понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:11

Новчанице дуже вреде него што трају

понедељак, 22.11.2010. у 22:00

Динар, ког би се многи радо одрекли и заменили за евроостаје, ипак, домаће средство плаћања. Све ређе служи као мера вредности и „средство за згртање блага” (штедњу), али ми га, хтели то или не, не можемо заменити ни за шта друго. Ових дана у Заводу за израду новчаница у Топчидеру били смо сведоци додатне израде новчаница од 5.000 динара са потписом новог гувернера НБС Дејана Шошкића. Тираж? Не тако велики, каже генерални директор Завода за израду новчаница Љубиша Вулетић. Таман онолико колико је наручио Сектор НБС за послове трезора. Ни комад више, али ни мање.

Да ли то слути некој инфлацији, која се већ месецима врзма око десетог процента? Не, не, не… И Вулетић, као произвођач, а и у Трезору НБС уверавају нас да је штампање појединих новчаница уобичајен посао, јер се и оне, као и све у животу, троше, хабају и морају се с времена на време обновити новим, али по правилима која важе за све монетарно уређене земље. Нису тачне, а често су и злонамерне приче да НБС штампа и пушта у оптицај готов новац по „наруџбини” – да се исплате пензије, спрече социјални немири, купе гласачи пред изборе, или за „балансирање” курса динара… Све је, уверавају, много другачије.

Процена количине новчаница у оптицају дефинише се сваке године на основу дугорочног праћења токова готовог новца и ефеката предузетих мера којима треба да се задовоље потребе готовинског платног промета по количини, апоенској структури и квалитету новчаница.

Мало је, међутим, познато да употребни век новчаница почиње дистрибуцијом из централног трезора НБС у трезоре филијала централне банке у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Ужицу, а затим даље банкама, мењачима, привредним субјектима и грађанима.

Све дотле је новац, како у шали рече Вулетић, шарени папирић, врхунски одштампана салвета. Новчанице које он произведе, па неко време стоје у његовом приручном трезору, а потом се преселе у НБС, немају никакав монетарни значај док их Трезор НБС не попише, евидентира и уведе у оптицај. Али ни то се не чини „онако”, у стилу „мени је потребно сто милиона динара у различитим апоенима. Молим вас да ми их испоручите”.

НБС готов новац банкама дозначава тек када га плате и са свог рачуна пренесу средства на рачун НБС. Паре се, дакле, купују и продају, а номинални износ готовог новца, који се ствара у готовинском платном промету, ограничен је расположивим парама банака. НБС, као непрофитна кућа, нема никаквог интереса да на томе нешто посебно зарађује. Она је, једноставно, сервис банкарског, финансијског, али и укупног економског система земље.

Последњег дана октобра ове године у оптицају је било новчаница у вредности 109,5 милијарди динара или 229,6 милиона банкнота свих апоена.

Новац, као и свако средство за употребу, има свој век трајања, који је краћи него његова вредност. Просечни век трајања новчаница мање номиналне вредности је (апоени од 10, 20, 50, 100 и 200 динара) до 24 месеца, мало вреднијих од 500 и 1.000 динара је око 36 месеци, док је оптимални век трајања банкноте од 5.000 динара нешто дужи од три године. Век трајања новчаница, које су готово истог квалитета и од истог папира произведене, зависи од учесталости употребе у платном промету и платежне моћи тих апоена.

У структури новчане масе М-1 (готов новац у оптицају плус депозитни) релативно је високо учешће готовине. Највише кеша било је 2002.године – 46,6 да би полако падао са масовнијом употребом безготовинских средстава плаћања. Најмање га је било 2007. године – 30,9, одсто, а на дан 31. 10. 2010. учешће готовог новца у новчаној маси било је 37 процената.

Грађани Србије, подсећају у Трезору НБС, воле готовину. Да имају пун буђелар, али су у исти час веома комотни у употреби ситнијих апоена. Њих ћушкају, гужвају, пресавијају… по џеповима. Оне, веће, хиљадарку и петохиљадарку, ипак, мало више пазе па их носе у новчаницима. Коефицијент обрта новца различит је за поједине апоене. Новчанице од 100 до 5.000 динара обрну се у току године од 2,5 до 3,5 пута, а оне мање номиналне вредности испод један, што ће рећи да се само једном нађу у Трезору НБС одакле су и изашле у бели свет.

У таквим околностима у номиналном износу и по количини доминантно је учешће новчаница апоена од 1.000 динара – номинално 74,3, а количински 35,46 одсто. Дотле је релативно мало учешће новчанице од 5.000 динара. У укупној вредности свих новчаница петохиљадарка чини 9,61, а по броју банкнота свега 0,92 процената. Остали апоени су, посматрано са аспекта количине, углавном равномерно заступљени у оптицају. (/slika2)

С обзиром на то да се све што је у вези с новцем помно прати и региструје и процес повлачења похабаних и оштећених новчаница не може бити другачији. Готово је свакодневан. У оптицају се углавном налази од 100 до 120 милијарди динара, односно од 210 до 230 милиона комада новчаница. НБС у просеку годишње замењује око 30 одсто или 60 до 70 милиона комада новчаница. Том броју ваља додати и количину новчаница за обезбеђење редовних потреба готовинског платног промета, али и обавезне резерве у трезорима НБС. Када се све сабере, НБС годишње изради око 100 милиона комада новчаница.

Новац је специфична роба и као такав има и своју производну цену. У структуру трошкова израде новчаница улазе основне сировине и репроматеријал (папир, боје, кинеграм...), али и издаци за штампање у ЗИН-у. Цена израде динарских новчаница, уверавају нас у Трезору, на приближно је истом нивоу као и у европским земљама сличних карактеристика – технике штампе и заступљености елемената заштите од фалсификата, односно да ли је реч о првој штампи или о додатној изради новчаница.

За десет месеци 2010. обрађено је укупно403 милиона комада новчаница. Од тог броја чак 80 одсто је добрих, а свега петина суновчанице неподобне за оптицај.

И шта с њима?

У Трезору НБС већ неко време селекцију новчаница не раде људи. Новац је и буквално прљава роба. Стручњаци тврде да је мирис старог новца веома непријатан. Због тога одвајање неупотребљивих новчаница обавља специјализована машина.Од њих се „праве” резанци који се, потом, брикетирају да би се смањила запремина масе, али даље рециклаже нема. Изрезане новчанице се не спаљују, јер је боја за канцерогена приликом сагоревања. Због тога се резанци од новчаница, пошто су од памука, једноставно препуштају труљењу. Постају – ђубре.

Слободан Костић

-------------------------------------------------------

Ликови на нашим новчаницама

10 динара – Вук Стефановић Караџић, реформатор српског језика и писма;

20 динара – Петар Петровић Његош, државник, филозоф и песник;

50 динара – Стеван Мокрањац, утемељитељ српске етномузикологије;

100 динара – Никола Тесла, научник;

200 динара – Надежда Петровић, сликарка и хуманиста;

500 динара – Јован Цвијић, антрополог и антропогеограф, оснивач савремене географске науке у Србији;

1.000 динара – Ђорђе Вајферт, индустријалац и банкар, дугогодишњи гувернер Народне банке Србије и

5.000 динара – Слободан Јовановић, правник и историчар.

* 2.000 динара – Милутин Миланковић, научник (новчаница у припреми).

--------------------------------------------------

Лепа традиција

Средином XIX века у Србији је у оптицају био велики број страног новца. Чак 43 врсте различитих монета – од турских до западноевропских. У овако комплексним монетарним приликама, за време владавине кнеза Михаила Обреновића, почео је да се обликује новчани систем Кнежевине Србије. Тако је 1868. године, нешто више од четири века колико је прошло од последњег српског средњовековног новца, у царској ковници у Бечу, у бакру, у апоенима од једну, пет и 10 пара, искован први новац обновљене Србије.

Суштинску новину у новчаном систему представљао је прелазак на десетни систем, када нова новчана јединица постаје динар (по угледу на српски средњовековни новац) и обрачунавање у динарима од сто пара, по којем је 1875. године искован први новац у сребру, у апоенима од 50 пара, један и два динара. Када је 1879. искован први новац од злата, у номиналној вредности од 20 динара, Србија је уобличила националну монету потпуном применом стандарда Латинске монетарне уније, чиме је прецизно дефинисана финоћа метала, тежина и димензије динара у складу са франком.

Услови за издавање папирног новца створени су тек 1884. године, оснивањем прве националне емисионе установе, Привилеговане народне банке Краљевине Србије. Исте године, након израде у Белгији, емитована је прва српска новчаница од 100 динара, платива у злату, а наредне, 1885. године пуштена је у оптицај новчаница од 50 динара платива у злату и 10 динара платива у сребру, при чему је ова последња, будући да се њоме могло трговати „на мало”, освојила свакодневни оптицај, чиме је стечено поверење грађана у папирни новац.

Преломна година у издавању новчаница била је 1929, када почиње рад Завода за издавање новчаница у Топчидеру.


Коментари6
4fa7f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladan Stanojevic
"...dodatna izrada novcanica od 5000 dinara" Ja bas dugo nisam video ovaj apoen od 5000.Kako su se onda one pohabale?Kome ovi sveznjevi prolaze kroz ruke kad se habaju?Dosta cudno!?A inflacije nema pa nema..ili mozda ima??
Dušan Trajković
Činjenica da se dinari habaju je znak da dugo traju.Pamtim epohu u kojoj novčanice nisu mogle da traju ni nekoliko dana dok ih ne 'pohaba' inflacija.Malo je kome u Srbiji poznato (sretsva informisanja o tome 'pojma nemaju') da je i Euro žrtva inflacije i to velike.Od uvođenja do 2008 ,smanjio se na polovinu (ono što je koštalo 1 DM 1999 koštalo je 1Euro 2008 )U zadnje dve godine ekonomska kriza je malo usporila propast ove novčanice ,ali kako se iz krize izlazi tako se vrednost Eura smanjuje.
p м
Ja od svoje plate redovno odvajam deo i menjam u franke... Dalje, uvesti novu seriju banknota, plasticne kao rumunske, australijske i meksicke... da duze traju Novcanice od 10 i 20 dinara povuci iz opticaja, jer vec imamo kovanice, opet, duze traju, znaci ustedi se na proizvodnji, nema skarta i "djubreta" Novcanica od 2000 dinara je neminovnost, potreba, da se rastereti ta "rupa" izmedju crvene i 5000 dinara
alternativa nema evropu
nije to 'dinar koga bi se mnogi rado odrekli', vec 'pomocno sredstvo placanja u srbiji'. sta mislite da djilas i saper svoje skromne platice cuvaju u dinarima? osim toga, u ovim mutnim vremenima i mi sirotinja, cim uspemo da napabircimo koju hiljadu dinara, odmah ih zamenimo za evre.
drabra tasic
Obozavam precizne informacije kao npr: -koliko novcanica? -ne bas mnogo! Kolika stopa inflacije? -nije visoka......... Politika je moj najinformativniji izvor.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља