субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:44

Стигла их клетва цара Лазара

уторак, 23.11.2010. у 22:00
Најстарији у селу: Славка и Миленко Андрејић Фото З. Глигоријевић

Јагодина – Топола, некада једно од највећих села у јагодинској општини, више нема чак ни путоказ. Остало је и без уличне расвете, јер се покварила. Оно нема ни месну канцеларију, јер припада суседном Медојевцу. Али, најжалосније је то што је ове године остало са само седам кућа и 20 становника. Некада је, кажу, имало 700 домова, али су стари умирали, а млади одлазили у градове. Али, то није једини разлог што је ово село опустело.

– Мој деда Мирко испричао ми је предање које се преносило с колена на колено. Иако је у селу некада било 700 кућа, у бој на Косово одазвало се само седам војника. Цар Лазар је проклео да у селу никад не буде више од седам кућа. И, ето, ове године се потпуно испунила његова клетва – наводи за „Политику“ Живомир Андрејић.

Он додаје да је његова фамилија увек била најбројнија, јер су потомци седморице браће. Некада их је било 45, а сада су остали само он и његов стриц Миленко, који је са 78 година и најстарији мушкарац у селу. Његова супруга Славка, која има 80 година, најстарији је мештанин Тополе. Најмлађи становник је Живомиров унук Иван (13), који нема с ким да се игра, јер су његова браћа у хранитељским породицама. У селу нема више деце, јер је последња свадба била пре скоро три деценије.

– Педесетих година прошлог века био сам делегат у комуни. Изборио сам се да добијемо камен за пут. Сећам се како су деца заједно са одраслима ручно развлачила 2.000 кубика камена. Тада је у селу било 120 кућа, а у последњих десетак година једва 13–14 домова. И ја, као и моје малобројне комшије, верујем да се испунила клетва цара Лазара – каже деда Миленко за наш лист.

И председник месне заједнице Медојевац и Топола Горан Вукадиновић верује у клетву цара Лазара.

– Стари су причали да се Топола одмах настављала на Драгошевац, село испред ње, и да се простирала до Урсула у рековачкој општини. Готово 10 километара у пречнику. Село је било толико велико да је мачка могла да пређе с крова на кров густо саграђених кућа – прича Горан и додаје да у селу живе четири пензионера, три особе у радном односу, док су остали пољопривредници.

З. Глигоријевић

----------------------------------------

Ниоткуда помоћи

Иако је тек изашао из болнице, деда Миленка смо затекли на трактору.

– У болници сам био 120 дана, јер сам имао инфаркт. Требало је да ми оперишу брух и чир на желуцу, али сам побегао. Иде зима, а нема ко да довуче дрва из шуме. Ето, Славка мора да вози и пакује дрва да се не бисмо смрзли зимус – каже деда Миленко.


Коментари5
86774
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubica Knezevic
Rastuzi me, u malo reci tako uspeo opis ovog sela i ljudi u njemu. Usamljena starost i usamljeno detinjstvo, sta ima teze od toga. Napustena kuca koja se rusi, sta ima zlokobnije od toga. Mogli ste napisati malo vise o ovom decaku sto nema ni drustvo za igru(!). Vidim tugu i u prethodnim komentarima. Zelim da podsetim: od 2.sv.rata se u celoj Evropi masovno bezalo iz sela u gradove, ne samo kod nas. Naravno, uz pomoc politickih trendova i to svih postojecih, bez razlike. Ako hoces da napravis roba, napravi radnika, on zavisi SAMO od volje poslodavca, od svoje platice. Ako ces jos veceg roba, neka bude radnik-stranac,"gost", pa nastadose gast-arbajteri i nesrecni emigranti. Seljak je u odnosu na radnika, ma bio on i "dobro" placeni "strucnjak", "ekspert", slobodan covek! Sad vise nije, MORA da kupuje sve zivo i jos da seje hibride. Sve je to deo "globalizacije", a ona traje vec bar 100 g. Napravi SVAKOG zavisnim: raseli, ubedi da je razvod pravilo, deca u vrtic, skolu, roditelji u dom..
Dušan Trajković
Od cara Lazara došli smo do komunista.Ipak u demokratiji su se sela raselila .Činjenice i očigledne stvari 'nebeski' narod ne zanimaju.
svi cemo se vratiti na taj nivo .
Tuzna prica,ali treba sve to gledati sa druge strane..sve vise razmisljam da kad odem u penziju,odem u tako neku "pustaru",pripremam drva za zimu,pecem domaci hleb u sporetu,oslobodena stresa velikog grada....Sta se izgubilo kolonizacijom u velike gradove?Sume,zelenilo,ljudski odnosi,zdrav uzgoj stoke i povrca...Zelim da u buducnosti zagrizem jabuku,punu soka koja lici na jabuku a ne na plastiku bez ukusa...Ja cu tako ,a vama eto i grada i struje i racuna i poreza i saltera i nepravde
Milivoje Vatrogasac
Pavle, lepo rečeno.
Pavle I. Premovic
Ima toliko sela u jadnoj i bednoj Srbijici sudbine slicne onoj sela Topole. Prosetajte se samo jugom Srbijice. Tome car Lazar nije kumovao. Srpski komunisticka fukara, predvodjena onim bedakom iz Kumrovca, je razorila sve sto je bilo srpsko u ime "Marksa, Engelsa i spijuna Lenjina". Danas njihovi potomci tih komunistickih protuva zovu sebe "dobitnicima tranzicije" a njihovo megalomansko skloniste buducom svetskom metropolom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља