у „Радничком”, касније у „Студенту”. Био сам у првој постави тада популарног рок састава „Црни бисери”. Свирао сам ритам гитару. Ипак, више пажње сам поклањао школовању – сећа се Иван.

Од 1970. године када је започео студије, за наредних пет година Иван Божовић је дипломирао, магистрирао и докторирао на београдском ПМФ-у. Све до 1985. године радио је у Одсеку за физику на истраживању полимера и ланчаних метала, понашању метала под врло високим притисцима.

Како то често бива – познанство Наташе, студенткиње математике, и Ивана, са физике, прерасло је у љубав, која и данас траје. Одмах по завршетку  студија су се венчали, ове године прославили 40 година брака. Пре двадесет пет година селе се у Америку. Иван започиње своја истраживања на Стенфорд универзитету. Да би након две године компанији Варијан, у граду Пауло Алто започео научне радове које и данас усавршава и пројектује.

– Ту сам створио метод синтезе суперпроводљивих танких филмова која води основној идеји – замени полупроводних чипова који се загревају и данас стварају техничке проблеме код великих компјутера. Својство танких филмова је да се не греју – појашњава најједноставније могуће наш саговорник оно чиме се бавио.

Две године проведене у немачком граду Бремену у периоду од 1998. до 2002. биле су значајне за пројекат доктора Божовића. На универзитету Oxxel Gmbh је усавршио машину за напаравање танких филмова методом епитаксије молекуларних зрака (на слици). У најширем смислу епитаксија је технолошки поступак који омогућава израду изузетно квалитетних филмова. Последњих седам година Иван Божовић ради у Брукхејвен националној лабораторији у Америци, тачније у Њујорку, где је оформио групу за молекуларну епитаксију. Као њен руководилаца и научни саветник.

– У Националној лабораторији ради око 3.000 запослених, између осталог ту је и један од највећих акцелератора на свету. Сада се гради још снажнији. Одсек се бави базичном физиком кондензованог стања материје, науком о материјалима. Ја сам руководилац групе за молекуларну епитаксију. Машина ради стално, тачније када сам у лабораторији – узвраћа на нашу радозналост научник. – Једино ја могу да је опслужујем. Остали из групе користе филмове које направим и раде литографију. Праве чипове за даља испитивања. То је све још увек базично-фундаментално истраживање. Међутим, када се наиђе на решење које може имати практичну примену – патентира се. Циљ је да се у блиској будућности суперпроводном електроником на чип „спакује” сто и више пута већа функционалност, али на исто толико мању запремину у односу на садашњу.

Породица Божовић је права „академија наука”. Супруга Наташа, доктор математичких наука, предаје на универзитету Беркли. Млађа ћерка Маријета припрема докторат из славистике. Долорес је добила име по преминулој Ивановој сестри из чувене књиге „Теби моја Долорес” Саше Божовић. Долорес је доктор наука и професор биофизике на Универзитета у Лос Анђелесу.

Многа су међународна признања за научни рад у теоријској и експерименталној физици у разним областима. Поготову за иновативне методе синтезе танких филмова које представљају технолошке основе будуће наноелектронике и наноуређаја. Наведимо нашу највећу награду за физику, СПИЕ за технолошка достигнућа (непрофитна организација за размену научних информација), почасно чланство у више научних друштава. Од ове године је инострани члан САНУ (Српске академије наука и уметности). Повод за посету родном граду, ових дана био је пријем и предавање у САНУ које је, у среду 27. октобра, др Иван Божoвић одржао на тему „Да ли је могућа    суперпроводност на собној температури”.

 -------------------------------------------------

 Ко је ко у породици Божовић

МАЈКА – Др Саша Божовић, лекар, писац, пуковник по чину некадашњи начелник Антитуберкулозног института. Аутор више књига. „Теби моја Долорес”, преведена на више језика, једна од најчитанијих књига у некадашњој Југославији.

ОТАЦ – Др Борислав Божовић, лекар, професор, академик, генерал по чину. Директор интерне Бе клинике, декан Медицинског факултета у три мандата, председник медицинског одељења САНУ, научни радови, уџбеник „Интерна медицина”.

ЋЕРКА – Др Ива Божовић, гинеколог, специјалиста, начелник хируршког блока гинекологије Градске болнице.

СИН – Др Славко Божовић, медицинска кибернетика, учесник на више од 100 конгреса,

Аутор научних радова из примене електронике у медицини, дугогодишњи начелник Хитне помоћи, инструктор и зачетник скијања на води, каратиста, некадашњи члан рок састава „Црни бисери” (саксофон).

… и др Иван Божовић, са ћеркама…


Коментари6
16d8d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milijana
Zauvijek zahvalni dr. Sasi Bozovic, neka joj je vjecna slava, a njenim potomcima zelim sve najljepse
Dragan Filipović Dragišić
Blago nama sa vama. Imali smo i kome da predamo Vojvodsku titulu.
radmila jaredic
Svaka čast porodici Božović. Drago mi je što sam u detinjstvu imala čast da ih upoznam. Sa Ivanom sam čak i pohađala XiV beogradsku gimnaziju, a često smo se i družili. Drago mi je da su svi veoma uspešni i da sam imala prilike da ih upoznam. Moje devojačko prezime bilo je Đukanović. Još jednom im želim sve najbolje u životu i radu.
Ana Vojinovic
Sjecam se kada sam sa cetrnaest godina procitala prelijepu knjigu "Tebi moja Dolores" i osjetila veliko postovanje prema dr Sasi i nejzinoj porodici i saborcima.Ponos su naseg naroda i bilo bi dobro kada bi se nase generacije ugledale na njih.Uvijek sam se pitala sta je bilo sa cuvenom porodicom,pa mi je drago sto je ova prica objavljena.Pozdrav iz BL.
porodicaRakicKraljevoK Rakic
Neka gospod podari na hiljade ovakvih divnih porodica kao Bozovici,ponosimo se njima svaku srecu i napredak hvala im svima

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља