среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:03

Нису само четници спасавали пилоте

Аутор: Б. Билбијанедеља, 14.11.2010. у 22:39
Славко Поповић (Фото Р. Крстинић)

Генерал-мајор Славко Поповић (86), председник Субнора у шест мандата, с прекидима од 1982. до данас, тврди за „Политику” да нису само четници спасавали савезничке пилоте током Другог светског рата. „Ми партизани смо то годинама чинили. И то много више него четници! По неким подацима којима располажемо, они су спасли укупно 263, а ми 1.585 пилота и чланова посаде”, наводи овај искусни војни старешина родом из Владичиног Хана, који је цео рат провео на југу Србије. Генерал Поповић напомиње да су свих 180 њихових одбора у Србији упутили протестна писма Вишем суду у Београду, где се разматра рехабилитације Драже Михаиловића. Зато му, како каже, смета што се у последње време толико потенцира улога равногораца у спасавању америчких и британских ваздухопловаца.

– Ми смо имали неколико аеродрома широм Србије, с којих смо слали рањенике за Италију и враћали излечене, па смо тим путем евакуисали и оборене америчке и британске пилоте. То су били аеродроми на Широкој планини, код Бојника и код Косанчића. Већ почетком октобра 1943. добили смо у Србији прву савезничку мисију, када је и прекинута помоћ четницима, после договора Черчила, Рузвелта и Стаљина. Добили смо десетак мисија, америчких и енглеских, с 32 члана, које су биле намењене командама дивизија и Главном штабу Србије. Априла 1944. године пребацили смо их у Главни штаб Србије, недалеко од Бојника. Све ово говори да су односи НОВЈ са савезницима били више него блиски. Добијали смо опрему, одећу, обућу и наоружање. Ове испоруке су, почев од 1943, стизале падобраном, отприлике једном месечно. А од 1944. године добијали смо и руску помоћ – открива Поповић.

Његов одред је у лето 1943. примио четири Американца, пилота, који су принудно слетели у село Полом код Владичиног Хана. У то време Поповић је био помоћник комесара чете.

– Једне ноћи, док смо се кретали у колони, довео их је наш омладински функционер Душан Здравковић, који их је и пронашао на терену. Поздравили смо се најнормалније с њима, нисмо у првом тренутку ни знали ко су они. Представили су се: Еп, Хари, Жилет и Харви. Провели су с нама годину дана, све до маја или јуна 1944. године. У борбама нису учествовали, штитили смо их. Уз њих, био је ту и италијански артиљеријски капетан Луиђи, који је касније био наш врсан артиљерац. Делили су с нама и добро и зло. Кад је било хране јели смо сви заједно, кад није било, гладовали су као и ми. Научили смо их да певају партизанске песме, као „Црвени исток и запад” или „Ворошилов са севера фашистичке банде тера” и друге... Али, Енглезима се то све није свидело, па су их кажњавали што су били с нама у толико добрим односима, тако што су им ускраћивали цигарете – напомиње генерал.

Дошао је и тренутак растанка.

– Када су одлазили са аеродрома у Бојнику, желели смо да им поклонимо нешто за успомену. Сва четворица Американаца тражила су да им дамо опанке, и за њих и за њихове госпође! А Еп је после 30 година поново обишао локацију где су срушени. Био је тада власник војног отпада у Даласу, богат човек. Довео је са собом књижевника, историчара и географа да би им описао свој боравак на том подручју током рата. Дошао је у Сурдулицу, отишли смо заједно на Власину и засадили дрво мира. После неколико дана боравка, питали смо га опет шта да му поклонимо. Опет је хтео опанке. Али, не лези враже, није више било ниједног опанчара у крају! Тек после пет дана сам успео да му прибавим опанке и донео сам му их лично у Београд, у хотел „Метропол” – додаје председник Субнора.

На територији Србије је дејствовало током рата укупно 268 британских обавештајаца, као и 612 припадника америчког ОСС-а и око 50 припадника из ПВХ, англо-америчке службе за пропаганду на Балкану, износи Поповић егзактне податке. Укупно, 930 особа. Обавештајци су, напомиње, деловали углавном у оквиру војних мисија ових земаља код четничког и партизанског покрета.

– Овај импозантан број указује да су њихове службе остваривале увид у стање на терену. Америчка војна мисија при штабу генерала Михаиловића, образовала је у пролеће 1944. штаб од седам Американаца, такозвану Оперативну групу за спасавање ваздушних посада. Ова група је организовала обнављање аеродрома код села Прањани и била је организатор евакуације – закључује наш саговорник.


Коментари58
d0e42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lune Lunetic
Cetnici su jurcali za avionima koji su bacali cikoladu i paklice cigareta, pa ako se neki avion srusio oni su "spasavali" pilote,cokolade i cigarete..hm,hmmm...?
@Vita Trifunovic
(@Vita Trifunovic) Rekoste da je sovjetska armija oterala Nemce a na kraju rekoste da "Staljinova racunica ovde i nije vazna". Priznajem da takvu logiku jos nisam cuo. Tamo gde su ruske trupe usle, svuda je uspostavljena sovjetska vlast. Staljinova racunica je bila ne samo vazna nego je bila jedina vazna. Imate jos nekloliko logicki vrlo cudnih zakljucaka, ali ajde da ne gubimo vreme. Svakom je dozvoljeno da veruje u sta god hoce.
Mihailo Luković
Nisam siguran, ali mislim da su drugovi iz SUBNORA spasavali i neke marsovce, samo oni trenutno nisu aktuelni. Jako mi je drago što za njihovog života izlazi na videlo istina. Jedino mi je žao što zbog toga što je druga garnitura komunista na vlasti sada, neće stići da dožive da im se otkopaju sva ona groblja koja su napravili 1944/5 pa da se konačno predstave ovom narodu. Možda je tako i bolje. Mislim da je ipak vreme dase podele u srbiji zauvek prekinu. To je ideja Voje Koštunice, ali ona ne odgovara novim komunistima na vlasti, pa ga zato besomnučno napadaju.
Vladimir Kurko
Moj deda je otišao u četnike, pa pošto je video ko su i šta su pobegao u pratizane posle. Koliko ja znam iz njegove priče, a i priče mojke babe posle toga su dolazili da zakolju babu par puta pa su se bili izvukli. U kom kontekstu da ja sada volim ovakve a mrzim onakve? Svaka čast svim al‚ne biva da se mi međusobno mrzimo, lako ćemo da se poubijamo, a teško napravimo zemlju kako treba!
Vita Trifunovic
@mala tablica sabiranja Zapad je radi suzbijanja komunizma ratovao u Koreji, Vijetnamu i da ne nabrajamo gde sve ne. Ako se zna koliko fanaticno je to radio onda je u najmanju ruku sumljivo zasto je pomagao komuniste da dodju na vlast u Jugoslaviji. Nemce je isterala Crvena Armija, manje vise. Koliko je uradila vojska pod komunistima mogla je da uradi i vojska pod Mihajlovicem da ga je Zapad pomogao (u oba slucaja regrutovani su (bi) bili uglavnom Srbi). Teritorija koju je Mihajlovic kontrolisao bila je slobodna teritorija a njegova glava ucenjena od Nemaca…. Sve se to ne uklapa u tezu da se radilo o saradniku Nemaca. Daleko logicnije je objasnjenje da Zapad nije hteo da pravoslani Srbi budu na pobednickoj a katolicki Hrvati i Slovenci na gubitnickoj strani po okoncanju rata (to bi imalo i neizbezne teritorijalne posledice). Staljinova racunica ovde i nije vazna. I dan danas sve sto se oko nas i sa nama desava uklapa se u ovakvo objasnjenje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља