недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:07

Толкин на балкански начин

Аутор: Сандра Гуцијануторак, 02.11.2010. у 08:56
Милисав Поповић

Готово да нема особе која не зна ко су Хобити и Виловњаци. За Гандалфа сте сигурно чули.

За дрекавце – можда негде у детињству док су вас плашили пре одласка на спавање, а за Сварога и влашку магију у неком каснијем, одраслом разговору. За клетнике, Луну, Загривука, Морену, минђушаре... –– тешко. А они су део митског света с простора Балкана, које је од заборава и усменог предања откинуо за сада Милисав Поповић.

То што га називају „балканским Толкином” не жели да коментарише, а на питање да ли му сметају полемике око тога да ли његова књига „Заборављена гора” (коју је објавила „Лагуна”) спада у српску или црногорску књижевност одговара да му сметају„ полемике на тему једне колевке и намере да се иста крв замути злим бибером”.

Тридесетак ликова „Заборављене горе”инспирисани су митологијом са простора Црне Горе, Србије и Херцеговине о којој постоје тек трагови у ретким књигама, бајалицама, стиховима... Поповић каже да је невероватно како смо последњих 50 година удисали митове и легенде других, углавном далеких народа – што је у едукативном, уметничком и сваком другом смислу потребно, за похвалу и широкогрудо – али да смо истовремено своје изворе магија и митова занемаривали, што је поразно по културни идентитет целокупног балканског бића.

– „Заборављена гора” је покушај да се фрагменти древних сећања увежу у штиво чија би фантазијска садржина сведочила колико смо некоћ били кадри да маштамо на особен, непоновљив начин – другачије но што су измаштани сви митови овога света. Боли када схватите колико је тога нестало из нашег колективног ума, а ја сам имао ту срећу да одрастем у породици у којој се неговало усмено народно предање– вели Поповић.

Ликови из „Горе”, која је већ овенчана међународним признањем „Орфејева лира”, а била је и у ужем избору за награду „Мирослављево јеванђеље”, ушли су и у школе у Србији и Црној Гори и недавно су привукли и пажњу уредништва „Националне географије” из Вашингтона. Поповићев есеј о најатрактивнијим локацијама у Црној Гори, исписан етнописом који је својствен „Заборављеној гори”, објављен је у специјалном издању „Националне географије”. На насловној страни издања које излази једном у 10 година захваљујући Поповићевом тексту био је мотив острва Свети Стефан.

Поповић је већ пет година саветник градоначелника Подгорице за европске интеграције, а после дипломирања на београдском Факултету политичких наукаизабран је да на нивоу балканских универзитета заврши специјалистичке студије у области ригидне и примењене психологије, тачније профилисања. Након годину дана постаје први „профајлер” на простору Србије и Црне Горе.

– И после седам година изгледа да је и даље тако јер Американци и Французи након првог програма нису покренули нови. Ради се о овладавању вештинама у сврху разумевања психо-социолошких стања појединаца у заједници (мањој групи) или обратно. Профиличар може да обавља бројне послове: од креирања система безбедности у држави, стратегија одбране од тероризма, па до коректуре и креације у програмима осмишљеним за масовну забаву (филм, видео игре...). Све зависи од духа онога који поседује лиценцу за профилисање – објашњава Поповић.

Профиличари не морају да буду сви они који имају диплому психологије, наставља, јер је ова област много напреднија од психологије, иако користи њене методе, али и интуицију. Сваки профиличар се, по његовим речима, обучава да буде стручњак за антитероризам и обавештајне службе.На наше питање да ли је и он обучен у овој области, јер је прва асоцијација када се чује „профајлер” ипак на америчке серије и филмове, Поповић одговара потврдно, али додаје да се намерно одвојио од онога што многи доживљавају као„шпијунску причу”, јер га је више занимао цивилни део, нарочито одабир добрих и квалитетних људи које из неког разлога нису примећени у својој средини. Његове услуге до сада су затражене неколико пута, углавном за потребе владе.


Коментари3
6e6c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anduril Andurilović
Moram da nabavim primerak "Zabranjene gore", na sajmu nisam mogao da se probijem do štanda izdavača. Nadam se da su priče interesantne, ali sumnjam da mogu da se porede sa Tolkinom. On je somislio ne samo kosmologiju svog sveta, već je svoju Ardu (Zemlju) napravio da bude paralelna simulacija našeg sveta.
DJ Hill
"што је у едукативном, ..." - valjda mislite na nasu rec "obrazovnom" umesto edukativnom ? Zalazete se za price sa nasih prostora a koristite rec "edukativno". Vec mi se smucilo da slusaim i gledam sve te goropadne izraze, "benefit", ""transparentno", "lider u regionu" ... uzas jedan
Bane Vanga
Koliko se secam nije ni prva ni jedina knjiga o tome na ovim (koim) prostorima. Prva je legendarna "Ale i Bauci" (A.Peragras, pseudonim), druga je 'Oklevetana bica" upravo izadata... Dakle, ima ih jos, ali slazem se da je tema lepa i zanimljiva, pa takvih knjiga nikad dosta...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља