уторак, 23.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:26

Панчево се одужило Срђану Алексићу

понедељак, 08.11.2010. у 19:00
Раде Алексић пред спомен-плочом сину Фото М. Шашић

Панчево – Од јуче један пролаз између две улице центра Панчева носи име Срђана Алексића. Испод табле на којој је име пролаза налази се спомен-плоча, рад панчевачке вајарке Иване Ракиџић-Крумес. На њој су поред имена Срђана Алексића речи: „Херој је онај ко даје живот за највиши смисао живота”.

Реч је о младићу српске националности, који је 21. јануара 1993. године у свом Требињу изгубио живот бранећи пријатеља Алена Главовића, Бошњака од припадника Војске Републике Српске. Дведесетседмогодишњи младић је шест дана пошто је испребијан, преминуо. Кажу да Ален Главовић, који сада живи у Шведској, сваке године долази у Требиње да се поклони сенима свога спасиоца.

Свечаност у Панчеву уприличена је поводом Дана града, а градоначелница Весна Мартиновић и Тигран Киш, председник Скупштине града, нагласили су да су поносни што се Панчево, као вишенационална средина, одужује истинском хероју на овакав начин. Дирнут до суза, спомен-плочу и натпис са именом пролаза, открио је Раде Алексић, Срђанов отац. Свечаности у Панчеву присуствовао је и Бориша Арнаут, амбасадор БиХ у Београду. Иницијатива за постављање спомена на изузетан подвиг младог Србина из Требиња потекла је од Грађанске акције из Панчева, а како каже Љиљана Спасић, која је настојала да се идеја спроведе у дело, није било лако, али је Панчево схватило симболику онога што се догодило у зиму 1993. у Требињу, прихватајући Срђана Алексића као хероја.

М. Шашић


Коментари23
0f743
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар Теодоровић-2
"Штитити Муслимана је већи грех него бити Муслиман!!"?? То су понекад слушали од појединаца мајка ми и отац када су пролазили улицом. Мало их је било, али, били су на власти. Они би рекли: "Срђан је убијен јер је и заслужио такав крај!" Многи Срби су остали живи у Сарајеву јер су их колико су смели и могли штитили Муслимани или Хрвати - комшије. Многи Муслимани остадоше живи у Бања Луци јер су пазили на њих комшије Срби. Али о томе се у медијима није смело писати ни говорити. Не слажем се да патриотизам у рату прераста у екстремизам. Социолози, психолози, политиколози би требало да попричају са борцима из ровова, мученицима, који много више поштују припадника непријатељске војске из супротног рова него припаднике политичке или ратнопрофитерске елите из своје нације. Злочин и патриотизам немају додирних тачака. Патриотизам је осећање љубави према својој нацији. Нација се састоји од људи. Волети нацију значи волети људе. Ако волите и поштујете људе онда није важно које су вере или нације
Божидар Теодоровић-1
"Реч је о младићу српске националности, који је 21. јануара 1993. године у свом Требињу изгубио живот бранећи пријатеља Алена Главовића, Бошњака од припадника Војске Републике Српске." Он је младић а они војници. Срђан Алексић је јунак, херој а нападачи су насилници. Али и Срђан је као и његове убице био припадник Војске Републике Српске. Није он био цивил који се супроставио припадницима војске. Он се издвојио личним квалитетима: чашћу, храброшћу, људскошћу и треба да служи као пример, не само војницима него и свима другима, понашања и отпора против насиља. Ко осликава карактер Војске Републике Српске: Срђан или његове убице? У сваком народу и свакој војсци има насилника и нељуди, а у сваком рату и злочина. О ратовима не одлучују становници па ни војници. Уводе их политичари ради остварења неких циљева. Ко је и зашто одлучио да нестане Југославија? Разорена је насиљем: ратом и свим другим облицима. За Срђана Важи"...имао се рашта и родити". Понос је и дика родитељима и њему сличнима.
Pancevac .
Mene brine sto se ovo radi po nalogu EU i fasista koji nas unistavaju. A posebno kad to izvrsavaju gradski celnici po imenu Tigran Kis i g. Baros. Osecam se u svom gradu kao manjina i ako su Srbi vecina.
Branko Na sv. velikomučenika Dimitrija,
Zar bi postojalo sjećanje na ovaj humani čin koban po njegovog vršioca da je sada to isto Trebinje kojim slučajem u muslimansko-hrvatskim rukama? Pa da li postoji imalo svjesti kod pojedinih čitalaca da razumiju da od Srba u Hercegovini ne bi ostalo ni traga da hrabri hercegovci nisu zaustavili u više navrata upravo na sv. velikomučenika Dimitrija, ofanzive bulumente sastavljene od provjerenih Muslimana i Hrvata spremnih da uništavaju i ubijaju sve što je srpsko. Koliko spomenika oni zaslužuju?! Nebrojeno mnogo a najveći spomenik Njima je da ih ne iznevjerimo danas i ne zaboravimo sutra.
Prosrpski Hrvat
Izvinjavam se i ja na jos jednom komentaru! Ziko Pop | 09/11/2010 13:49 Da li to znaci da Srbe ubijene od strane neSrba treba zaboraviti?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља