понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 17.11.2010. у 22:00

Срби за дискриминацију криве сами себе

Број оних који сматрају да је у Србији дискриминација присутна у приличној мери (63 одсто) повећан је у односу на 2009. годину (59 одсто), показују резултати истраживања које је прошлог месеца спровео Стратеџик маркетинг. Ово истраживање биће представљено на конференцији „Антидискриминација у Србији” која се данас и сутра одржава у Београду.

Према одговорима анкетираних, најдискриминисаније групе су Роми, сиромашне и старије особе. Запошљавање, напредовање у послу и здравствене услуге и даље области су у којима је ова негативна појава најприсутнија.

Скоро сваки четврти анкетирани (24 одсто испитаника) изјавио је да је био изложен дискриминацији, најчешће приликом запошљавања, и то због националне припадности, женског пола, старости, сиромаштва, инвалидитета, односно болести, као и због изношења личних уверења и политичког опредељења. У случају дискриминације грађани би се најчешће обратили полицији, (33 одсто испитаника), омбудсману (11 одсто) и суду (девет одсто).

Предрасуде грађана, традиционално мерене потенцијалном успешношћу одређених група на одређеним радним местима, највише су порасле према сексуалним мањинама и Албанцима. Они би према резултатима анкете били најлошији шефови, председници општине, премијери и учитељи. Велика већина, 82 одсто испитаника, била би против тога да се ороди са особом која има ХИВ вирус или припада сексуалној мањини, док 55 одсто анкетираних не би желело да им се дете дружи с припадницима ове две групе.

Незнање, религиозна уверења и ставови породице и даље су три главна фактора који узрокују дискриминацију, али – за разлику од претходне године – грађани одговорност за појаве дискриминације најчешће приписују себи самима. Влада Србије, која је према испитивању из прошле године најчешће прозивана на одговорност за ову појаву, сада је на другом месту. Одговорност медија, с друге стране, порасла је са 27 на 35 одсто. Према истраживању, за дискриминацију је најмање одговорна Војска Србије – ниједан грађанин није заокружио ову опцију.

Иначе, поменуто истраживање Стратеџик маркетинга обављено је у оквиру пројекта „Подршка спровођењу антидискриминационог законодавства и медијације у Србији”, који се реализује у сарадњи Министарства рада и социјалне политике Републике Србије и Програма Уједињених нација за развој, а финансира га Европска унија.

Т. Бојковић(/slika2)

Коментари10
48e10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bender Benderovic
@Beogradjanin Schwabenländle: A do 19. veka u Srbiji je crkvenoslovenska cirilica bila jedino priznata. A pre crkvenoslovenske cirilice je "zvanicna" bila glagoljica. I sta cemo sad? Da kazemo "Vuk Karadzic je dobro izvrsio zadatak". (Tako biste Vi rekli) A da ni ne pominjemo da je apsolutna neistina da je "do 8.X, 1945. u Srbiji je cirilica bilo jedino priznato pismo", kao sto Vi kazete i tvrdite. (Slika koja se nalazi ovde pokazuje "Serb. lat" alfabet: Vuk Stefanovic Karadzic's "Srpske narodne pjesme" (Serbian folk poems), vol. 1, Vienna, 1841.). Dakle, 1841.(!) godine je izdata knjiga koja opisuje srpsku latinicu. Da pomenemo jos i Djuru Danicica, Srbina, koji je "izumeo" slovo đ u nasoj latinici, i recimo jos i Jovana Skerlica, koji je predlagao pocetkom 20. veka da Srbi predju na latinicu... No, da zakljucimo: DANAS srpski jezik ima i latinicu, i ne treba da analiziramo kada je latinica dosla. Tu je.
Beogradjanin Schwabenländle
@ Bender Benderovic´do 8.X, 1945. u Srbiji je cirilica bilo jedino priznato pismo.. Ranije komunizam sa Kominternom na vrhu, kanije razne Pete kolone su dobro izvrsile zadatak . Naravno mozete da se pozovete na primere Rumunije i Turskue ali to su druge price koje za nase stanje nisu vazece.
Bender Benderovic
@Beogradjanin Schwabenländle: U drzavama koje ste naveli se zvanicno NE koristi srpski jezik, tako da ne mozete da vasoj opstini u Nemackoj saljete pismo na srpskom jeziku, ni na cirilici, a ni na latinici. Nema govora ni o kakvoj diskriminaciji. No, da se vratimo u Srbiju. U Srbiji zive Srbi (uz druge gradjane), a Srbi (i drugi gradjani Srbije) koriste srpski jezik. Srpski jezik ima DVA STANDARDNA pisma i to je jednostavno cinjenica. I pravopis to kaze, ali i realnost oko nas (mozda cak i veci deo knjizevnih dela je odstampano upravo na latinici, casopisi, magazini, dnevni listovi, itd, itd...) Dakle, ako govorimo o Srbiji (a ne o Kini, Nemackoj, arapskim drzavama, itd...), u Srbiji su Srbi (gradjani Srbije) diskriminisani, jer ne mogu zvanicno da se sluze jednim od svoja DVA STANDARDNA pisma - latinicom. Naravno, postoji deo Srba koji misli da latinica nije srpska, ali je cinjenica da ona to jeste. Koliko je latinica srpska (ili nesrpska) toliko je to i cirilica!
Beogradjanin Schwabenländle
@ Bender Benderovic´, postoji, i te kako postoji; u svim arapskim drzavam, u Kini,Japanu, Bugarskoj, Grckoj, Belorusiji,Ukrajini,Ruskoj Federaciji, u svim drzavama EZ, u SAD,Kanadi,Australiji,etc. Ili mjislite da ja mojoj opstini u Nemackoj mogu pismo pisano cirilicom da posaljem?
Jelica Milosavljevic
Postoji ogromna diskriminacija u zdravstvu prema starijim osobama. I ona iznosi cak 95%. Ako ste stariji lekar nece da vam prepise skupi lek, nece da vam zakaze operaciju bez para, a da budete primljeni na lecenje u bolnicu je gotovo nemoguce(osim ako imate decu koji imaju veze i koji mogu dobro da caste lekare i medicinske sestre) jer kazu otvoreno da oni moraju prvo da pomognu mladjim ljudima.To sam videla kada je moja baba bila bolesna, a i od ostalih rodjaka i prijatelja sam isto to cula. Nemate pojma sta u zdravstvu dozivljavaju stariji ljudi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља