среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Нема трговања с расејањем

Аутор: Радивоје Петровићчетвртак, 28.09.2006. у 19:08
Софија Шкорић

– Дијаспора није монета за политичка поткусуривања у матици, па је свако јавно говорење о укидању Министарства за дијаспору, најблаже речено, неодговорно. Гласине у српској политичкој јавности да би одлазак актуелног шефа дипломатије могао да изазове и нестанак неких ресора у влади које води његова странка, што се немушто објашњава наводним захтевом Европске уније да се број српских министарстава доведе на неки скромнији обим немају везе са жељом нас из расејања да заједно са владом и нашим људима одавде унапредимо односе са отаџбином – каже Софија Шкорић, потпредседница Конгреса српског уједињења из Канаде.

Она упозорава на негативне последице читаве атмосфере и опасност поништавања скромних искорака који су начињени током две и по године рада најмлађег министарства Коштуничиног кабинета.

Спора држава

– Уместо да данас отворено и критички разговарамо о ономе што треба побољшати у односу владе и ресорног министарства према дијаспори, ми се враћамо на расправе од пре пет и више година. Оно што је до сада урађено велики је корак напред, јер, дуго смо били непријатељска емиграција. Ми смо и даље неповерљиви према одређеним стварима због корупције, привилегија, непостојања чврстих правила игре у бизнису – истиче наша саговорница, додајући да српска држава није много урадила, а оно што јесте чинила је изузетно споро.

Кад се поведе реч о овим питањима, дијаспори се пребацује да тражи привилегије, а Шкорићка објашњава да наши људи из света траже само стабилну правну државу у којој се проблеми ефикасно решавају.

– Највећи део дијаспоре жели да остане држављанин своје матице и да помогне. Људи углавном у дијаспори живе добро. Немамо ту неку личну мотивацију због унапређења нашег стандарда и квалитета живота. Али, како можемо да помогнемо ако нам то није легално омогућено? Или изгледа да овде хоће само паре из дијаспоре.

На крају Видовданског сабора дијаспоре и матице, наша саговорница је у име КСУ изнела листу од 14 захтева међу којима се већ много пута понављају изречена залагања да се дијаспори омогући суштинско учешће у друштвеном, политичком и економском животу земље. Расправа о томе тада је избегнута, а на писмена обраћања са овим садржајем упућеним свима који су у било каквој вези са дијаспором, укључујући и кабинете премијера и председника Србије, до данас још нико није одговорио.

– Матица мора да буде тај стожер, да нас окупља око себе. Лако бисмо се ми онда укључили у матичну заједницу, кад знамо шта су приоритети, шта нам је примарни циљ – вели Софија Шкорић, помињући у више наврата позитивне примере организовања и деловања грчке или јерменске дијаспоре.

Да се не одродимо

Проблема има и у самој дијаспори која је разједињена, без строго дефинисаних циљева, у организације које окупљају критичну масу наших исељеника. Наша саговорница подсећа да је КСУ у више наврата покушавао да буде иницијатор таквих потеза, упадајући неопрезно у грешку да другима нешто намеће.

– Опет долазимо до улоге матице. Када би матица била приљежнија да се организујемо у неки свесрпски конгрес, у том случају недобронамерни и критизери би били маргинализовани. Ми смо вољни, али да ли је ова држава вољна. Без тога не може – сматра она, истичући да има много солидних организација и још више добрих и вредних људи који раде на овоме, али то није довољно за осетнији узлет у корист Србије.

У КСУ, по речима наше саговорнице, проблем виде у политичким препуцавањима и страху свих на политичкој сцени да онај други не добије повољнији политички кредит. А да је могуће ујединити све снаге и у Србији и ван ње показује актуелна ситуација око Космета.

– Сви имамо исту жељу и наду, иста залагања. Заједнички су нам национални интереси и на томе морамо заједнички да радимо, без обзира на то да ли сам у Београду или Њујорку и Торонту. Онда није важно ни којој странци припадате. Највећи део дијаспоре није страначки опредељен, али јесте патриотски и то треба имати у виду, посебно кад је реч о младим људима. Јер, ми из старијих генерација хтели смо да се жртвујемо, наша деца неће да се жртвују, хоће да сарађују. Држава има обавезу да их пригрли и не пусти да се погубе. Доћи ће време када ће нам се одродити расејање, а то је највећа несрећа која може да нам се догоди – вели на крају Софија Шкорић.


Коментари0
a4775
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља