среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:24

Не осећам припадност ни вери ни нацији

Аутор: Славко Трошељсубота, 13.11.2010. у 22:00
Обраћам пажњу на знакове поред пута: Вања Ејдус Костић (Фото Жељко Јовановић)

 Она је по хороскопу „шкорпија”, па је, каже, јако интуитивна. И зато је, истиче, у кретању кроз живот често води предосећај, божији дар, који је упућује да увек обраћа пажњу на знакове поред тог свог пута...

Глумица Вања Ејдус је рођена 1. новембра 1976. године у Београду, као прво дете у браку Милице, архитекте, и Предрага, глумца. Две и по године касније добила је брата Филипа који је политиколог.

Глумом је професионално почела да се бави као студент Факултета драмских уметности. И већ тада је, 2002. године, награђена Стеријином наградом за насловну улогу у „Хасанагиници” коју је режирао Јагош Марковић! После тога је одиграла још двадесетак главних и низ других улога и на позоришној и на филмској сцени.

У браку са Иваном Костићем, стручњаком за арапски језик и књижевност, има једногодишњу ћерку Сану.

Шта је тема ваше недавне премијере?

То је представа „Државни службеници” писца Роналда Харвуда у режији Ђурђе Тешић. У главним улогама смо Вук Костић и ја. Текст је савремен. Говори се о власти која, као што знамо и ми и историја, гази све пред собом. Реч је о  уништавању морала, а то подстиче све најгоре у људима. Ја, у лику Аве, водим читаву причу по принципу да увек иза сваког успеха или неуспеха мушкарца – стоји жена!

Да ли и у браку имате исти став?

Мој Иван увек каже да сам баш таква. У главној улози. А ја мислим да је, ипак, он глава наше мале породице. И то је наша стална борба за доминацију. А мислим да је прави однос кад подупиремо једно друго. Јер, жена, ипак,  има исконску потребу да иза ње стоји чврст мушкарац. И тако се међусобно чувамо.

Како чувате животну снагу...

Спортом. Одлазим, повремено, да трчим у Хајд парк на Сењаку. Сад живим у том крају. У кући радим јогу кад то стигнем, јер Сана је још мала, тек је проходала... Пре трудноће сам редовно ишла на аеробик. У трудноћи нисам то чинила, јер сам све време лежала, а сад за то још немам довољно времена.

... а менталну?

То ми је најважније. Ако се стави на ниже место ту и остаје. Зато се трудим да што више читам, идем у позориште, гледам садржајне филмове, размењујем мисли са онима који имају шта кажу... Избегавам бесмислена дружења и досадне приче, То ме умара. Сад ми је жао што се тако, овим ритмом, у свему, нисам понашала између двадесете и тридесете године.

Шта сте Ви кад је о нацији реч?

Мој отац Предраг је, у разговору са вама, рекао да је Југословен, али да себе, интимно, доживљава као припадника српског и јеврејског народа. Ипак, ја не осећам никакву припадност, ни националну ни верску. Немам у себи осећај припадности те врсте. Наравно да припадам одређеним људима, професији, Београду као граду... То да. Али, Србији или некој вери не!

А шта знате о судбини очеве бабе и деде?

Причано ми је да су са Старог сајмишта, као и многи други Јевреји, угурани у блиндирани камион у који је, у току вожње кроз центар Београда, на путу за Јајинце, пуштан отровни гас!! Мене ова тема страдања јако узнемирава. О томе сам и читала. Јесте то моја породица и то ме јако дира, али дирају ме и сва друга страдања. Ужасно је колико неко може да мрзи онога који је по вери, нацији или личном опредељењу нешто друго.

Шта од себе тражите на сцени...

Увек желим да будем боља, боља од себе, боља него прошли пут. И зато ослушкујем критике, примедбе... То ми је јако корисно. Не желим рутину у глуми. Одбијам да се понављам.

... а шта у животу?

Па слично је то. И ту тражим од себе да се мењам, да се поправљам, да не стојим у месту, да идем напред... Муж ме научио да признам грешку. То раније нисам чинила. Сад се осећам боље...

Како је то глумити са оцем?

То ми се догодило само једанпут, у „Фаусту” 2006. године. Било је то напорно, али и лепо. У једној тешкој сцени, кад ја глумим „Маргаретино” лудило, тата је био уз мене као партнер, а ја сам га осећала и као оца који ме у тој ситуацији „држао” и помагао да будем што боља...

А приватно?

Отац ме, приватно, научио етици, науци о моралу, а и развио је у мени љубав према позоришту и према људима. Његов став увек је за мене био глас разума. Поготово у послу.

Шта Вам је важно у будућности?

Желим да сачувам све своје садашње вредности. Не смем да одустанем од личног става, укуса, самокритике, оптимизма... Али, морам да им придодам и нове врлине које ћу, верује, развити. Свиђа ми се воља за животом. И то сам од тате научила.

Да ли идете у салоне лепоте?

Никад, нити ћу. Моја бака Ангелина Пашић је имала козметички салон и тајни рецепт за једну крему коју користим од како сам се родила. Имам и лични стил облачења који креирам по себи: грађи, висини, тежини, карактеру, емоцијама...

Где одлазите на одмор?

Волим да идем на Аду Бојану. Открила сам тај рај на земљи у време кад нисмо могли да путујемо у Грчку и Хрватску.  Од тад сам заљубљена у те дуге и широке пешчане плаже, без гужве, окупане сунцем и оковане Бојаном и кристално чистим морем. Опушта ме и повремени ветар од кога не чујем ништа сем својих мисли. Ту сам летос однела и Сану која ја тада имала само седам, осам месеци. Ово место, по ономе што осећам, има неку магију...

Шта никад нећете заборавити?

Било је то моја велика авантура у време кад сам имала седамнаест година. Са другарицом сам се враћала из Грчке за Београд без карте за превоз и без пара и хране! При повратку са Крфа пропустиле смо последњи брод, па је аутобус, за који смо имале карте, отишао. Дан касније смо на трајекту молиле људе да нас превезу до Солуна. У Солуну смо ушле у воз без карти. Грчки и македонски кондуктери су нас разумели, али српски нису. Избацили нас из воза у некој шуми. И нас две смо плакале, викале и правиле хаос, па су путници скупили паре и платили нам карте до Београда...

Без кога не би могли?

Без породице и љубави, љубави до бола, јер оно што не боли није љубав. Са родитељима могу да причам о свему, али, ипак, не говорим им баш све. Међутим, мужу могу да кажем све, буквално све. Као и он мени. Имамо апсолутно поверење једно у друго. Суштина љубави је баш то: безгранично поверење, односно искреност. Кад се то изгуби људи се разиђу...


Коментари14
c5952
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jasa Tantaric
"(Drugarica i ja) smo u Solunu usle u voz bez karti. Grcki i makedonski kondukteri su nas razumeli, ali srpski nisu." Dakle, mora da su Srbi neki zli ljudi, ne razumeju njihovu nevolju. "Izbacili (su) nas iz voza u nekoj sumi, i nas dve smo plakale, vikale i pravile haos (u sumi), pa su putnici skupili pare i platili nam karte do Beograda" Aferim! Dakle, ti zli srpski kondukteri nisu sacekali da voz stigne do sledece stanice, nego su zaustavili voz usred neke sume i u sumi ih izbacili napolje. Jesu li kondukteri, srpski ili bilo koji, ovlasceni da u divljini zaustave voz pun putnika, da bi izbacili dve osobe bez karti? Sigurno ne. Ali Srbi i to ucinise. Posto su ih izbacili, voz je krenuo i otisao a njih dve su plakale, vikale i pravile haos u sumi. Postavlja se pitanje: Odakle i kako su u sumu dosli putnici koji su skupili pare i platili im karte do Beograda?
ljubica knezevic
Eh, dragi moji komentatori, a vi se odmah nasli da je, kao, osudjujete! Pa zar bas to nije tipicno za nas Srbe? Najmanje 100 godina nam je ispiran mozak da je sve strano bolje, posebno u tkz. gradjanskoj klasi. Eto, i novinari izvukli bas to u naslov! Cim se rodimo, pitamo se sta ima iza brda i duboko verujemo da samo tamo postoji zivot, a to je vec odlika mladosti. Malo li su nam samo (npr.) Karadjordjevici naturali Francuze, pricali bajke, pa cak na Kalemegdanu, na mestu gde je bio Karadjordjev spomenik - inace, srusen u bombardovanju BG 1914.- kasnije podigli onaj cuveni Spomenik zahvalnosti Francuskoj! Koliko li je nas slusalo samo stranu muziku, verovalo (npr.) u ispraznu i pogibeljnu, tkz., "seksualnu revoluciju"?Jedino nasi seljaci imaju jos samopostovanja. A ko nema-put pod noge, pa u svet, i ko nije znao, tamo ce zasigurno nauciti da ceni sebe i svoje. Bas kao i vi i ja sto smo naucili. Vanji i njenoj porodici zelim dobro zdravlje i mnogo srece u svemu. I svima nama! Pozdrav!
zrno soli a pozoriste prazno....
Meternih je govorio da su nacije, KAO I LJUDI, oni koji nemaju proslost, nemaju ni buducnost. Gospodja Ejdus- Kostic, nema proslosti i nista je ne vezuje ni nacija ni vera.... Izvinite Gospodjo, to je samo providna poza... "ja sam izvan svega", necu da gubim vreme sa dosadnim ljudima...... Ni oni sa vama,gspodjo. Kad je bude napustila poza, zalice ove reci, jer ce se ti"dosadni ljudi" setiti nje.Uostalom ona je glumica, glupe su te price publika je moze napustiti, jer ni nju nista ne vezuje za Gospodju Ejdus-Kostic .......
Петар Миловановић
„Избацили нас из воза у некој шуми. И нас две смо плакале, викале и правиле хаос, па су путници скупили паре и платили нам карте до Београда“... Драга Вања, само због овог геста обичних срба треба да се поносите земљом у којој сте рођени и живитеи народом са којим делите судбину! Изгледа да вам је живот мучење када не припадате никоме, ни Србији ни некој вери, јер је човеку потребно припадништво држави, народу и заједници! Мало је пустињака попут Робинсона Крусоа, а и њему је правио друштво онај тамнопути Петко!
nancy fancy
Erik, e, da ste poslednjih 17 god živeli ovde vrlo dobro bi ste je razumeli, verujte mi

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља