среда, 12.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 19.11.2010. у 22:00

Сазвежђе грчких и српских слободара

Кула Небојша, после 17 месеци сређивања, спремна је за посетиоце. У наредних пет година здање, али и приобални бедем који је претворен у анекс куле биће дом за музејску поставку на којој су радили грчки и српски тимови. Пре него што српски и грчки председници следећег месеца свечано отворе врата куле, „Политика” читаоце премијерно води у шетњу атрактивним музејом.

И пре него што се закорачи у вишеспратно осмоугаоно здање, посетиоца у анексу дочекују мапе тврђаве из 18. века и цртежи куле. Велики дрвени крст окачен на зиду сведочи о месту страдања. Поред крста портрет Риге од Фере и натпис „овде у кули Небојша 24. јуна 1798. године Турци су погубили дављењем визионара и предводника у борби за ослобођење Грка и свих балканских народа од османског ропства”. Тај некадашњи приобални бедем, који повезује кулу и водену капију, сада је претворен у предворје здања, које је осавремењено стаклом, бетоном и алуминијумом. У продужетку, ближе воденој капији, налази се сала која би следеће године требало да буде довршена. Намењена је за предавања, научне скупове, изложбе, позоришне представе... Бранко Павић, професор Архитектонског факултета и коаутор изложбе, каже да ће у том делу комплекса, посвећеном историји куле, посетиоци моћи да на компјутеру виде и петоминутни филм о њеној последњој ревитализацији.

Док се приближавамо улазу у здање, из приземља допире црвена и бела светлост. Испред нас, као да су на небу расуте сјајне звезде. Отвори на зидовима од беличастог камена, некадашња окна за топовске цеви, претворени су у прозоре. У средини, тачно тамо где је некада стајао колац за који су утамничени везивани и мучени, биће компјутер са подацима на грчком, енглеском и српском језику. Тема приземља средњовековне тврђаве је, каже Павић – ропство.

– Покушали смо да визуелно, уз помоћ црвено-белог осветљења, дочарамо атмосферу времена у коме су жртве мучене у кули. Зид – двослојне завесе од жичаних сајли на којима је распоређено око 150 фото-фрејмова са портретима политичких затвореника – симболизује сужње и борце за слободу на простору Београдске тврђаве. Моћи ће да се посматра кроз сочива која повећавају слике – објашњава Павић.

Дрвеним степеницама пењемо се на први спрат. Зраци дневне светлости постају јачи. Просторија је празна, очекује се да поставка стигне из Грчке. Донатори новца за обнову куле осмислили су да тај ниво испуни карта Балкана са уцртаним градовима и државама, онако како их је крајем 18. века замишљао Рига од Фере. Холограм са фотографијом овог песника, оплемењен стиховима слободарске песме „Туријо”, „дочекује” госте на изложби посвећеној овом борцу за слободу. У неколико компјутера посетиоци ће моћи да пронађу исцрпне податке и фотографије о његовом животу, идејама за које се борио и за које је положио живот.

Са другог спрата, посвећеног Првом српском устанку, шири се мирис лепка. Припремају се подлоге за фигуре војника и макете бродова. Оне ће бити смештене у две калеидоскоп витрине и дочарати освајање Београда са реке и копна.

Идеја је, истиче Павић, да се целинама „магичне кутије” сагледа савремени и историјски пејзаж.

На четири паноа изложено је мноштво фотографија Карађорђевог оружја, устаничких униформни, војводске заставе из 1804. године, топа београдске тополивнице из 1812, збора у Орашцу, портрети Доситеја Обрадовића, проте Матеје Ненадовића, хајдук Вељка... И на овом спрату гостима ће бити доступни компјутери са подацима о слободарској борби српског народа.

У центру трећег, последњег спрата – инсталација са тепсијом. Није то она тепсија из које је небеске знаке тумачило седам дахија – Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф... Вода у тепсији у комбинацији са светлима пројектује се на своду куполе и симболизује будућност, темеље независне државе. Видео-пројекције на последњем спрату резервисаном за поставку „Београд у првој половини 19. века”, приказаће кулу и њен однос са водом као и претварање османске вароши у српску престоницу. У паноима су слике Саборне цркве, Царинарнице, кнеза Милоша Обреновића, Таковског устанка...

Када су је пре шест векова градили у тадашњем дунавском пристаништу Угари су кулу Небојша замислили као штит од напада са реке и копна. Деценијама је одолевала топовима освајача. Била је паљена и уздизана из пепела. Пркосила освајачима. Али запамћена је и као озлоглашена тамница српских и грчких родољуба.

Угари, засигурно, нису имали на уму да ће кула Небојша једног дана бити претворена у музеј. Градили су је за тешку артиљерију, а она данас изгледа као да је, од прве опеке уграђене у њене зидине, била намењена уметничким делима.

Далиборка Мучибабић

-----------------------------------------------------------

Грци донирали 1,4 милиона евра

Реализација идеје да се кула Небојша отвори за јавност и постане нови културни центар започела је крајем 2007. године када су Европски центар за византијске и поствизантијске споменике из Солуна и град Београд закључили уговор о сарадњи за пројекат ревитализације, конзервације и поновне употребе куле. Грчка донација од око 1,4 милиона евра највећи је поклон престоници у области културе. У току обнове куле и простора око ње пронађени су остаци аустријског арсенала сазиданог око 1725. године. У њему су се изливали и топови Карађорђевих устаника.

-----------------------------------------------------------

Комплекс куле Небојша у бројкама

У ревитализацији учествовало је 18 институција и предузећа са 148 стручњака.

Дневно је било ангажовано по 60 радника. Укупно су радили 120.000 сати за 200 радних дана. Пројектну документацију потписали су стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе и Архитектонског факултета у Београду. Консултант је био Археолошки институт Српске академије наука и уметности. Извођач радова је фирма „Кото”, надзор Саобраћајни институт ЦИП, а техничка контрола ПМЦ.

Рестаураторско-конзерваторски радови јун 2009. године – мај ове године.

Припремање изложбе јун – новембар 2010. године.

Историјски музеј Србије прикупљао је изложбени материјал од септембра 2009. године.

-----------------------------------------------------------

Радови

Висина куле је 19 метара, дебљина зидова 2,8 метара

Укупна површина зидова – фасада који су рестаурирани и конзервирани је око 2.500 квадрата

Запремина ревитализованих бедема је око 3.000 кубика

Уграђено је око 100.000 комада ручно прављене опеке

Потрошено је 1.050 кубика бетона

Употребљено је 120 тона челика – бетонског гвожђа и 30 тона челичних профила за међуспратне конструкције

Постављено је око 135 квадрата стакла

-----------------------------------------------------------

Буџет

Укупна вредност пројекта 206.162.002 динара.

(Донација Грчке 60,25 одсто, средства града Београда 26,29 процената и ЈП „Београдска тврђава” 13,46 одсто буџета)

Рестаураторско-конзерваторски и грађевинско-занатски радови 160.576.120,87 динара

Пројектовање, истраживачки и пратећи део посла 27.062.947,99 динара

Материјални трошкови 7.522.932,23 динара

Изложбена поставка 11.000.000 динара

* извор ЈП „Београдска тврђава”

Коментари8
4a481
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aca Milic
Rucno pravljene opeke? Nije istina. A i ne razumem da je podatak za hvalu da je utroseno 1.050 kubika betona i 120 tona celika za ''restauraciju'' necega sto nikada nije sadrzalo ni celik ni beton?
Jova Stanic
Koji bre neimari. Manite se patetike. Grci neimarii @#$% .Ajte nemojte da se glupirate. Pa to su veoma prost i neprosvecen ,ako mogu da kazem neki si kao narod. Pa to su bre zbirstina ,najdoljnjeg soja. A, i vi pobratimi njihovi hocete da budete. Pa sad sta da vam radimo. Niko vas ne vodi za ruku. Sami hocete. Bicete kao pobegla mlada koja se ucveljena vraca kuci. Nije htela da mu da ,ali on je insistirao, pa ona iz kulture , nije mogla da ga odbije. A, plus ostala i trudna.
guliver svift
Falim te boze, konacno nesto sto je puni pogodak. Svim ucesnicima (investitori, izvodjaci i kulturnim poslanicima) svaka cast. Samo tako i za druge slicne projekte i Bg. ce sigurno imati svoju buducnost i proslost.
Marija MM
Bravo Daliborka!
aleksandar josipovic
Moj pokojni otac, Radoje Josipovic koji je nekih davnih 70-tih godina renovirao i spasio kulu od propasti , sa velikom podrskom Zavoda za zastitu spomenika grada Beograda , bi bio vrlo sretan da vidi da su nove generacije "neimara " preuzele odgovornost da zastite nasu kulturu i identitet . Cuvajte sto je vase i hvala bogu da nije otvoren kafic , picerija ili Versace radnja u Nebojsinoj kuli . Moj bi se otac prevrtao u grobu. Hvala za to. Pozdrav iz Amerike, Aca Cubura

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља