недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 15.11.2010. у 22:00

Мрак нас неће приближити Европској унији

ХЕ „Пирот” с две деценије најмлађа у сисему ЕПС-а Трагом вести

Европска унија саопштила је пре неки дан да ће јој, за задовољавање енергетских потреба, током следеће деценије бити потребно улагање од билион евра (хиљаду милијарди) у нафтоводе и гасоводе, изолацију зграда и технологију за производњу енергије на ветар и сунце.

Комесар ЕУ за енергетику Гинтер Етингер хладно је изјавио: „Суочавамо се са огромним инвестиционим потребама. Морамо модернизовати и заменити застарелу технологију, при чему ће приватни инвеститори финансирати већину тих потреба”, указао је Етингер, а пренео Танјуг.

ЕУ се већ обавезала на остварење амбициозних енергетских циљева до 2020, обећавши да ће скресати емисију гасова с ефектом стаклене баште за 20 одсто, повећати испоруке обновљиве енергије за петину и унапредити енергетску ефикасност.

ЕУ такође жели да смањи зависност од увоза енергената. Протеклих година унија је била погођена прекидима испорука природног гаса из Русије, што је изнело на видело њену акутну зависност од Русије, која покрива 25 одсто укупне тражње гаса у ЕУ, и недовољну интегрисаност националних гасовода и нафтовода и електромрежа.

Тако ради ЕУ. На дуге стазе. Озбиљно. А где смо ту ми?

Србија није чланица породице европских земаља, али је њен саставни део када је у питању електроенергетски систем. Потписници смо многих директива и споразума по којима, и без формалног приступања ЕУ, Србија мора да ради у духу њених смерница и да поштује највећи број њених одлука.

Србија, колико је познато, планира да у наредних пет до седам година инвестира око девет милијарди евра. Понајпре у изградњу две термоелектране („Колубара Б” и „Никола Тесла Б-3”), отварање одговарајућих површинских копова угља, а у плану су електране на Дрини, Дунаву, па и Морави. Све набројано – са стратешким партнерима, односно страним капиталом. У коришћењу алтернативних извора енергије (ветра, сунца и биомасе) сасвим смо на почетку. Енергетска ефикасност је готово непознат појам у Србији. По јединици производа трошимо неколико пута више енергије него најбогатије земље. Струја нам је, на пример, најјефтинија у Европи, па што да је штедимо. Куће и станови су нам „виле промаје” а народу нико не нуди повољне кредите да замени старе прозоре, да уради термоизолацију кућа...

Имамо ми стратегије, планове, програме… али код нас се неопростиво споро ради. Јесте криза, али она не може бити оправдање, да каснимо у доношењу низа одлука. Да смо 25 година лопатом ударили на градилишту никла би нека нова електрана. Живимо захваљујући електранама које су наши очеви саградили.

Неки вајни политичари, па чак уз то и доктори економских наука, социјални положај народа потежу као алиби за одлагање корекције цене струје. А не дају одговор на питање – како да се покрену велике инвестиције у енергетици које ће, дилеме нема, покренути и српску привреду. Кредитима? Па ко ће да нам одобри толике зајмове?

Чињеница да купци енергената у Србији дугују готово 1,2 милијарде евра никога не брине. А то је знак за аларм. Са тим бременом сви планови падају у воду. Држава, као власник, која и сама грца у губицима и узима кредите за даље преживљавање, немоћно шири руке.

Жмури се пред чињеницом да су највеће европске електроенергетске компаније у искључивом или већинском власништву државе, али те фирме су најпрофитабилније и инвестиционо најактивније, јер њихове државе и газде не продају своју робу по цени која је нижа од производне, нити на руководећа места постављају своје проверене политичке кадрове. Вајду од профита тих компанија има држава.

Код нас се енергетска сигурност земље сваке две-три, највише четири године, препушта новим министрима, који одмах све затечено стављају у фиоку и крећу са неким својим новим стратегијама и плановима. У ЕУ се не може с багателном ценом струје и без капацитета који ће бар подмирити основне потребе Србије.

Тржиште доноси тржишну цену струје и то је неминовност. Све то нам је пред вратима, хтели ми то или не. Србија је много шта већ потписала, па и обавезу да овдашње тржиште буде део европског. Ко одлаже примену свега тога, чини штету Србији. Бреме које се товари на леђа енергетског сектора, који је пред продајом, све јеће, „бисери” су нам све јефтинији, а приватизација највећих јавних предузећа на коју смо се такође обавезали, само што није почела.

Да ли је касно за буђење? Изгледа да јесте. Електропривреда је достигла максимум у производњи, нових електрана и рудника неће бити још бар пет до седам година, а потрошња која расте, опет ће бити надокнађивана – увозом. Не само зими, као сада, већ и лети. Како се држава, као власник енергетских јавних предузећа понаша, само притисак из ЕУ може да нам помогне. Јер, мрак нас не води у ЕУ.

Слободан Костић

Коментари8
77a6e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Spasic
Podugo vreme zivim u Nemacku, i pratim kako ovde Nemci rade u iskoriscavanju suncane energije.Svaki dan nicu nove suncane elektrane, na velikim poljima instaliraju se suncane kolektore koje proizvode el energiju.Sad postavljam pitanje kolko ima suncanih dana jedna Nemacka a kolko Srbija.Da sigurno ogovor je Nemacka ja bogata zemlja i moze da placa i otkupi tu struju.A malo se zna da Srbija je potpisnik sporazuma u Kijoto i je zemlja koja moze da trguje sa CO2 gasove.Radi toga mogu se dobiti i krediti u privatnom sektoru od Evropske Banke, i Drzava isto moze da ulaze u ovu vrstu energije.Balkan nazalos stoi kao najneiskorisceno podrucje bogatom sunca i vetra.Na balkanu se forsira uglavnom proizvotstvo jeftine i prljave energije, to je valjda zbog monopola u energetici, i komunisticki mentalitet koji nikako da nas napusti. A ponajvise nesposobne drzavne administracije Balkanskog regiona.
Бобан Панајотовић
Нажалост све сто је изнето стоји, свидело се то некоме или не. Још већа жалост је сто нема визије, хтења и воље да се учине кораци како би се тренутно стање у овој области поправило. Најгоре од свега је што се ништа конкретно у тој области не ради, а то су обавезе које се пред Србију постављају као обавезујуће. Кад би се у области електроенергетике покренули иоле озбиљнији послови то би био сјајан подстицај нашој (посрнулој) привреди. По питању обновљивих извора енергије, добро би требало размислити о начину стимулисања инвестиција приватног сектора у ту област, као и о начину добијања сагласности и дозвола, јар како сад стоје ствари, веома једноставном математиком се дође до закључка да нема тренутног интереса (осим на ТВ-у) да обновљиви извори енергије код нас заживе. У овој земљи има људи који знају како је проблематика ове области уређена у ЕУ и како би требало да се ради, само је проблем што неће нико да пита.
Zoran Nedeljkovic
Gospodin Kostic je potpuno u pravu, hteli mi to priznati ili ne.Umesto da se ubuduce uvezuje struja,potrebno je Drzava da omoguci privatnim sektorom investicije u obnovljivim izvorima energije (sunce i fetra) umesto da se uvezuje struja; moze to da Drzava subvencionira, domace firme i privatne investitore otkupom ove zelene energije.Tako ce omoguciti nova radna mesta i moderan i cistiji nacin proizvodnje ove vrste energije.Stim Drzava moze da trguje sa ovom vrstom proizvodnje (zelene el energije) koja je sada mnogo aktuelna u vise Evropskih Drzava.Koliko smo daleko od Evrope govori i sama cinjenica, u nas energetski sektor.
Marina /Tucakovic
Klasican naruceni tekst,narucen u najboljem maniru SPS a,a placen parama vajnih trgovaca.Nije samo cena punila EPS ovu i EMS ovu kasu.Pogledajte donacije i meke kredite koje drzava vraca.Tek tada mozemo da pricamo i o teorijama zavere
mica ilic
Da li je iko u Srbiji razmisljao zasto je potrebno da pravimo elektricne centrale koje cemo prodavati strancima i kasnije zavisiti od njih, odnosno kada ce nam ti strani partneri odredjivati cene i izvlaciti profit? Slicno se desava sa telekomunikacijama jer Srbija pod pritiskom MMF-a prodaje resurse iz koji se puni budzet. Sta kada se sve rasproda? Zar ni jedna znacajna firma ne moze ostati u vlasnistvu drzave i naroda koji je to decenijama stvarao???

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља