уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:08

Влада уредбом основала и десету канцеларију

среда, 24.11.2010. у 22:00

Прошле недеље, у јеку још једне најаве о могућој реконструкцији владе зарад њеног смањења и повећања ефикасности, у Немањиној 11 донета је уредба о Канцеларији за регулаторну реформу и анализу ефеката прописа. То је десета канцеларија основана уредбом Владе Србије, а пета коју је основала актуелна влада за две и по године.

Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места последње канцеларије донеће њен директор у року од 60 дана, а уредбом је већ прецизирано да ће директор имати заменика и помоћника. Ова три нова државна службеника поставља влада на пет година. Тек ћемо, дакле, видети колико ће људи ова канцеларија ангажовати (што за стално, што по уговору) и вероватно то и неће бити нека значајнија бројка у односу на бројност других канцеларија, а поготово не у односу на целокупну државну управу.

У тренутку када најаве из владајуће коалиције о потреби реконструкције владе делују најозбиљније до сада и када разни стручњаци указују да та реконструкција не би требало да буде само „козметичка”, односно да се не сведе само на смањење броја министара, треба сe подсетити колико је већ разгранат државни апарат Србије.

Служба повереника за информације од јавног значаја саставила је каталог органа јавне власти (оних на које се примењује Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја) и дошла до цифре од близу 11.000 субјеката на републичком, покрајинском и локалном нивоу. Међу њима је 110 републичких агенција (БИА, ВБА, агенције за привредне регистре, за лекове и медицинска средства, за контролу летења, за безбедност саобраћаја, за хемикалије...), завода (за развој, за статистику, за здравствено осигурање...), дирекција (за имовину, за воде, за робне резерве, за железнице, за реституцију...), фондова (ПИО, за заштиту животне средине, за развој Републике Србије, за младе таленте...), управа, секретаријата, комесаријата, инспектората, служби, савета... За израду овог каталога коришћени су различити извори информација будући да се нису сви органи власти одазвали захтеву повереника да доставе потребне податке, па постоји могућност да нису обухваћени сви субјекти који би требало да се нађу у њему.

Наглашавајући да не види директну везу између смањења владе и оснивања канцеларија професор Стеван Лилић, председник удружења Правници за демократију, указује да нам је потребна државна платформа о рационализацији управе и државе по свим основама (не само владе, него и парламента итд.). Како истиче, ова нова канцеларија је нешто што је већ требало да се уради „јер регулаторна реформа, између осталог, подразумева тај однос уложеног и оствареног везан за правни систем, за државну управу или за опште перформансе државе и владе”. И то што се оснива та врста регулаторних тела (проф. Лилић овде не мисли на независна регулаторна тела попут омбудсмана, повереника за информације од јавног значаја и слична) само по себи је, како каже, савремени тренд, у којем ми каснимо.

„Та регулаторна тела треба да прате целу област и да дају, рецимо, предлоге измене закона, да решавају разне спорне ситуације... То је смисао постојања тих регулаторних тела. А нама треба озбиљна реконструкција државних институција које морају, с једне стране, да уваже нове, европске, вредносне премисе за владавину права и за демократију и, с друге стране, морају да уваже финансијско-економско-технолошке компоненте. Дакле, колико је тих министарстава потребно, да ли нам је потребан један тенк или 1.000 пешадинаца. Не можеш да имаш, рецимо, ефикасну армију ако само смањиш бројност пешадије, мораш и да уложиш, на пример, у те савремене оклопне јединице. Слично је и када је реч о државној управи”, истиче Лилић и додаје да је кључна ствар – јавност. Па је, тако, како наводи, један од услова Европе за Србију да одговори на упитник Европске комисије буду доступни свима, нарочито грађанима Србије.

Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић указује најпре да у Србији никада није ни вођена озбиљна расправа о броју послова којом ће се државна управа бавити (кроз било који облик организовања) и начином како ће то радити, као ни анализа да ли има неких дуплирања. То би, како каже, требало да претходи било којој реформи.

„Основно питање је чиме желимо да се наша држава бави. Питање да ли ће се тиме бавити кроз 10, 15 или 25 министарстава, или кроз нека друга тела, споредног је значаја”, оцењује Ненадић.

Сваки пут када се формира нова влада мења се Закон о министарствима, а нека тела се успостављају и кроз уредбе. То се чини ад хок, сходно пре свега политичком договору између странака које чине неку коалицију, истиче он, оцењујући да број министарстава у Србији у много мањој мери зависи од тога какву политику влада жели да спроводи, а много више од тога колико има чланица у коалицији и коме све треба наћи неки важан положај у држави.

Када је реч о другим телима, о разним агенцијама, канцеларијама, саветима и слично, Ненадић верује да су разлози и мотиви различити, али да је највећа опасност код њиховог формирања – евентуално преклапање послова са већ постојећим органима.

„Прича о рационализацији државне управе свакако не треба да се сведе на причу о министарствима већ треба обухватити све друге облике организовања који чине једну државну управу. Наравно, кад се прича о рационализацији јавног сектора, онда ту није реч само о државној управи него и о јавним предузећима и јавним установама где ради много већи број људи него у државној управи”, сматра он.

Б. Баковић


Коментари7
2f304
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matija Soskic, Kanada
@cimka dugic. Toj glomaznoj administraciji u Srbiji niste pomenuli skupstine opstina, gde gradovi od 50.000 stanovnika imaju po 30 odbornika i ne mogu da shvate zasto im je budzet svake godine u deficitu. U Kanadi taj posao uz minimalne troskove obavlja pet odbornika (kojima to nije stalni posao) i gradonacelnik. Pozdrav.
Marko Miletić
Izgleda da Cvetkovićeva vlada ne zna da u državi postoji i narod koji treba da živi,a ne samo da izdržava "državnu"administraciju.Ko je do sada obavljao te poslove koji se poveravaju agencijama i drugim paradržavnim organima?Ne vidim da se prenošenjem poslova na te paradržavne smanjuje broj zaposlenih u državnim organima koji bi trebalo da su radili te poslove.Koliko će nam trebati zajmova za plaćanje hiljada lezizebovića?Sve će to narod platiti.
Helena ****
U svim tim izmišljenim agencijama rade deca, žene, rodjaci i prijatelji državnih funkcionera za velike pare i oni nikad nisu višak. Oni su podobni, kvalitetni, prodorni, sposobni i uspešni, dopisuju im se biografije ako ih ne poseduju, škole ako ih nemaju .... i nikad ne strepe za svoje radno mesto. Višak su oni jadni gradjani koji rade za siću, duplo radno vreme, praznicima, vikendima, bez prava na godišnji odmor, bolovanje, treba da imaju nekoliko završenih škola/fakulteta, da znaju nekoliko jezika, da su usput bidi magovi IT tehnologija, da imaju sve vrste vozačkih dozvola (i časova letenja ako treba), godina do 30 maksimalno, prijatnog izgleda, prijavljeni uvek na nižu stručnu spremu od one koju poseduju (dok naše ministarstvo spava umesto da ovo kažnjava) i koji stalno strepe da ne budu otpušteni.
cimka dugić
Ni manje države ni više bezveznih institucija: 25 ministarstava sto i nešto agencija, pa 10 vladinih kancelarija, ko zna koliko još cntara i idmi-dođimi džabalebaroških biroa itd....Oni ništa drugo i ne ade no smišlaju nove forme za mužu naroda.
Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски
Ово је прави доказ за нерад и назадовање у Србији. "Технологија" васти иста је као давно у време СК:када нисте способни,не желите да решите проблем или да прикријете неспособност или незнање,формирајте Анкетни одбор,Комисију и сл. било кога који неће урадити ништа. Данас то исто се зове Агенција или Канцеларија.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља