уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:20

Битка за битку

Аутор: Чедомир Антићсреда, 24.11.2010. у 22:00

Двадесет година траје велика борба око прошлости. Косовска битка, једна од великих битака средњовековне српске државе, касније златна нит народног предања и један од темељаца националног мита, постала је предмет политичке калкулације, интелектуалне акробатике и националистичке отимачине.

Многобројни аутори, често утицајни као Ноел Малколм, Петрит Имами, Стивен К. Павловић, тврдили су да битку на Косову нису водили српска и турска војска, већ је османске трупе дочекала једна феудална коалиција у којој је поред српских и босанских великаша било Хрвата, Албанаца и припадника других народа. Један посланик у Народној скупштини Републике Србије чак је јавно устврдио како је реч о једној малој и безначајној бици (мада савремена наука процењује да је у њој учествовало више ратника него у ранијим и каснијим биткама код Хејстингса, Кресија, Манцикерта или Павије).

Занимљиво је да у време када се ближи двестота годишњица постојања критичке историографије на Балкану, када су дела генерација историчара, њихове недоумице, спорови и плодови рада свима лако доступни, у ери Интернета... често управо они који критикују „романтичарски” приступ прошлости, говоре о потреби да историја буде деидеологизована и ослобођена предрасуда, из одређених разлога прихватају управо идеологизовано и ограничено тумачење прошлости.

Разуме се да национални идентитет и осећање нису постојали у 14. веку. Ипак, необично је да они који сматрају да је народно предање допринело српском национализму у 20. веку, спремно учествују у конструкцији накнадног предања код других народа. Чудно је да о „албанским феудалцима” данас говоре они који очигледно не разумеју да етничка припадност свакако није одређивала припадност неког средњовековног племића већ напротив оданост његовом сениору и владару.

Тврдње да су у Косовској бици уједињени балкански, па чак и европски, народи дочекали османску војску потичу од неколико познијих, углавном источњачких извора. О овој бици, која је обавијена маглом нејасних успомена из још две веома важне битке које су се одиграле на приближно истом месту током наредних осамдесет година, прекривеној слојевима националне уобразиље и верског мита, веома се мало зна. Међутим, теза о коалицији владара препознатљива је од времена писца Урџа из Једрена (око 1467. године), те познијих аутора – Персијанца  Шукрулаха и славног османског повесничара Идриса Битлисија – који спомињу да су поред Срба на Косову ратовали „Угари, Арбанаси, Чеси, Бугари, Франци...”, али и „Чеси и Пољаци”. Намере османских аутора, који су писали у време највећег успона царевине, веома су јасне: једина битка у којој је пао сâм османски султан, није могла да има тек локални значај. У тој бици није само „пало” једно, већ је „задобијено” друго царство.

Историографија је одавно утврдила, пре свега на основу анализе најстаријих извора, да је на Косову поред војски кнеза Лазара и Вука Бранковића учествовао још и одред под командом Влатка Вуковића властелина босанског краља Твртка – у то време окруњеног круном Немањића. Витезови и војници из других земаља могли су учествовати само појединачно, што је на примеру Иваниша Палижне, избеглог угарског феудалца који је по овој, новој, митолошкој матрици у Косовском боју представљао „Хрвате”, одавно и доказано.

Зашто су били неопходни оваква митологизација и накнадно изузимање Косовске битке из српске историје? Недавне активности албанских косовских власти јасно указују на намеру. Тврдња да наставна јединица о Косовској бици у српским уџбеницима не промовише мир и толеранцију и препорука да она буде уклоњена, парола демонстраната у Приштини који су протестујући против забране зара носили транспарент „муслиман од 1389. године” (мада је област данашњих Косова и Метохије пала под османску власт тек средином 15. века, а већина предака данашњих Албанаца почела да је насељава три века касније) и, коначно, ова тврдња о интернационалним снагама које су поражене на Видовдан 1389. треба да допринесе потпуној дисквалификацији и затирању не само српске националне успомене на Косовску битку већ и међународне идентификације историје Косова као дела, између осталог, и историје српског народа.

Сто двадесет година пошто је српско друштво показало спремност да у јеку највеће националне занесености прихвати суд историографије о томе да Вук Бранковић није издао, баш као што цара Уроша нису убили Мрњавчевићи, и одрекне народним песмама статус прворазредних историјских извора, престижни европски издавачи, слободоумне фондације и убеђени домаћи модернизатори стварају нови мит.

Зашто?

Напредни клуб


Коментари19
b873b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

cane stane
Свиђа ми се ваше размишљање које произилази из бројних чињеница. Све што сте навели је историска истина. Познато ми је када почиње стварање нњционалне свести и државе, али ме једна чињеница збуњује, а то је да је Цар Душен забранио србима да се жене са власима. Помињу се само власи, а арбанаси, ваљда су били у албанским планинама. Незнам дали има писаних докумената који у Немањо време јасније говори о стању на том делу Балкана од ПОВЕЉА наших владара.
Марко М.
Зато нисам хтео да постанем историчар. Стално се постављају питања на погрешне адресе. Народ бира на изборима, и чита новине, а политичари немају времена за читање новина, зато што су на власти. Њих то треба да питаш, народ зна.
Чедомир Антић
Уважени господине Горане, Не разумем питање. Не мислим да у Србији живе само једноћелијски организми који не памте прошлост.
goran mitrovic
Gospodine Anticu , da li mislite da u Srbiji zive samo jednoceliski organizmi i da pre jucerasnjeg dana nista nije postojalo ?
slobodanka beograd
Gospodine Anticu, hvala Vam na odgovoru. Posto bi, ipak, bilo porazno da je ovo izreceno, a da razlozi nisu dnevno-politicke prirode. A ti su razlozi posebna tema.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља