Јована и Бојана Малешевић, ћерка и супруга покојног Драгана Малешевића Тапија, покренуле су кампању како би заштитиле стваралаштво овог сликара, чија су фалсификована дела буквално преплавила Београд и Србију. Према речима Јоване Малешевић, после Тапијеве смрти, почела је масовнија производња фалсификата, а у последњих неколико година толико је узела маха да постоје галерије које имају и по петнаестак фалсификованих дела познатог српског хиперреалисте.

– Могу да се нађу репродукције слика, које су потекле од нас, и то је мали број слика, у случајевима када првобитни купци продају своје примерке. Где год има десет, 15 Тапијевих слика, људи треба да знају да су то фалсификати – каже Јована Малешевић.

Наша саговорница објашњава да су фалсификатори јако добро организовани и имају читаве погоне за штампање Тапијевих слика, које „штанцују” на великим штампачима, на платну, а затим их продају галеристима.

– Превара иде дотле да галерије које откупљују слике од таквих дистрибутера, издају лажне сертификате који „гарантују” да је слика набављена од породице Малешевић – говори Јована Малешевић.

Веће и успешније галерије у свом поседу имају око 20 фалсификата, док мање обично поседују по неколико. Фалсификатори често користе Тапијеве слике са Интернета, појачају јој резолуцију да би била већа, и одштампају је тако да се боје и техника драстично разликују од оригинала. Јована Малешевић је имала и неколико сусрета са превареним купцима.

– Галеристи који се баве овом врстом посла, у складу са својим поштењем, одређују цену фалсификата. Израда фалсификоване копије може да кошта око десет, 15 евра највише. Како бисте се ви осећали да такву верзију слике мог оца платите 300, или чак 400 евра? – пита Малешевићева.(/slika2)

Она истиче да сваки фалсификат скрнави дело уметника и утиче и на вредност оригиналног дела. Породица има права да умножава дело, али они то не желе да раде, управо због тога да Тапијеве слике не би губиле на вредности. Јована Малешевић је покушавала и да разговара са власницима галерија, али они су наставили да продају фалсификована Тапијева дела. Наша саговорница није желела да открива које галерије у Србији имају већи број лажних Тапијевих слика, напомињући да против многих галериста треба да буде покренут судски процес, а многима је тржишна инспекција већ запленила лажне слике.

– Ствар је у томе што практично нема галерије у Србији која нема бар један Тапијев фалсификат, заиста су ретке оне које држе до себе. Ланац продаје проширен је и на Црну Гору и Босну и Херцеговину, може се рећи да проблем постоји у читавом региону – каже Јована Малешевић.

Наша саговорница, иначе костимограф и сликарка, најављује да ће ускоро у Београду бити отворена галерија „Д. М. Тапи”, у којој ће једино моћи да се купе оригиналне слике уметника. Осим тога, породица сликара планира да у следећих неколико година отвори и музеј посвећен Тапију, који је он пројектовао.

– Позивамо преварене купце да нам се јаве и ми ћемо им пружити могућност замене дела, а фалсификоване слике ће бити уништене. Све информације могу да добију на сајту www.dmtapi.com – говори Малешевићева. Она упозорава да су сигурно и други домаћи сликари мета добро организованих фалсификатора.

Драган Малешевић Тапи рођен је 1949. године у Београду. У раној младости је, као самоук, почео да се бави сликарством. Сматра се водећим представником хиперреализма у Србији и оснивачем магичног реализма у нашој земљи. Имао је изложбе у земљи и иностранству, а његове слике налазе се у приватним колекцијама Џорџа Буша, Хенрија Кисинџера и многих других. Драган Малешевић Тапи познат је у домаћој јавности и као масон, а 1990. године обновио је Велику масонску ложу Југославије. Тапи је преминуо 2002. године, у току полицијског саслушања у вези са убиством генерала Бошка Бухе.

С. Стаменковић