петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:49

Примећујемо ли изолованост мањинских група

Аутор: Милан Антонијевићчетвртак, 04.11.2010. у 22:00

Особе са инвалидитетом такође можемо посматрати као депривирану групу, а ускраћеност великог броја права једноставно се правда недостатком средстава. Недавно сам разговарао са странцима који живе у Београду и оно што примећују јесте одсуство инвалида на улицама, иако је проценат особа са инвалидитетом наравно идентичан оном у земљама ЕУ, што говори о изолованости и непостојању услова за нормалан живот. Питање које овде постављам јесте – да ли ми то примећујемо?

Специјалне школе, у којима су изоловано образована деца са инвалидитетом и Роми, концепт је који је одавно напуштен у Европи, о чему сведоче многобројни обавезујући документи о инклузији. Овај процес започео је и у Србији, али су отпори том процесу велики, нарочито у самим школама које би требало да се реформишу. Сегрегација не сме постати решење за проблем мањина.

Како не би све остало на негативном утиску треба рећи да је на заштити мањина много урађено, тако да је стање у том погледу неупоредиво боље него деведесетих година. Законодавни оквир је успостављен, бројне стратегије су усвојене, имамо независне институције и изјаве већине политичара су се видно поправиле. Не можемо, међутим, говорити о примени прописа, судство и тужилаштво немају довољно слуха за ова питања, медији неретко шире стереотипе и дају простор говору мржње.

Вратимо се на став с почетка текста – ни бранитељи људских права, ни медији, а ни држава не смеју упасти у замку рангирања људских права и посвећивања пажње само појединим питањима из ове области и појединим рањивим групама. На првом месту држава, која има све механизме, почевши од министарства задуженог за људска права, до правосуђа, нема никакво оправдање да поједине групације занемари.

Након кратког пресека стања покушаћу да направим списак мера које би побољшале стање. Реакције тужилаштва, полиције, уставног суда док одлучује о забрани група које шире мржњу и нетолеранцију само су једна страна решења. Оно о чему морамо водити рачуна јесте образовање, систем вредности које ствара како школа, тако и окружење и, наравно, породица.

Немам жељу да идеализујем ситуацију у земљама ЕУ, проблеми са којима се суочавају Италија, Француска, Белгија у појединим областима наличе онима у Србији, али то нам не сме бити оправдање да зарад побољшања положаја мањина не учинимо више. Толеранција и супротстављање дискриминацији је стална борба за стварање друштва са хуманим вредностима: нема постигнутог нивоа заштите људских права којим било када треба да будемо задовољни.

На крају, оправдано можемо поставити питање да ли смо неосетљиви на поједине мањине, да ли смо их у својој средини све приметили, да ли смо толерантни према њима, да ли сматрамо да особе са другачијим сексуалним опредељењем, особе са инвалидитетом, Кинези, Албанци заслужују подједнаку пажњу као и већинске заједнице. Од одговора на ово питање зависи то да ли ће Србија бити толерантно друштво или ћемо понављати грешке, рушити градове и имовину, и уништавати животе оних који се осећају угрожено и беспомоћно, а живе поред нас и са нама.

*Директор Комитета правника за људска права


Коментари4
4c016
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Obican gradjanin Srbije
Zelim i ja svoja prava, iako sam heteroseksualan, zdrav, prav, ali mene niko ne stiti. Mene moze gazda da izbaci na ulicu kao kofer, nikom nista. Hocu i ja svoje udruzenje pravnika za zastitu ljudskih prava, i ja sam covek!
Мила Тадић
Мањинске групе било које врсте немају право да угрожавају већину и да траже већа права од осталих. Око тога се дигла велика прашина. Нико у овој земљи никоме ништа не брани. Користите своја права, а ,ли не на штету и уштрб права других. Што се школе тиче, то је катастрофа. Мањина ђака угрожава већину, док сви не постану ленштине. На часовима се слуша музика, играју карте, решавају укрштене речи. Мислите ли да професори смеју такве да отстране са часа да не ометају наставу? Таман посла. Такве професоре управа школе и Министарство просвете и некултуре избацују на улицу! Уведимо правила понашања свуда, укротимо мањинске групе, дајте им ОДМАХ све што треба и не треба, што им припада и не припада, да видимо како ће да се понашају. Ево одговора: како газда разбијач и алтернатива каже, и паре...
Teca Peca
Mislim da je zapostavljanje manjina i ljudi sa hendike[ima odraz loseg mentaliteta i odsustva brige i ljubavi za ljude kod nas.Ljudi su otudjeni, hladni , sebicni, zatvoreni u sebe i sa mnogim predrasudama koje se negativno odrazavaju na ostale.To je kompleksan problem i zbog toga imamo silne probleme ui drustvu.Blagoslovene su one zemlje koje brinu o takvim ljudima, zajedno sa njihovim porodicama, i ukazuju im duznu ljudsku paznju i postovanje.Stim u vezi podstice se i njihova individualnost i samostalnost cime se postuju njihova prava i slobode.Kod nas?Pa Cume pregazi pesaka kao pile I NIKEM NISTA!!!
Dusan R
"Толеранција и супротстављање дискриминацији је стална борба за стварање друштва са хуманим вредностима..." Moze se dokazati da tzv. obespravljene manjine, u velikoj meri i broju, niti prihvataju niti postupaju u skladu sa gornjim navodom - naprotiv. Moze se veoma lako dokazati da je vecina organizacija mane-vise obespravljenih nesrazmerno besnja u svojim optuzbama i zahtevima, poredjeno sa merom netrpeljivosti malobrojnog dela vecinskog naroda. Bacati se, danas, blatom na vecinski narod koji je, uzgred budi receno, vecinom pokazao, i u proslosti a i u doba danasnje, veliku meru trpeljivosti prema svim manjinama, je cinican oportunizam - bezocno pomodarsto. Takodje nije tesko dokazati da je vecina organizacija manje-vise obespravljenih usredsredjena na, po njihovom kalupu osmisljenu radikalnu, a i u dovoljnoj meri, nasilnu, promenu ponasanja i obicaja vecinskog naroda. Ako je bilo koji narod zeljan i radan na trpeljivosti svih koji zive u drzavi Srbiji, onda je to narod vecinski.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља