У великом броју плесних остварења на овогодишњем Битефу нашла се и изузетно успешна поставка Балета Српског народног позоришта – "Језик зидова" у кореографији Гаја Вајзмана и Рони Хавер.
Израелски кореограф Гај Вајзман је имао веома богату играчку каријеру – играо је код Охада Нахарина у Bat Sheva ансамблу, затим у компанијама у Берлину, Барселони, Амстердаму, као и у трупи "Ултима Вез" чувеног Вима Вандекејбуса. Тренутно живи у Холандији где заједно са Рони Хавер води своју трупу Club Guy&Roni.
"Језик зидова" је у извођачком смислу комплексно остварење које у себе укључује игру, глуму, говор, као и живи наступ перкусионисте. Уобличен у естетици седамдесетих, са дозом тог симпатичног ретростила – избледеле тапете, лустери, костими..., он испрва демонстрира испразно животарење у кафеима и листање модних часописа. Али, иза тога следи покушај да се из таквог животног ритма помакне у потрагу за сопственом суштином, за разоткривањем својих емотивних, социјалних и сексуалних односа.
Вајзман покушава да разоткрије неке типично женске принципе, завист, љубомору, фрустрацију, емотивност, рањивост... а то чини највећим делом кроз игру изузетно високог енергетског набоја. Жестоки плес седам девојака препун је високих скокова након којих се оне одсечно сурвавају на под, па опет скокови из окрета и падови, допуњени вриском, кратким репликама, добацивањем... У углу сцене доминира масивни дрвени креденац који постаје скучени играчки простор у којем играчице ударају у зидове, клизе са једног краја на други, преврћу се и окрећу, док ударци шакама и стопалима постају све јачи а њихова спутаност све израженија.
Ту су и кратке духовите сцене – једна играчица сече вене на рукама и вришти, док друга прилази и помфритом маже кечап са њених руку чиме добијамо слику понекад претеране женске драматичности. А затим – следи кратки, духовити ток-шоу, једна од играчица држи микрофон и говори забавну епизоду из свог живота. Онда поново екстатични плес, вриска, надигравање које подсећа на америчку уличну игру и које ослобађа велику енергију.
Гај Вајзман има истанчани осећај за детаље, како за оне на нивоу духовите досетке, тако и за детаље везане за психолошко грађење сваког лика понаособ. Тако успева да на сасвим питак, атрактиван, али и уверљив начин говори о проблемима сексуалног сазревања или уклапања индивидуе у друштвене кругове.
Играчице Новосадског балета одлично су савладале Вајзманов стил игре. Сваки покрет у њиховом телу је до краја проживљен, технички прецизан, оне су изузетно уигране а опет спонтане, са налетима велике, покретачке енергије и често заразног оптимизма. Потпомогнуте ритмовима Елада Коена и перкусионисте Иштвана Чика, Маја Грња, Андреа Кулешевић, Фросина Димовска, Јелена Марковић... извеле су узбудљиву, драматуршки добро укројену и прилично забавну представу. "Језик зидова" је велики искорак напред у домаћој плесној продукцији.
