субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:26

Губитак на курсним разликама 88 милијарди динара

петак, 19.11.2010. у 22:00
Нема добитника

Нестабилан курс недвосмислено негативно утиче на највећи део становништва Србије. У последње две године, динар је готово 50 одсто ослабио према евру и сви грађани су то могли да осете кроз пад животног стандарда и раст месечних рата по кредитима индексираним у страној валути. Чињеница је да и пословним банкама слабљење динара не одговара, првенствено због отежане наплате позајмљених средстава коју дужници све теже подносе. Ипак, за разлику од становништва и неизвозно оријентисане привреде (који најдиректније осећају сву тежину слабљења динара и готово да немају могућности усклађивања увећаних расхода с приходима) пословне банке ове директне ефекте пребацују на терет својих дужника.

Портал Kamatica.com анализирао је директне ефекте слабљења динара на банкарски сектор Србије и дошао до алармантних података о њиховом расту и негативном утицају на дужнике пословних банака.

За девет месеци 2010. године, због раста курса евра, пословне банке су по основу својих обавеза према депонентима оствариле негативне курсне разлике у висини од чак 88 милијарди динара. Ове негативне курсне разлике се односе на повећање обавеза банака према девизним штедишама, централама у иностранству и осталим депонентима средстава које пословне банке пласирају становништву и привреди. Међутим, ове огромне финансијске губитке пословне банке нису поднеле директно, већ су их пренеле на своје дужнике, који отплаћују кредите индексиране у страној валути.

Наиме, слабљењем динара повећавају се финансијске обавезе банака према депонентима који су своја средства поверили пословним банкама у еврима и осталим страним валутама. Тако, улагач који је банци поверио 10.000 евра, у периоду од само две године је (посматрано у динарима) остварио раст од готово 50 одсто. Овај ефекат могли суда осете искључиво домаћи депоненти (грађани који штеде у еврима), док су страни депоненти остварили редован принос од камате на девизну штедњу (централе пословних банака које послују у Србији). Ванредни финансијски трошкови, или негативне курсне разлике, које пословна банка остварује на овај начин, пребацују се на терет дужника пословне банке (грађана и привреде) који су задужени кредитима индексираним у страним валутама. Овим клијентима банака редовно се увећава месечна рата по основу кредита у складу с растом курса евра према динару. Тако су сви губици, које пословна банка оствари према депонентима, „пребачени” на дужнике, који отплаћују кредите с валутном клаузулом, а тих губитака је за девет месеци ове године било 88 милијарди динара. Ове губитке најјаче осећају грађани који своје редовне месечне зараде примају у динарима и предузећа чије је пословање засновано на неизвозној делатности, јер немају механизме којима би могли да увећају своје приходе у динарима, а месечне кредитне обавезе према банкама плаћају у већем износу због раста курса евра.

О драматичном расту курсних разлика говори и податак да је за девет месеци прошле године, укупан износ негативних курсних разлика пословних банака био око 25 милијарди, што је 3,5 пута мање него у ове године.

Од 88 милијарди динара негативних курсних разлика, само три пословне банке су оствариле више од 30 милијарди: Банка Интеза – 14,9 милијарди динара, Уникредит банка – 8,4 милијарди и ХипоАлпеАдрија – 8,3 милијарди динара. Истовремено, ове банке су увећале своја потраживања према грађанима и привреди задуженим у страној валути за још веће износе и то: Банка Интеза –15,6 милијарди динара, Уникредит банка –8,9 милијарди и ХипоАлпеАдрија – 9,5 милијарди.

Ови подаци јасно показују да су све губитке, пословне банке пренеле на своје дужнике.

Увећавањем обрачунатих обавеза дужника, пословне банке долазе у ситуацију отежане наплате доспелих обавеза предузећа и грађана, који због настајања разлике између непромењених прихода и увећаних кредитних обавеза према пословним банкама све теже успевају да редовно врше отплату својих дуговања.

Губитници у овој ситуацији су грађани и привредници који своје приходе остварују искључиво у динарима, а задужени су у кредитима с валутном клаузулом, док директних добитника у овој ситуацији нема. Пословне банке, које своје изворе средстава заснивају на девизним депозитима грађана Србије, остварене увећане приходе по основу раста курса преносе на њих, док пословне банке, чији су депозити засновани на позајмицама централа из иностранства, остварене веће приходе преносе у иностранство, враћањем позајмица у страној валути. Добитак се овде односи само на прерачунат износ депонованих средстава у динаре, што значи да једини делимични добитник могу бити „девизне штедише” и то само ако своју штедњу накнадно претворе у динаре.

М.Б.


Коментари5
54b07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

penzioner Vidic
Da li znate kolike su plate u bankama? Npr. sef kadrovske sluzbe/neprofitni sektor/ po 1.300 evra. Treba pokriti te velike plate.
Pera Pera
Dobro je Aleksandar zakljucio , da je to dobar izvor zarada za manipulatore .Drzava ne radi za interes naroda , a koliko vidim , narod se mnogo ni ne zali na tako manipulatorsku monetarnu politiku . Ako je zvanicna moneta u Srbiji DINAR , i krediti , podignuri u zemlji Srbiji ne bi smeli da budu indeksirani u evrima , a pogotovo sto Srbija nije clanica EU ! Sve strane banke , dosavsi u Srbiju posle 2000 te , iako su razgranate po svetu , srpskim stedisama , ne dozvoljavaju podizanje svog novca van Srbije U slucaju da se nadjete u Austriji i zatreba vam jos novca , a imate na svom racunu u beogradskoj ekspozituri Raiffeisen banke , nece vam dati svoj novac u istoj banci u Becu ???? Ja sa takvom bankom necu da poslujem , i nemam poverenja u njih ! Ja bih postavio pitanje LEGALNOSTI takvog poslovanja ?
€ €
Preci na € i problem je resen po ugledu na Crnu Goru.
Aleksandar Popovic
Opet po dzepu gradjana! Kao da je malo toga sto se prevaljuje na sve slabija pleca ljudi koji su morali da se zaduze. I to u devizama, jer je tako "neko" dozvolio. Inace, visoke kursne razlike placamo svakodnevno. Dosetili se trgovci, turisticke agencije, prodavci vozila: istaknu cene u evrima, kada dodjete da platite traze dinare, vi prodate evre u menjacnici, dobijete po nizem, kupovnom kursu, a kada treba da platite-salju vas u "svoju" banku, gde vam obracunavaju najvisi, prodajni kurs. I tako, od stotinu do hiljadu i vise evra bivate "kraci". Za tu praksu veoma dobro znaju i u Narodnoj banci,. i u Vladi, ali niko da se "seti" da konacno proglasi dinar stvarno nacionalnom valutom. Pa da se evrima bave samo oni koji to moraju(uvoznici), a gradjani da svoje obaveze izmiruju u dinarima. Bez zakidanja. Ako se ne varam, time bismo odmah prekinuli jagmu za evrom. Ali, i ukinuli dobar izvor prihoda za mnoge manipulatore. !?!
radni covek
Pa stalno se pise da su banke poslovale bolje nego ikada sto vidimo svakoga dana. Da li je to sto pisete zaista tako?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља