четвртак, 27.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:46

„Парада поноса”, лицемерје и неправда

Аутор: Јово Бакићпонедељак, 01.11.2010. у 22:00

Мучно је било 10. октобра. Док су једни весело узвикивали да је љубав људско право, други су тек неколико стотина метара удаљени водили крваву уличну битку. Полицајци су се, штитећи „параду поноса”, сукобљавали са средњошколцима предвођеним крајњим десничарима и богатим криминалцима. Ови потоњи, неретко и сами повезани са крајње десним организацијама, налазе се у одличним односима са највећим фудбалским клубовима у Србији. Истовремено, неки утицајни конзервативци су показали да им је хомофобија јача од начелне осуде насиља према онима који различито мисле. Како све ово разумети?

Добро је почети од онога што не би требало да буде спорно: сваки човек има право да се удружује са себи сличнима и јавно исказује своја уверења и ставове без обзира какви су, све док се не залаже за мржњу и насиље према другачијима. Следствено, љубитељи истополне љубави могу протестовати против хомофобије и назвати њихову параду како год хоће, па и парадом поноса, упркос чињеници да их већина љубитеља двополне љубави у Србији не схвата. Иако је овај назив производ пркошења онима који их презиру, те као такав разумљив, вероватно би неки други, примерице парада трпељивости, био усклађенији са безболнијим остваривањем њихових циљева.

Што се, пак, младих и гневних тиче, требало би рећи да средњошколци који пролазе кроз период сваковрсног, па и сексуалног сазревања, могу јавно испољавање различите сексуалне усмерености препознати као угрожавање њиховог тек стеченог сексуалног идентитета. Зато могу постати плен конзервативаца и крајњих десничара који у хомосексуалности виде угрожавање породице и нације. Иако се стави на страну чињеница да по истој логици нацију и породицу може угрозити и институција монаштва, јасно је да се у патријархалном, хомофобичном, национално фрустрираном и неправедном друштву Србије ова тема користи зарад освајања идеолошке хегемоније и власти. Да се ради управо о идеолошко-политичкој борби говори лицемерје које су многи конзервативни интелектуалци и политичари показали. Доиста, они конзервативци који страствено осуђују „параду поноса” нису ни реч прозборили својевремено када је један владика био основано осумњичен за хомосексуално злостављање малолетника? Значи ли то да им хомосексуалност у ствари не смета под условом да је тајна? Још горе, значи ли то да они немају ништа против хомосексуалног насиља, јер дотични владика није имао пристанак дечака, само ако се оно одвија далеко од очију јавности? Зашто се нико од њих није јавно противио чињеници да је случај владике скинут с дневног реда суда само због застарелости? Зар црквени оци заиста не виде „дебло у оку свом”?

Како, међутим, поступати према делу омладине која показује велику меру ксенофобне (ваља се сетити Бриса Татона) и хомофобне агресивности? Већина учесника дивљања на улицама највероватније припада ширим друштвеним слојевима којима је крајњи национализам једино уточиште пред маргинализацијом и бесперспективношћу у друштву чија је структура међу најзатворенијима у Европи, тј. у којем је могућност друштвеног напредовања сиротиње изузетно сужена. Отуда је неопходно не само васпитно-образовно делање усмерено на разумевање и трпљење различитости, већ су и политичари, нарочито они који се исказују левичарима и левим либералима, дужни да учине све како би друштво пружало једнаке прилике свим својим припадницима, а успех личности зависио што више од њене даровитости, а што мање од породичне, класне или етничке припадности. Утолико, не смеју се трпети они министри који јавно говоре и раде у име најбогатијих а на уштрб сиротиње и средњих слојева, док се закони попут оних којима се уводи прогресивно опорезивање морају што пре донети.

Што се, пак, криминалаца у фудбалу тиче, њих ће бити све док држава не покаже да јој је спорт важнији од било које личности и било које клике, без обзира на то да ли се ради о црвено-белој, црно-белој или некој другој. Ако управе фудбалских клубова, било из страха, било намерно, нису у стању да сарађују са полицијом у борби против кријумчара дроге који су донедавно седели унутар њих, као и против неонациста и хулигана, онда треба или растурити такве управе и попунити их храбријим члановима или разградити клубове и подићи нове на чвршћим темељима. Крајње десничаре који примењују или пропагирају насиље и мржњу према другачијима треба гонити као појединце, а њихове организације не треба забрањивати зато што би чланови забрањене групе основали нову под другим именом. Напослетку, без квалитетног и ефикасног правосуђа мало шта од поменутог може дати плода.

доцент на Филозофском факултету у Београду


Коментари34
57519
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milojko Novakovic
Prosto je neverovatno da ovaj "analiticar"pise to sto pise o nasilju nad onima koji drugacije misle.Neka pogleda svoje nastupe na TV-u pred poslednje republicke izbore.E "Politiko" ko za tebe sve pise.
Ceda Bradic
10 okt imamo "skolski primer". Jedni uzvikuju "ljubav" a izrazavaju drustveno bes_korisnu aktivnsot. Time dokazuju da motiv nije ljubav nego motiv gladi,cime ispoljavaju silu.Drugi su i sami svesni, da nema ni govora o drustveno _korisnom radu, nego su izrazili silu. Desetog oktobra imamo "spretnu kombinaciju" dva dela celine! Manja sila ("parada ponosa"), je zloupotrebljena za "regualciju" (upravljanje) vecom postojecom silom Sila "regulacije" moze da bude bilo sta, rezultat neke utamice, npr (predhodio je takav konflikt, AP KiM zbog rezultata utakmice, pa rusenje repetitora).Incident u Italiji je verovatno "maska" za predhodno.Nadam se,da komentarima citaoci dobijaju mogucnsot izbora (po svesti,savesti i odgovornsoti), a za "Politiku".. PDV:). CB
Ceda Bradic
Regulacija sile zahteva istu takvu silu regulacije (velika slozensot i intenzitet), pri cemu dolazi i do sile reakcije (suprotstavljena sili regulacije). Zato je neophodna jos veca sila regualcije-nastaje kolaps u diktaturu.Tu vise nema sta da se regulise, pa sada sila regulacije pocinje sama sebe da negira (regulise silu reakcija koju sama izaziva).Negacijom same sebe,dolazi do upadanja u anarhiju (rasuta sila). Gradnja postovanja i samopostovanja je veoma spora, sadrzi bezbroj porgesaka-popravki i postaje osobina zrele licnosti. Rusenje toga je veoma lako.Npr, ucesnik demonstracije,u trenutku moze da postane rusioc,da povredi nekoga, pa cak i da ubije iz nehata. U ratu taj efekat nastaje posle 1-2 dana oruzanih dejstava (sve veca destrukcija, se ceni kao napredak).
Ceda Bradic
Мучно је било 10. октобра. Док су једни весело узвикивали да је љубав људско право, други су тек неколико стотина метара удаљени водили крваву уличну битку CB:Ljubav je pokretacki motiv (motiv gladi je suprotnost). Ispravnost toga sto radimo (shodno motivu) je rezultat RADA. Ako je motiv ljubav,.rad moze biti 1-"drustveno"KORISTAN (porodica, pa ostali elementi soc. okruzenja).ili 2-"drustveno-POTEBAN, zajednicki rad (hrana, odeca, smestaj itd). Ako je pokretac motiv gladi ispoljava se pohlepa,(zadovolsjtvo gomilanjem bilo cega,serpe,lonci, konzerve). Time se gradi samo_uverenje o stepenu posedovanja apstrakcije,sile-vlasti-moci.("biti kolekcionar? kako to GORDO zvuci":) Sada veoma lako mozemo da razdvojimo: drustveno PRIHVATLJIVO (korisno i potrebno), od beskorisnog i neprihvatljivog.Znacaj razdvajanja."Mehanizmi regulacije" su sustinski drugaciji: Regulacija drustveno-prihvatljivog RADA je veoma jednostavna. Bazira se na NIVOU (rang) postovanja i samo-postovanja.
Mile Derpe
Ko o cemu, baba o ustipcima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти
Колумнисти
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља