понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 03.11.2010. у 22:00 Мишa Ђурковић

За закон о ћирилици

Није разумљиво зашто у Србији своје снаге не концентришемо на оно што јесте у домену могућег и о чему би у принципу требало суверено да одлучујемо. У таква питања спада демографска политика, али и политика идентитета која би уз озбиљну економску развојну политику морала да буде темељ преживљавања и народа и државе. Проста логика говори да у тренуцима јаких спољних притисака, снагу треба усмерити на снажење основе идентитета која би у неким бољим геополитичким условима омогућила да из фазе контракције пређемо у фазу ширења.

Нажалост наша политичка елита се према овом склопу питања понаша крајње неодговорно. Сетимо се на пример да када се преговара о саставу владе последња министарства која се деле јесу министарства културе, вере, науке и дијаспоре. Тек нешто боље стоји образовање због велике суме новца којом министарство располаже. А посматрано из идентитетске перспективе то би требало да буду министарства око којих данас треба градити већи део укупне државне и националне политике. Ево једног доброг примера сектора у коме би много и могло и требало да се уради.

Ћирилично писмо је током последњих десет векова представљало основу идентитета српског народа. До Вукове реформе преко њега је наша култура била уско повезана са културама других православних народа. Од тада па све до Скерлићевог предлога о усвајању латинице, из политичких разлога почиње кокетирање са западним писмом како би се нашао начин за приближавање „западној словенској браћи”, што је у пракси значило постепено одаљавање од наше православне културне матрице. Но у сваком случају све до Првог светског рата српско ћирилично писмо било је доминантно и заправо једино распрострањено у Србији, Црној Гори, па чак и у окупираној Босни и Херцеговини где је Калајева администрација упркос пропагирању латинице морала управне акте да издаје на ћирилици како би их народ разумео.

Након капитулације Србије крајем 1915, и Црне Горе почетком наредне године, по истом рецепту окупатор је забранио ћирилично писмо и отпочео издавање првих новина на латиници. У Београду су излазиле Београдске, а на Цетињу Цетињске новине.

Након формирања Краљевине СХС почиње историја постепеног потискивања ћириличног писма. Овај процес своје убрзање добија после 1945. када су комунисти посебно у рубним етничким крајевима српства јачали све процесе подстицања сепаратног идентитета и одвајања од српске културне матрице. Ово је посебно видљиво у Црној Гори која је током датог периода де факто увела латиницу да би Уставом из 2007. прогласила за свој званични језик црногорски језик латиничног писма, који је по Никчевићевој заоставштини добио још два слова. Босански муслимани који су некада, такође, користили ћирилицу одавно су усвојили латиницу.

Но ситуација није боља ни у централној Србији. Ако прођете централним београдским улицама веома ретко ћете наићи на натпис фирме истакнут на ћириличном писму иако је оно службено, уставом прописано писмо ове државе. Како протумачити чињеницу да Мекдоналдс у Русији или Бугарској има комплетан мени, али и назив фирме написан је на ћирилици док у Србији све то пише на латиници? Или зашто Рајфајзен банка у Софији сматра да свој назив треба да истакне на ћирилици, а у Београду на латиници? Да ствари буду још луђе, и руске компаније у Србији следе слично понашање западних колега па је тако Московска банка овде усвојила латиницу. Посетиоци Звездиних фудбалских утакмица знају да је нови спонзор клуба са Маракане руски Гаспром свој велики лого на стадиону такође написао латиницом.

Очигледно је да снага Интернета, популарна култура и тржишно понашање код нас воде популаризацији страног и потискивању домаћег писма које за сваку значајну европску нацију представља стуб идентитета. Отворите на пример званичну презентацију Европске уније па ћете видети да се она нуди на сва 23 званична језика, укључујући од скоро и ирски галик иако је он и у Ирској још много слабије заступљен од енглеског.

Дакле, промоција и развој ћирилице мора да буде један од приоритета званичне државне политике. За почетак, треба преиспитати члан 26 Статута Војводине, који уводи српски језик латиничног писма, што је супротно члану 10 Устава Србије. Затим треба донети закон о ћирилици који ће разрадити мере за промоцију и примену ћириличног писма у Србији. Лако је прописати истицање фирми на званичном језику, осим за припаднике мањина, или увести посебну таксу за истицање фирме на латиници. Радиодифузна агенција би требало да пропише свим телевизијама да свој лого истичу такође на ћирилици као и да се филмови титлују само на том писму. Такође, Министарство иностраних послова и дијаспоре, али и председник морали би нешто да ураде како би наш народ у околним земљама имао право да заштити своје писмо и језик.

виши научни сарадник у Институту за европске студије

Коментари65
3fd6f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Božo Beograd
Pa i ovaj tekst autor je napisao na latinici a kritikuje upotrebu iste. Znači da je u Srbiji preovladala latinica i tu nema raspravke. Ovi što su za čirilicu mogli bi jedino da se žale Dačiću i da in naredi policiji da sprovede latiničnu čistku.
ДУШАН ВУКОВИЋ
Скинут је и натпис (фирма) са крова хотела "Москва" на Теразијама који је био исписан ћирилицом. Немамо елиту.Имамо све последице паланачког, скоројевићског ,комплексашког, менталитета. Ћирилица је један од битних стубова српског идентитета, а руши се, док то држава не примећује. Држава не примећује да се Устав не примењује!?!?
Милан Топлица
Критичан је моменат дакле, и свесни синови овог народа, сви они који виде да наша ћирилица нестаје, и којима то није свеједно - да се удружују ! Неважно којих политичких определења - ћирилица данас изнад свега је тога. то не сме да буде глува, затворена група ( на почетку на жалост биће управо група ! ). Гласила ! Ето прилике старој, величанственој "Политици" ако она имадне снаге да се у овој ствари отргне од ђавола ! Но "Печат" и "Геополитика" сигурно неће да изневере. Организација мора да делује цивилизовано, културно (ако је овој речи овде место ! ), да се домишља како пробуђивати свест од човека до човека. Учимо се од наших непријатеља. Погледајмо докле се стигло са фармама и како се темељно наступа. А ми без организованог приотиска на овакву власт ништа постићи нећемо. Дакле прво организација око људи као Ћосић, Бећковић, Чавошки,Ћурковић, Вучелић. . . Да би закону из горњег текста икада могли да се надамо ! ! !
Милан Топлица
Kako превазићи ову вековима таложену ситуацију данас кад је обичан човек у стању да не осећа о чему се ради или је равнодушан па "лично пише латиницом" а за власт се може рећи све само не да је патриотска ?! Парадоксално али ако ни народ више неће своје писмо онда је, терати га, ненародни чин ! Колико је нас још жељно да наше понос-писмо опстане и штаљ још делотворно ми можемо да урадимо у околностима, неповољним да неповољније не можемо да замислимо? Кад се сваки патриотизам сместа окрсти назадним национслизмом, чак фашизмом? Где нам је онај инат, где разум да провидимо куда ово води. Са овим трендом за највише педесет година у Србији неће бити на ћирилици писменог чове, а тад, тојест колико сутра, опростићемо се са свом својом историјом и културним наслеђем. Јер ко да преведе сав тај пласт наслага хиљаду и пол година старог народа. Не, то је нестанак Срба и Српства ! онда се не може рећи да је власт која га такођер неће антинародна ! Бар у овом сегменту !
Владислав Ђорђевић
Свиђа ми се садржај текста, али не и чињеница да је написан на хрватском писму (латиници).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља