уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Пиповање, пипкање...

Аутор: Бранка Оташевићсубота, 13.11.2010. у 22:00

Како је кренуло, у неким емисијама ТВ Хепи биће више пиштања него било чега другог. Оно кратко, оштро „пип” за звучно покривање изговорених псовки и „безобразних речи” толико је учестало да се претвара у дуго, континуирано „пиповање”.

Ако је оваква заштита гледалаца некаква прописана обавеза, циљ је у старту промашен, а такво чување пристојности је у потпуности лицемерно. Сваком гледаоцу јасно је из контекста шта се иза звучног заклона заправо крије – те остаје нетакнут управо тај контекст као у сваком смислу проблематична целина. Ако је пак звучна покривка добровољна интервенција аутора програма, опет је на делу контраучинак: гледаоци се не штите од простоте него им се, баш супротно, сталним „пипкањем” сугерише да је емисија изузетно голицава, смела, провокативна.

 Тако је то бар у „Лудој кући” код Дејана Станковића. Нису ту проблем речи, мада водитељ има тешкоћа с писменошћу, него форсирање вештачки створене интриге и неспретно подстицање циркуски глуматаног вербалног и физичког сукоба. А има нечег готово болесног у идеји да се, после стварних обрачуна и провале насиља поводом недавне „Параде поноса” инсценира сукоб у студију „гејова” и „мрзитеља педера”. Како се завршило – зна онај ко има живце да остане уз овакве приглупе играрије с озбиљним стварима.

„Пипкало” је и у новој емисији ТВ Хепи, код домаћина Сергеја Трифуновића. И то све више како се ближио крај вечере – и дно флашама на столу. Кад их је напустила једина дама, друштванце се додатно опустило и упустило у све масније вицеве, пикантније шале и грубље изразе. Уз „пип”, „пип”, „пип”... и ова је телевизија добила своју верзију вечере код познатих. Лане Гутовић од скора приређује вечере које снима ТВ Авала, а и Прва има своју верзију, само што ту угошћавање иде наизменично, укруг.

Промена места за ћаскање пред камерама индикативна је за промену мерила вредности на телевизији, том медију који данас без икакве одговорности доприноси духовном пропадању ширећи простоту, гурајући у глиб примитивизма. Место је, бар донекле, утицало на стил и атмосферу разговора. Студио, салон, ресторан, кафић... у основи су јавна места. Сада се приватан простор претвара у јавни, али је питање колико га и домаћини и гости таквим доживљавају. Уз иће, пиће (није још јасно како нови закон о пушењу третира овакве ситуације) иду и приватно понашање, наглашена спонтаност, импровизација без задршке – те је осећање за меру, прикладност, пристојност сасвим индивидуализовано, препуштено појединцима. Уколико се утицај емитера своди само на накнадно „пиповање”, ето још посла за Републичку радиодифузну агенцију.

Кад Иван Ивановић изађе пред публику да је забави анегдотама, шалама, причицама – нема „пипа” него смеха и аплауза за његове све експлицитније глаголе и гестове. Није то још скаредно, али почиње да личи. Штета би било да пијачно – кафански хумор потисне и загуши оно мало пошалица на рачун политичара. Добра политичка сатира је оно што домаћем телевизијском програму јако недостаје.


Коментари1
3d153
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Persa -
Apolutno je da imam vrlo slične stavove i sve što ste napisali u ovom članku gledam kao na stvarno stanje stvari. Zaista ne znam zašto moramo da idemo dole, da se spuštamo a ne da se razvijamo, da razvijamo svoje emocije, svoje misli, svoje poglede... Potreban nam je humor kao lek ali ne ovaj prizemni. Hvala na napisanom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / ТВ програм

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља