субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 18.11.2010. у 22:00

Држава узима кредит да гради јефтине станове

Насеље нуди квалитетан живот

Хоће ли држава планираном ценом квадратног метра од 1.250 до 1.290 евра моћи да покрије трошкове изградње станова, гаража и локала у вождовачком насељу „Степа Степановић”? Односно, да ли ће продајом стамбеног и пословног простора моћи да затвори финансијску конструкцију или ће сви порески обвезници у Србији плаћати изградњу 4.578 станова, 147 локала, по два вртића и школе, дом здравља и тржни центар оним грађанима који се одлуче да у том насељу купе један или више станова?

Према рачуници консултанта енглеске куће „Кинг стрџ” Небојше Нешовановића, Грађевинска дирекција Србије као инвеститор може изградњу да финансира из продаје станова и локала. Његова рачуница показује да градња у просеку кошта 570 евра по квадратном метру, али будући да су извођачи радова за првих 490 станова понудили 400 евра, могу и за толико да се зидају станови солидног квалитета. Пројектовање кошта 30 евра по квадрату продајне површине, а прикључци за воду, струју, телефон, грејање су 55 евра по квадрату. Дирекцији за грађевинско земљиште на име накнаде за уређење иде 100 евра по квадрату (са укљученим попустом од 30 одсто). На спољно уређење и остале трошкове одлази 45 евра по метру квадратном. Укупни трошкови изградње (без цене земљишта) могли би да буду око 800 евра по квадрату корисне површине, без ПДВ-а. Уколико је просечна продајна цена око 1.250 евра са ПДВ-ом, то је 1.150 евра без пореза. За земљиште се Војсци даје 21 одсто изграђених квадрата. У том случају када се укључе и ти „бесплатни” квадрати продајна цена би била око 900 евра за корисну површину, без ПДВ-а.

– На основу ове рачунице могуће је изградити насеље без губитака, или додатног новца и остварити профит до 100 евра по квадрату. Профит ће бити знатно нижи, или га неће бити, јер ће гараже имати веће трошкове од прихода. Ово је мали профит за приватне инвеститоре и био би им неприхватљив, али држави то не смета. У калкулацију нису укључени трошкови финансирања, али на основу оног што можемо прочитати у медијима изградња ће се финансирати из продаје – наводи Нешовановић.

Један инвеститор (који није желео да му се објављује име) тврди, међутим, да доприноси за грађевинско земљиште не могу да покрију уређење 41 хектара на простору бивше касарне, односно изградњу улица, тротоара, водовода, осветљења, канализације, струје... Његова рачуница подудара се са претходном до дела где квадратни метар са одбијањем пореза и бесплатних квадрата Војсци износи 900 евра. Али према њему, одбитак од бруто грађевинске површине до продаје износи 230 евра. Урачунавајући још седам одсто за локале у приземљу долази до износа од 600 евра с којим треба изградити инфраструктуру, платити допринос за земљиште, изградити гараже и станове.

– Држава ће морати да доплати још 200 евра по метру квадратном, односно да обезбеди око 80 милиона евра. Овде није урачуната изградња школа, вртића и дома здравља. Кад се све то урачуна, квадратни метар морао би да кошта 1.450 евра – каже он.

Добросав Бојовић, директор грађевинског предузећа „Напред”, има још неповољнију рачуницу и каже да би на тој локацији (урачунавајући све трошкове и профит инвеститора) квадратни метар купца коштао око 1.650 евра.

Нову забуну у рачуницу оних који тврде да је могуће да држава без додатног задуживања изгради ово насеље износи директор Грађевинске дирекције Србије (званични инвеститор) Драган Грујић који тврди да „изградња не може да се финансира из продаје, јер је пројектно финансирање услов банака како би одобрили грађанима стамбене кредите”. То онда једино може да значи да ће овај пројекат вредан 250 милиона евра (без пореза) бити финансиран из комерцијалних кредита које држава мора да узме код пословних банака, али се још не зна под којим условима. Тек пре неколико дана упућен је позив свим банкама регистрованим у нашој земљи да доставе понуде за пројектно финансирање, али су неке већ одбиле да дају кредит држави за овај посао.

– Задужићемо се 120.675.000 евра. Јавно отварање понуда планирано је за 29. новембар. Тада ће бити познати услови под којима ће банке кредитирати овај пројекат. Гаранција ће бити упис хипотеке на објекат у изградњи. То неће бити сметња за добијање стамбених кредита заинтересованим грађанима – каже Грујић.

Накнаду за уређење грађевинског земљишта држава (односно Дирекција као инвеститор) платиће из посебног кредита. Он ће, наводи директор Дирекције, бити узет од Комерцијалне банке која је понудила најповољније услове кредитирања, али није желео да наведе по којој каматној стопи. Грујић је само рекао да је „камата изузетно повољна и да је реч о краткорочном кредиту”.

Према подацима Дирекције за грађевинско земљиште Београда, за првих 230.000 квадрата стамбеног и пословног простора инвеститор (Грађевинска дирекција Србије) треба да јој плати око три милијарде динара (28 милиона евра). То значи да ће на име накнаде за земљиште укупно бити уплаћено око 60 милиона евра. За те паре Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу има обавезу, подсећа Грујић, да изгради пре свега инфраструктуру ван комплекса а у извесној мери и на самом комплексу (улице, водоводну и канализациону мрежу, пешачке стазе, расвету). А обданишта, школе и остале објекте који нису намењени становању финансираће Град Београд из свог буџета, тврди Грујић. То, иначе, није уобичајено кад неко стамбено насеље гради приватни инвеститор.

Досадашње радове (односно рушење касарне и израду пројектне документације) финансирала је Грађевинска дирекција Србије.

Зарада инвеститора је око 30 евра по метру квадратном, јер је, каже Грујић, реч о нископрофитним становима, а извођачи радова су свој профит укалкулисали у понуду (профит им је од 10 до 15 одсто).

Пажњу стручне јавности привукао је податак да је у насељу „Степа Степановић” коефицијент изграђености „1”, што је одлика градње на Сењаку и Дедињу, где око изграђених објеката има пуно слободног простора. Занимљив је податак да је урбанистичким планом у вождовачком насељу дозвољен коефицијент „2” (може да се гради двоструко више квадрата), али инвеститор то није искористио па се поставља питање зашто је држава одустала од те погодности. Јер, да је то насеље градио приватни инвеститор, он би сигурно зидао до горње границе дозвољеног (дакле, искористио би коефицијент „2”) зато што му то доноси већу зараду.

Једна од могућих претпоставки је да би већи коефицијент поскупео квадрат стана, а сваки квадрат више „вуче” већи број паркинг места, гаража и веће издвајање за накнаду за грађевинско земљиште, а све то онда поскупљује градњу. Осим тога, тада би гараже морале да заузму и по неколико нивоа испод земље, што значајно повећава цену станова и локала. Грујић, међутим, тврди да се одустало од максималног заузећа парцела јер се инвеститор водио идејом „да пружи максималан комфор и квалитетан живот будућим станарима”.(/slika2)

За Синишу Николића, бившег директора Грађевинске дирекције Београда, жеља инвеститора да локацију не оптерети објектима је оправдана. Он каже да је неопходно саградити широке улице и пристојан прилаз свакој згради, узимајући у обзир да ће се кроз насеље дневно кретати најмање пет хиљада аутомобила.

Нешовановић такође каже да су ниски коефицијенти пожељни и да их никако не треба посматрати као злоупотребу.

– Гледајући на дуги рок, у Београду има довољно места да просечна четворочлана породица може да живи у кући од корисних 100 квадрата са помоћним просторијама и два ара плаца. Треба одустати од праксе да се увек постижу максимални коефицијенти заузећа – каже Нешовановић.

М. Авакумовић

Д. Мучибабић

--------------------------------------------------

Захтев Уставном суду да заустави штетне уговоре за бившу касарну

Коалиција невладиних организација за надзор јавних финансија и Транспарентност Србија поднели су Уставном суду Србије захтев за обуставу поступака набавки са погађањем без претходног објављивања и извршења уговора који су закључени на основу Закона о подстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске кризе (Службени гласник РС, бр. 45/10).

„Подсећамо да се поменути поступци спроводе и уговори закључују на

основу закона којим се суспендују неке од најзначајнијих одредаба Устава Србије, Закона о јавним набавкама, ССП-а и Цефта споразума, чиме је умањена транспарентост процедура набавки, угрожена једнакост положаја потенцијалних понуђача и поштовање принципа конкуренције у поступцима јавних набавки“, стоји у саопштењу Коалиције и Транспарентности.

Истовремено се упозорава да реализација уговора закључених на основу оспореног закона већ производи неотклоњиве штетне последице чију ће цену, кроз накнаду штете фирмама којима је, противно Уставу и међународним споразумима, било ускраћено учешће у поступцима набавки, платити грађани Србије.

– Подсећамо да су тренутно најраширенији пример примене спорног закона уговори велике вредности који су већ закључени између Грађевинске дирекције Србије и извођача радова на локацији бивше касарне „Степа Степановић” у Београду. Због тога позивамо Уставни суд, који је нашу иницијативу за утврђивање неуставности закона већ узео у разматрање на седници од 11. новембра 2010. године, да обустави извршење закључених уговора и у најкраћем року донесе одлуку којом се овај закон којим се угрожава правна сигурност, умањује конкуренција и суштински легализује корупција ставља ван правне снаге – каже се у саопштењу ових организација.

У. Е. Р.

Сутра: Ко је стварни власник земље

Коментари8
c7cd6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stevan Vucetic
Iako mi je Miloseviceva politika rasturila porodicu/otisli u beli svet/ne volim kada se u Srbiji sve svaljuje na bivse vladare,a mi smo bili sve sama nevina lica ."Ludovalo"se kada je govorio,Titu smo plesali kolo na ulici o kralju i njegovoj alavosti,da se i ne govori i tako redom.Svet nas izmedju ostalog po tome ceni.Sad su svi bili pametniji od netom nabrojanih i sva je steta sto oni nisu bili Predsednici i kraljevi,pa bi sada ziveli u izobilju,i mali jeftine stanove.Greska je nasa sto cenimo najvise oruznike,koji su vodili ratove,manje naucnike knjizevnike,umetnike i sl.
Zoran Knežević
Mislim da je sve jasno:Kao korisnik kredita preko kojeg sam kupio stan jasno jr da sam"doktorirao" na stambenim kreditima.Ovo je predizborni marketinški potez koji je u korelaciji sa još jednim i to još gorim:1000 neprofitabilnih stanova koje gradi grad za svoju PREPLAĆENU administraciju,koja iuma plate minimum 500eur i čeka 1. januar za pšovišice.S obzirom da grad nije banka ,tj da se pare za ove stanove na Novom Beogradu moraju obezebediti iz buđžeta jasno je ko će našoj Vajnboj administraciji da dotira cenu od oko 2000eur/kvm po kojoj je eto i Siroti M. Dinkić kupio stan.Prema tome jasno je sve ,a narod neka zakjuči!
Gradjanka g.
Praksa drzava EU jeste da se drzavnim sredstvima i sredstvima drugih aktera grade tzv.socijalni stanovi - stanovi za najsiromasnije, socijalno ugrozene i osetljive grupe koji se obicno daju u zakup. Ovi stambeni kompleksi grade se uvek izvan atraktivnih gradskih lokacija. Suprotno tome, 1-2 ministra iz Vlade Srbije koriste svaku priliku i javni nastup za marketing lokacija komercijalnog stambenog kompleksa '4.juli' i Ivo Lola Ribar' u N.Beogradu promovisuci kupovinu komercijalnog stana na ekskluzivnoj lokaciji kao da se radi o javnom interesu! Tolika podrska ministara i Vlade ovom stambenom kompleksu nadilazi i praksu bivseg Milosevicevog establishmenta. Oni su isto tako gradili stambeno naselje za generale i vojnu elitu ('Cvecara"). Sada ce izgleda vojna elita da pomogne da se drzavna svojina (kasarne), koju delom treba vratiti starim vlasnicima, proda novim vlasnicima uz masne profite gradjevskim preduzimacima i menadzmentu. Vlasti umesto da se bavi restitucijom - gradi na tudjem.
Gradjanka g.
U vreme krize ministarstvo za zastitu zivotne sredine i prostorno planiranje bavi se izgradnjom komercijalnog stambenog kompleksa na ekskluzivnoj lokaciji i sa ekskluzivnim urbanistickim uslovima (koef.izgr.=1) Usput dodatno zaduzuju drzavu i poreske obveznike i konvertuju tudju imovinu u vlasnistvo sadasnjih i buducih korisnika.Nema sumnje da ce realizacija ovog kompleksa biti poverena 'ekskluzivnom' gradjevinskom preduzecu.Treba imati na umu da su profiti od gradnje stanova na ovoj lokaciji sasvim sigurno veci od 500 evra/m2. Iz profita bi mogli biti izgradjeni vrtici, skole i socijalni sadrzaji ali je sigurno da ce to menadzment projekta - Vlada Srbije (!) prevaliti na Grad Beograd ! Neshvatljivo je da na ovoj lokaciji nije napravljen npr. univerzitetski kampus, bolnicki centar, kulturni centar, i sl. Jasno je da se radi o mocnoj eliti na samom vrhu koja pod plastom brige za beskucnike gleda kako ce napuniti sopstvene dzepove i isprazniti ionako praznu budzetsku kasu i nase dzepove.
S.Vucetic stevan
Zasto se ne razmislja i napravi kalkulacija za t.zv.Robau gradnju stanova.Mnoge ove radove koji najvise "zidaju"cenu bi covek mogao sam izvesti sa svojom familijom i rodjacima..Naravno da to podrazumeva placanje nadzornog organa za kontrolu kvaliteta samostalno izvedenih radova.Kakav se ugovor moze sklopti s privatnim poduzetnikom,koji je naprimer tri puta prodavao isti stan uvek drugoj osobi.Ko vise da im veruje,i dalje daje posao?Njihove enormne apetite ne moze placati obogaljeni gradjanin Srbije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља