уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Јосип Пејаковић одлази из Сарајева

Аутор: Душанка Станишићпетак, 26.11.2010. у 22:00

Од нашег дописника

Сарајево – Јосип Пејаковић, један од најбољих глумаца Босне и Херцеговине свих времена, којем је за монодраму „Он мени – нема Босне” некад аплаудирала цела бивша Југославија, данас се у тој истој Босни не осећа комотно и жели отићи из ње. Он каже да Босне има као земље, али нема више онога што је чини Босном.

Пејаковић у разговору за „Политику”, на њему својствен начин, говори о босанскохерцеговачком амбијенту у којем „не може да делује пуним плућима” и да каже „нешто што има смисла”, отворено и без задршке упире прстом у креаторе данашње БиХ, за коју каже да је „накарадно организована”, а потписницима Дејтонског мировног споразума сугерише да своју поруку „ми се не мешамо у унутрашње ствари БиХ” замене „каквом-таквом интеграцијом са овом земљом”.

Он предлаже да то буде савез суверених држава и мишљења је да су председници Србије и Хрватске Борис Тадић и Иво Јосиповић „управо на том трагу”.

Пејаковић истовремено прецизира да говори о савезу Хрватске, Србије и БиХ који не подразумева да ће и „длака фалити суверенитету” ниједне од ове три земље.

„Напротив, њихов суверенитет ће јачати из дана у дан уколико се договоре око само једног елемента, рецимо јединственог економског простора, односно јединственог тржишта”. Суверена држава, према његовом мишљењу, не може бити „сиромашна држава”, као ни држава која подразумева „искључиво трагање за неким националним идентитетима”, који су давно откривени и „нема потребе” да их стално откривамо.

Објашњавајући зашто мисли да је савез суверених држава „право решење”, Пејаковић каже да би било нормално и морално да се они који су потписали Дејтонски уговор „укључе пуно озбиљније у решавање питања у БиХ”, а не да стално, „помало и лукаво”, изјављују како они не желе да се мешају у унутрашње ствари БиХ.

„Каткад добра намера из Хрватске може бити лошија и мање делотворна, него рецимо неки радикализам који се појави из Србије”, оцењује он.

Образлажући своју разочараност амбијентом у којем живи, Пејаковић напомиње да је данашња БиХ далеко од оне Босне о којој је он сањао и у којој се родио и којој је, како каже, посветио читав свој живот.

„Она више ни по чему и ни на који начин не може бити простор који мене интересује и ја желим да одем из ове земље”, истиче он и додаје да не види наду са „оваквим народима који непрекидно бирају своје џелате”, оне који су им „направили гробове” и који су их „одвели у рат са својим приватним и полуприватним војскама и полицијама”.

„Не можемо своје ужасе прикривати на начин да нападамо друге. Ја не желим партиципирати више у том ужасу, нећу да се стидим своје деце и оних који ме воле и цене оно што сам радио”, поручује Пејаковић.

Сарајево у којем је провео највећи део свог живота и у којем и тренутно живи он не сматра мултиетничким градом, већ је то „место мржње, неподношења, непринципијелне већине и свега онога што подразумева лош живот у њему”. Не би, уверен је он, „била ништа боља ситуација ни кад би овде били само Срби, или само Хрвати”.

„Кад је Милорад Додик рекао да не воли доћи у Сарајево јер га подсећа на Техеран он је овом изјавом повредио Техеран десет хиљада пута више него Сарајево, јер Техеран је културна средина, за разлику од Сарајева које данас ни по чему не подсећа на културни центар”, додаје Пејаковић.

Присећајући се прошлих времена, када је, наглашава он, његов простор за деловање била читава Југославија, Пејаковић наводи и неке друге разлоге због којих се из „највећег заговорника БиХ” претворио у највећег њеног критичара. Он помиње, између осталог, и случај своје супруге Весне Машић, еминентне босанскохерцеговачке глумице, која је, тврди он, „с ноге на ногу избачена из сарајевског Камерног театра и сада правду тражи пред судом”.

„Ој, животе”, симболика или само назив монодраме са којом је Јосип Пејаковић својевремено диљем Југославије и шире промовисао Босну, ону које, према његовом мишљењу, „као такве више нема”.


Коментари20
7ca0a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Niko Neko
E moj,Pejakovicu,uvjek su govorili da je ova mrznja plasirana sa zapada,ali se pitam gdje je bio zapad u prvom i drugom svjetskom ratu kada je moj narod najvise stradao.Istorija se ponavlja i u Srbiji su uvjek nalazili utociste naivni ljudi kojima se punila glava o tkz.bratstvu i jedinstvu.Iskreno se nadam da je crta podvucena jednom za svagda, da se egzodusi i kolone izbjeglica ne bi ponvljali svakih 50 godina.A tebi savjetujem sjedi di si iako si shvatio da ni za di si nisi.To je bio tvoj izbor 90 tih godina i budi dosledan.Sada vam opet treba neki savez,hvala ,ali neka hvala,daleko vam (deklarisanim ljubiteljima Bosne ponosne) bila nasa kuca.
alpline tamo daleko
Da je ofanziva Hrvatske vojske na Uni 95 godine uspela, većina Srba bi bila proterana iz Bosne i sada se niko ne bi zalagao za nekakvu federaciju Hrvatske, BIH i Srbije. Ovako "međunarodna zajednica" pokušava da nađe rešenje Bosanskog gordijskog čvora na "elegantan" način. Lično nemam ništa protiv nikoga ali mislim da je krajnje vreme, posle borbe za sve drugi slovenske naroda da Srbi sebi obezbede svoju državu. A onda mogu da se podpisuju međudržavni ugovori o saradnji sa bilo kojom dobronamernom državom.
Mirsad Jašarov
pa šta ako odlazi, i pola moje familije voli BiH i borilli se za nju pa opet otišli trbuhom za kruhom. ...
Ljubica Knezevic
Provincijo, i Bogu si teska!!
strast .
највећег заговорника БиХ...eh tako je kada nije hteo da nam veruje sta ce se desiti...sada je kasno za mnoge! utesno je da je Pejakovic napokon otvorio oba zaslepljena oka, bolje ikad nego nikad!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља