недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 05.11.2010. у 22:00 Зоран Миливојевић

Невезани и усамљени

Ако је основа љубави емоционално везивање за другу особу, процес кроз који нам друго људско биће постаје емоционално важно, шта се дешава када је неко дуго време или трајно емоционално невезан? У каквом се емоционалном стању налази особа која је изабрала невезивање и нељубав? Да ли је она усамљена или је равнодушна?

У покушају да дочарамо доживљавање емоционално невезане особе можемо кренути од онога што код ње недостаје. Постојање емоционалне везаности за другу особу је платформа на којој се појављује више различитих осећања. Када нема везаности, нема ни осећања припадности, повезаности, блискости и сличних, као ни осећања недостајања када емоционално важна особа није ту, или осећања туге након губитка емоционално важне особе.

Нечија способност емоционалног везивања за људе – способност вољења другог – битно утиче и на однос према оним људима које дата особа не воли. Када неко има у искуству однос љубави, он може несвесно поистоветити непознату особу са особом коју воли. Због те способности да у непознатом видимо неког познатог, вољеног, можемо према непознатој особи осетити пријатељски однос, можемо са њом саосећати или јој помоћи у невољи.

Емоционално невезана особа друге људе доживљава као објекте који могу бити привлачни зато што су лепи, забавни или секси, али како нема везивања, овај однос је површан и пролазан. Она је као пчелица која иде са цвета на цвет. И зато је, када не постоји емоционално везивање, у темељу односа према другим људима једно осећање да су они неважни, заменљиви, да су корисни или бескорисни. Све то води у закључак да су људи који се не везују према другима базично равнодушни. Вероватно су из тог разлога стари Грци дали Нарцису име које у преводу значи неосетљиви. И то је људска ситуација: или ћемо волети, што укључује рањивост, или ћемо бити равнодушни и празни.

А осећање усамљености? То је осећање оних који желе да буду у друштву емоционално важне особе. Усамљеност је осећање оних који имају способност да воле, који желе да се вежу али још нису одлучили за кога, али и оних који су се везали за некога ко је трајније одсутан. И зато је усамљеност веома корисно осећање које нас својом непријатношћу покреће ка људима, ка тражењу особе коју можемо волети. А када људи себи дозволе да их непријатност усамљености води ка другима, они пре или касније пронађу партнера. Проблеми настају када се стиде своје усамљености, када је не признају или не препознају. Тада их усамљеност уместо ка људима води ка фрижидеру или компјутеру.

Коментари18
fb119
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marija vozar
da li su ovim iscrpljeni komentari na ovu temu? sta reci na usamljenost ljudi zbog smrti dugogodisnjeg partnera?
ljubica knezevic
Ne postoji covek koji nikog "ne voli"! "Voli" i "ne voli" i u mislima vidim uvek pod znacima navoda, jer iza svake "ljubavi" stoji SAMO "ljubav" prema- sebi. Roditelji "vole" decu, jer su "njihova", jer u njima"vide"-sebe. Cesto obozavaju svoju "zdravu" i "talentovanu" decu, a napustaju "hendikepiranu". Ili "vole" "poslusnu", a odbacuju "neposlusnu" ili "neuspesnu". Ili "vole" ono koje "lici" na njih, a "ne vole" ono koje "ne lici" (ili obrnuto), sve zavisi od stava prema-SEBI. Dajte, ljudi, prestanite da razmisljate o "ljubavi" ili "usamljenosti" - i jedno i drugo je samo autosugestija, "hipnoza"! Sve je to samo da te "zaboli glava" i da od neceg, na kraju, lakse umres! Izgleda da su oni sto idu "sa cveta na cvet" to shvatili, pa se-SAMO- otvoreno tako i ponasaju: "koriste" ljude.Oni"obozavaju" sebe (poznaju se po vecitom strahu za svoje zdravlje!). Priroda je dala svakom, a narocito muskarcima (nauceno?) da sa svakim moze da ima seks. A brak je odvajkada najcesce zavisio-od MIRAZA!
zdenka mihajlovic
mislim da naprosto ima ljudikoji neznaju da vole.ili bolje reci ne mogu to da pokazu.negde u necijem komentaru sam procitala,kako su to pametni ljudi,ali da nose breme svojih predaka.Moguce je to i tako doziveti,napisati,upoznati.Rekla bi da i tu genetika odradi svoje.Znamo za porodice koje nisu mogle da imaju muske potomke.Ili su ih i imali,ali kao po nekom prokletstvu su nesrecno skoncavali.Po zenskoj liniji su se isto tako desavale neobicne stvari.zasto sam to napisala...zato sto sam misljenja da takvi ljudi nisu ni "narcisi",a nisu ni usamljeniNisu ni sami sebi dovoljni.Samo im genetika (breme predaka ) napravi to sto naprravi.Na zalost sa takvim covekom sam provela trideset godina (mucenja,praznine,posesivnosti....) i nije moglo opstati.
Ekv Katarina
Osoba moze biti usamljena i kada je vezana za drugu osobu, jedan dio nje osjeca i zna da je vezana za krivu osobu, a drugi se ponada da to ipak nije tako. U toj vjecitoj borbi nastaje zastoj koji rezultira usamljenoscu. Takva ljubav, odnosno takvo vezivanje je neugodno i uostalom, da li je to ljubav uopce? Sto je onda to?
Ljubinka Grind
Moze da se kaze da je usamljena osoba, ona koja bira da bude sama - postena osoba, jer prepoznaje neku svoju manu zbog koje ne moze usreciti osobu s kojom bi eventualno zivela ili bila u vezi. Ljudima sa strane ta osoba moze izgledati sebicna, zbog svojih darova i pameti, kao da ne zeli i ne trudi se da pronadje svog partnera kojeg moze da "usreci". Poznajem jednog pokusavaca, koji uvek ima lepu i pametnu zenu, kojoj odmah napravi dete i sve izgleda kao u bajci. A onda krece zapustanje lepotice i pametnice, i citave porodice, jer osoba ne ume i ne moze da voli (i da radi sve ono sto u partnerstvu i zajednici ta rec podrazumeva). Pa onda opet, nova zena, novo dete, sve opet kao u bajci. I opet krah. Ali to ne ometa pokusavaca da ide dalje. Biti sam nije najsrecnija stvar na svetu. Ali nas mogu prevariti osobe koje su samo naizgled porodicni ljudi i ljudi koji se pretvaraju da uzivaju u zajednici, sve dok drugi tu zajednicu ne napusti, jer u njoj nije dobio ni ljubav, ni postovanje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља