уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:45

Одељенски другари у жижи злостављања

субота, 13.11.2010. у 22:00

Куд се денуше охрабрујући резултати тимова и силних програма за спречавање насиља у школама? Ђачко окружење било је поприште 160 кривичних дела од јануара до новембра ове године у Београду. А то значи само два мање него у истом периоду лане. Сцене крвопролића, силовања, покушаја обљубе немоћних... са страница крими романа преселиле су се у одаје, дворишта и предворја кућа знања.

Покушај убиства над ђаком Трговачке школе и над корисником ученичког дома „Алекса Дејовић” обележили су фебруар ове године.

У септембру ђак Хемијско-прехрамбене технолошке школе шест пута је убоден у бутину. Прошлог месеца ученик Пољопривредно-хемијске школе убоден је у стомак. Осим кадрова из хорор филмова у васпитно-образовним установама и њиховој околини „уживо пуштају” и одломке из ратничких, јер производња, ношење и промет оружја и експлозивних материја школарцима нису непознанице. Све је то забележила престоничка полицијска управа. Ослањајући се на њену евиденцију у просеку три пута месечно у школској средини почињене су крађе. У врх списка кривичних дела по учесталости успели су се отуђење, ломљење, уништавање школске имовине, наношење тешких повреда и разбојништво.

Примере насиља који утиру пут криминогеном понашању немогуће је заобићи ако се завири у евиденцију школских психолога. Оговарање, исмевање, ругање, ширење лажи, називање вршњака погрдним именима... за час прерасте у псовање, застрашивање, претње, изнуђивање. Наизглед безопасни сукоби еволуирају у повреде из нехата, а онда намерне туче, све до пребијања са предумишљајем, убадања и покушаја убиства.

Зар су школске стратегије толико неделотворне?

– Програми који спречавају насиље међу ђацима и над њима добро су осмишљени, али се слабо примењују. Део предавача са децом ради ваљано, већина потпуно формално. Наставници сматрају да су ови програми неефикасни, закаснели и да је то намет више у њиховим обавезама – појашњава Љиљана Филиповић, психолог и породични терапеут, са вишегодишњим радним искуством у школи, између осталог и на месту координатора програма „Школа без насиља”.

Најзаступљенији облици насиља у школским клупама као што су вређање, омаловажавање, „етикетирање”, лажне осуде... занемарују се као небитни.

– Као да је похвално то што су псовке постале део наше културе и сервирамо их за добар дан. Примећује се тек голо физичко насиље: туче, организовани сукоби, убадања, којих је ипак знатно мање – додаје Филиповићева.

Искуство из праксе показује да већина оних који су били насилни у детињству остају насилни до краја живота. Међу жртвама се неке опораве, неке доживљавају себе као неадекватне, социјално неприхваћене или одбачене. Почињу да верују да заслужују третман којим су их вршњаци у ствари злостављали.

На питање ко је најчешће малтретиран у школи, она каже да су у жижи злостављања нови ђаци у одељењу. Довољно је да се разликују по говору или по пореклу од вршњака. Улогу жртве углавном прихватају деца која пате од ниског самопоштовања, а тешко је одредити да ли је то узрок или последица малтретмана.

– Када их злостављају глуме да им је забавно, или се супротстављају насилно. Сукоби продубљују напетост, нервозу и осетљивост а деца лако губе контролу. Тако да вршњачком злостављању може бити изложено било које дете, чак и оно које се у „погрешном” тренутку на „погрешном” месту понаша непожељно за онога који злоставља – објашњава Филиповићева.

Жртва може дуго, тихо да пати док не добије довољно подршке да проговори. Тужакању школарци не прибегавају јер се плаше одмазде.

– Крију да су злостављани и од родитеља. Страхују да ће их укорити зато што се нису одбранили, а не желе да слове за шоњу. Неки родитељи су склони да оспу паљбу по школи. Прибојавајући се да ће маме и тате направити хаос и осрамотити их пред одељенским другарима деца не препричавају непријатна искуства. Превише се ћути, то не ваља. И они који гледају насиље ћуте. Немо посматрају и касније о томе не причају а све то у ствари бодри насилнике – закључује психолог.

Из угла породичног терапеута наша саговорница истиче да деца која су насилна могу потицати из породица у којима родитељи емотивно одбацују потомке, попустљиви су према агресивном понашању или су му и сами склони.

– Не знају ни одрасли шта је насиље. Не постоји јединствена дефиниција насиља и онда се око тога саплићемо. Вршњачко злостављање није само агресиван испад, него емоционална и психолошка агресивност која може бити прикривена. То је намерна, свесна жеља да се узнемири, застраши, нанесе повреда другој особи – вршњаку. Дечак или девојчица који злостављају сматрају да поседују неку врсту надмоћи која наставнику није увек лако препознатљива. Првенствено зато што жртве о томе не говоре. Упитани како разумеју вршњачко насиље и наставници га различито тумаче. За једне је то непримерно владање које треба спречити, за друге вид игре. Да се не лажемо, код нас је већ годинама прича о превенцији насиља у повоју. Недостаје сарадња стручњака медицине, правосуђа, образовања, социјалне заштите, полиције који су посебно обучени за тај посао и наравно породице. И док се они не уједине у борби против овог зла које се ушушкало у школским клупама охрабрујућих резултата неће бити – сматра бивши координатор програма „Школа без насиља”.

Миленија Симић-Миладиновић

-----------------------------------------------------------

Предрасуде погодују развоју вршњачког насиља

Статистика показује да дечаци чешће прибегавају насилном понашању него девојчице. Стручњаци разјашњавају да то не значи да су дечаци и у већем проценту насилни, него да је за њих друштвено прихватљивије да злостављање признају. Према статистичким подацима дечаци чешће примењују застрашивање и физичко малтретирање, а девојчице искључивање из друштва, вређање. Али и једни и други се не либе да малтретирају. Истраживања школских психолога показују да има дечака који се чешће служе вређањем, избегавањем, омаловажавањем вршњака као што има и девојчица које радије ударе и припрете него што вређају.

-----------------------------------------------------------

Стереотип насилника и жртве

Психолози објашњавају да деца која теже насилном понашању обично немају саосећања за оне који трпе злостављање. Уз то пате од недостатка осећања кривице, и рационализују да онај кога малтретирају некако то и заслужује. Стереотип жртве је тихо, мирно, затворено, несигурно дете. А уопште не мора да буде тако. Веома је битно да су узроци насилног понашања код сваког детета потпуно специфични и имају аутентичну личну предисторију.


Коментари5
69207
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Prevencija nasilja ako se dogodi poostriti kaznenu politiku
Dozvoliti profesorima da budu profesori. Saradnja roditelja i profesora, a ne okrivljavati profesore sto se neki mutantcic osmelio da nokautira profesora. Poostriti kaznenu politiku, izbacivati izgrednike i upucivati u zatvor za maloletnike. Povecati broj casova razrednog staresine za prevenciju nasilja usiljeno raditi sa ucenicima u saradnji sa psiholozima.Zabraniti nosenje mobilnog u skolu. Ljudi obrazovanje tone ,jer se neodgovorni roditelji drze kao da su njihovi sinovi neki bogovi kojima se treba klanjati. Bez uvodjenja stroge kaznene politike nista nece biti od obrazovanja.Uvesti obavezno sud za maloletne ucenike izgrednike, a roditeljima takvih uvesti neverovatne novcane kazne pa da vidimo da li ce smeti da odsustvuje iz skole i da prebija jadnu decu, koja zele da uce i da se obrazuju. UPOMOC, OBRAZOVANJE TONE ZBOG TAKVIH MUTANATA!
DAN N
U Skandinaviji se radi u opustenoj skolskoj atmosferi a nastavnici su posveceni deci. Nastavnici su dobro pedagoski potkovani jer imaju jako obavezno pedagosko obrazovanje. Dobro su placeni i ugledni u drustvu. U skoli se ne ispusta ni jedno dete pa su zbog toga sa najboljim rezultatima u Evropi (Finska je na prvom mestu vec godinama). Problematican ucenik dobija pomoc i nadzor i s njim se radi bez nametanja krivice i ponizavanja a ne ceka se da napravi haos. Na ucenike se ne vice a kamo li da se udari. To je nezamislivo! Fizicko kaznjavanje, i od strane roditelja, je zabranjeno u skandinaviji vec 20 godina. Mi koristimo njihova iskustva parcijalno i cesto bez konacnog smisla. Kod nas sada grme protiv dece i skoro pozivaju na linc. Do juce su na meti bili nastavnici.
Teca Peca
...Kada sam rekao da je skola kriva za sve mislio sam na to da ona prva treba da reaguje i spreci nasilje u svojoj sredini.Ako nastavnici i direktori okrecu ledja, e onda imamo veliki problem.Ako se nastavnici i direktori boje djaka i pretnji, takodje imamo veliki problem.Naravno da je porodica osnovni krivac za lose ponasanje svoje dece, ali tu postoje mnogi uzrocnici ( razvod, alkoholizam, narkomanija, hladnoca-emotivna-roditelja, zauzetost i nebriga roditelja, svadje i teskoce u porodici, nemastina, beda, i mnogo toga).Deca iz takvih porodica su ostecena, obicno beze u drogu, nasilje,gangove-jer su im potrebne vodje kao zamene za modele oca i majke u porodicama.Nadam se da ce ovo procitati neko ko moze da pomogne i porodicama i skolama, a najvise ugrozenoj deci!
Teca Peca
Dragi i mili moji! Citam mnoge ispovesti i ne mogu da poverujem koliko smo neorganizovani i raspusteni.Zato i propadamo i posrcemo.Evo resenja i mog iskustva kao dugogodisnjeg pedagoga na zapadu>Skola je osnovni krivac za sve.Drugo roditelji.Trece pravosudje i policija.Evo kako to treba da se radi.Skola uci decu da ne maltretriju drugu decu.Nastvanici, posebno koji dezuraju i drugi su prvi filter.Treba da sprece nasilje.Poziovanje roditelja.Mirovna konferencija djak-skola-roditelj.Iskljucenje iz skole.Ukoliko dodje do tezeg nasilja, policija odmah stupa na scenu , hapsi i izvodi pred maloletnicki sud ( koji verovatno nemamo).Jedan slucaj-- djak u NN zemlji bacio blok betona sa mosta na autoputu.Gromada pala na sofersajbnu, probila staklo i ubila vozaca, mladica od 20-ak godina.Epilog.Obesni djak dobio 12 godina maloletnickog zatvora na mestu sa kojeg je bacen kamen grad je postavio visoku zicanu ogradu.Tako se to radi!!
Anna David
Znate sta je strasno u nasem drustvu? Nema profesionalne tajne. Sve procuri. Svi o svakome znaju. Kome se poveriti? Adolescent ce biti penalizovan u startu.... Da li kod nas ima kazna o odavanju profesionalne tajne (skola, psiholog, pedagog, bolnica, advokati, policija)? I ako ima , da li se primenjuje?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља