понедељак, 23.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:59

Татјана Росић: Хамлетовски дијалог

петак, 19.11.2010. у 22:00
Татјана Росић

Књижевна критичарка Татјана Росић, која је докторирала на тему „Фигура оца као фигура одсуства у српском роману 20. века”, примећује да већ на самом почетку 20. века у српској књижевности долази до јасне поетичке конфронтације између две групе романа који су опсесивно посвећени теми односа оца и сина. Та се конфронтација, каже, продубљује и јасно уочава и у другој половини 20. века као и у текућој књижевној продукцији.

– Првој групи тако припадају романи Са силама немерљивим Растка Петровића и Очеви и оци Слободана Селенића, фокусирани на тему синоубиства а другој романи Дневник о Чарнојевићу Милоша Црњанског, Башта, пепео и Пешчаник Данила Киша, Цинк Давида Албахарија и Декартова смрт Радомира Константиновића, фокусирани на тему одсутног или мртвог оца. Романи из прве групе демонстрирају насилност патријархалног симболичког поретка, при чему идеологија снажног оца изазива страдање сина, који не успева да одговори на изазове нове ситуације у којој се нашао: доминантни отац штити захтеве патријархата које српска култура поставља сину као наследнику традиције и лозе док син подсвесно одбија да те захтеве прихвати здраво за готово али избегава отворено преиспитивање задатеродне улоге. Најзначајнијиромани из ове групе (Башта, пепео, Цинк и Декартова смрт) исприповедани су у аутобиографском првом лицу од стране сина који, у напору халуцинантног дочаравања фигуре одсутног/мртвог оца, активира и сву халуцинантност симболичког поретка патријархата, као и сопствене наративне позиције. Одсутни отац је драматична фигура којом син-наратор означава покушај новог тумачења патријархалне традиције западног мишљења и писања. У том покушају прихватање симболичког насиља патријархата преплиће се са његовим одбијањем – син овога пута артикулише своје оклевање и опрез при прихватању задате родне улоге, отвара хамлетовски дијалог са одсутним оцем и објављује нову позицију маскулинитета у српској култури.

Како наводи, четири кључне фигуре очевог одсуства у српском роману20.века су фигура смрти, фигура странца, фигура законодавца тј. оностраног поседника језика и фигура метанаративности – те фигуре на различите начине доводе у питање традиционална жанровска одређења романа у поменутим делима. Као аутобиографска фигура отац, приказан из перспективе сина, сведочи о комплексној историјској и породичној прошлости балканског сећања. Као аутопоетичка фигура отац, међутим, открива како покушај наратора, дакле сина, да напише причу опрошлости, сећању и идентитету, постаје место писања/читања једне другачије, полемичке сигурно, историје српског романа.


Коментари6
3f185
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља