среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

Мост без дна

Аутор: М. Луковићнедеља, 07.11.2010. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Вест да ће град Београд затражити још 90 милиона евра кредита од Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за изградњу приступних саобраћајница ка мосту преко Аде Циганлије долила је уље на ватру у већ захукталој расправи да ли се најамбициознији грађевински пројекат претвара у финансијску рупу без дна. Четврти зајам (други од ЕИБ-а), према најавама челника у Скупштини града, биће искоришћен за финансирање две прилазне петље – у Радничкој и Улици Јурија Гагарина.

За изградњу три километара дугог приступног булевара са шест трака од Тошиног бунара до петље у Јурија Гагарина, град је од ове банке крајем 2009. већ позајмио 70 милиона евра. А од Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Београд је 2006. и средином ове године узео кредите за подизање саме конструкције моста.

Први зајам, из 2006. године, вредан 69,6 милиона евра узет је када је вредност комплетног пројекта процењена на око 160 милиона (мост 85, а приступне саобраћајнице 65, остали трошкови још 10 милиона). Веровало се да даљих задуживања неће бити. Кредитни уговор са ЕБРД-ом подразумевао је да град из сопственог буџета одвоји још 80 милиона, чиме је уз ранију донацију из Европе од 10 милиона финансијска конструкција била затворена. По пријему понуда извођача, постало је јасно да је процена од 160 милиона за мост и прилазе нереална. Аустријски ПОРР, чија је понуда била најповољнија, тражио је око 120 милиона „само” да би премостио реку (без изградње приступница).

У међувремену, градски буџет остао је без доброг дела очекиваних прихода, па је скупштина у јулу ове године била приморана да од ЕБРД-а тражи још од 60 милиона евра не би ли „покрпила” своје учешће у раније договореном аранжману. Пристанак ЕБРД-а да надомести оно што је град требало да исплати уједно је значио да ће у наставку изградње сваки шраф на мосту бити оптерећен каматом.

Сабрано, град је од 2006. године за изградњу моста преко Саве, приступних чворишта „Радничка” и „Јурија Гагарина” и прилазног булевара од Тошиног бунара позајмио 290 милиона евра. У овом тренутку, нико од надлежних, а првенствено у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу која је инвеститор пројекта, није јавно потврдио да ли је ово последње задуживање за мост који је кичма Унутрашњег магистралног полупрстена (УМП).

Махмуд Бушатлија, консултант за страна улагања, подсећа да се недоследност града као инвеститора најбоље увиђа поређењем садашњих изјава градских челника са оним што су говорили у изборној кампањи.

– Овај пројекат објективно је досегао цену четири до пет мостова, додуше не овог типа и изгледа. Тих 290 милиона, колико је позајмљено, је збир без камата и трошкова финансирања кредита који ће „дозидати” још најмање 120 милиона на ову цифру – истиче Бушатлија, додајући да у целој причи део одговорности сносе и банке.

У првом уговору са ЕБРД-ом, наиме, прецизиран је такозвани оквир кредитног задужења где је одређено колико се град може задужити у односу на буџет којим располаже. 

– То се прати на основу четири параметра, и кад бисте затражили да видите однос „простирања и губера”, сигуран сам да би се испоставило да је граница задуживања давно пробијена. Банке су биле обавезне да кажу: „Изашли сте са игралишта” – закључује Бушатлија.

У Градској управи, међутим, подсећају да се цена самог моста није мењала од тренутка потписивања уговора са извођачем. Аранжман од 120 милиона није предвидео прилазне путеве који су, према речима градоначелника Драгана Ђиласа, посебан пројекат.

Александар Бијелић, градски менаџер, најавио је да се наредних седмица може очекивати почетак радова на приступним петљама.

–  „Радничка” ће бити грађена по фазама како бисмо избегли саобраћајни колапс. Најлакше је затворити улицу и предати је радницима, али би то на овом месту имало озбиљне последице – рекао је Бијелић, додајући да би због тога обе петље требало да буду завршене до краја 2012. године.

Од рока за завршетак самог моста (крај 2011) тај датум разликује се за једну годину. Мост ће, истина, бити спојен са раскрсницом Царева ћуприја, али недостатак петље „Радничка” значиће да возачи из ове улице и Булевара војводе Мишића у том периоду неће имати приступ саобраћајници преко Саве.

----------------------------------------------

Топчидерски тунел дело краси

Најоштрији критичари позивају се на чињеницу да ће мост на Сави остати нефункционалан ако комплетна траса унутрашњег магистралног прстена не буде завршена што пре. То подразумева копање топчидерског тунела који ће Цареву ћуприју спојити са Аутокомандом. О овом, једнако сложеном пројекту, у јавности се не говори много, мада је познато да предрачун унутрашњег прстена предвиђа цену од 1,2 до 1,4 милијарде евра за изградњу свих потребних саобраћајница. Процене су стручњака да би овај пројекат био изводљив у случају да градски бруто производ годишње расте између пет и седам одсто, што је у овом тренутку далеко од реалног.


Коментари22
577e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slaviša P.
Gotovo svi gradski inzenjeri (osim onih zaposlenih na mostu) i inzenjerska udruzenja bili su protiv ovog grandioznog mosta. Jasno je bilo i maloj deci da su za ove pare mogli da se izgrade 2 mosta i da se poprave jos 2 mosta. Na kraju ce ispasti da je mogao i da se izgradi klasicni metro. Ali to se partiji na vlasti ne isplati. Grandiozni gradjevinski projekti sa stranim firmama i pare od parkiranja - puna kapa!
nebojsa kecman
Kad se jos shvati koliko se uzima iz gradske kase u koju se sliva orgoman novac lako se dodje do zakljucka da je bolje biti u gradskoj administraciji nego u Vladi . Sto se ne podigne neka IT industrija u Beogradu koja ce da donosi profit ili telekomunikacioni hab za jugoistocnu evropu.
nebojsa kecman
Zamaslimo koliko ce se ugraditi jos za drugi most preko dunava pa te pare su nezamislive . A koliko fasda place po Beogradu da se okrece, koliko KCSrbije place da se useli u novi prostor koliko penzionera nema za hranu i lecenje .Na filizofskom fakultetu jos uvek studenti idu na cucavce u WC.Grejanje ne radi takodje .Moze neki most da se napravi od cokolade pa da se nahrane beskucnici i penzioneri.
nebojsa kecman
sto skuplje to bolje za gradske oce ,grebarose nevidjene tako je u vojsci , zdravstvu, zeleznici , gradnji, itd. I na kraju rezultat je ocajan standard , narod prosjaci , a velelpni mostovi svetle , srpska prestonica kao njujork. Tako nam je stalo da izgledamo kao evropa ili amerika a nismo ni svesni koliko su ti ljudi stedljivi . Vazda je tako bilo u Srbiji kad se hoce bez rada do para .Sramota nevidjena .
momcilo milovanovic
Slazem se sa komentarom Gordane. Zaista , cemu most spomenik neizvesnog zavrsetka umesto obicnog mosta gotovog ove godine!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља