субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Забране су ђавоља работа

Аутор: Љубивоје Ршумовићпонедељак, 29.11.2010. у 22:00

Постоји више разлога зашто наша деца не читају књиге. Ево неколико:

1. Зато што ни њихови родитељи не читају књиге

2. Зато што у кући нема књига

3. Зато што им је школа огадила читање

4. Зато што има занимљивијих начина да се потроши слободно време...

Њихови родитељи не читају, јер су, опет, њихови стари дошли из села у град, имали других брига и преокупација, мука и интересовања, тако да се код њихове деце, дакле садашњих родитеља нове деце, није створила навика читања. Кажу да је навика друга природа човекова. Кажу да се деца најбоље васпитавају личним примером. Све то ови родитељи, први и други, не знају. Није имао ко да им каже. Нису имали где да науче.

Зато, дакле, у кући нема библиотеке, нема књига. Деца се играју пластичним пиштољима, припремају се да сутра наставе игру правим пиштољима. Играју се макетама аутомобила, да би сутра сели у праве аутомобиле и слупали се негде или убили некога. Црњак, али намерно га бацам у лице, да бисмо се бар мало отрезнили.

Школски систем, овај актуелни, све ради против читања. Деца се довијају да набубају неке збуџене садржаје класичних дела, да добију оцену, и да одмах све забораве. Наставници нису промотори читања, нису плаћени за то. Плаћени су да захтевају од ученика да прочитају То и То, а о Томе и Томе најчешће ништа не говоре, јер нису ни сами читали То и То. Кажњавају ђаке који нису прочитали оно што ни сами нису прочитали. Лука Денић, матурант Пете београдске гимназије, има предлог: „Активнији наставници и добре породице су једина два решења”. Браво Лука. Да покушамо сад да то разјаснимо. „Активнији наставници” су они који знају и умеју да припитоме ученике и наговоре их, значи заинтересују их, да прочитају одређено дело. То су Они који не говоре: „Нико не може тако мало да ме плати колико мало ја могу да радим”. Они који не траже рупу у Правилнику о радним односима, тврдећи да то није у опису њихових радних места. Па, како би то требало они да раде? Зар треба дневне новине да их уче томе? Зар се то не учи у тим школама које су завршили и са чијом су дипломом добили тај посао. Не учи се. То је нешто што наставник има или нема. Али има и томе лека: наставник који подели кечеве ученицима који не прочитају неко дело треба да буде строго кажњен, избачен с посла. Ако он не уме, и не може, да научи децу да читају, није му место у школи. (Уосталом, тај строги принцип требало би применити над свим наставницима и учитељима који нису способни да свему науче децу бар за двојку! Или прецизније: да их приволе да сами науче, по препоруци Марије Монтесори: „На нама је само да родимо дете, а дете ће само створити од себе човека!”)

Лукине „Добре породице” су оне које у кући на зидовима имају полице са књигама, које од малена деци купује књиге-играчке, књиге-прварице и књиге-другарице, па кад деца дорасту до књига-школарица дорашће у њима и свест о вредности књиге и о значају читања. Подразумева се да најпре родитељи, а затим и учитељи помогну деци да од себе створе људе.

Многи су „начини” занимљиви да се троши слободно време уместо да се чита. Не треба деци забрањивати ни телевизор, ни компјутер, ни игрице, ни мобилне телефоне. Забране су ђавоља работа, увек се олупају о главу онога ко забрањује. Треба децу мудро учити да све те справице буду њихове слуге, а не њихови господари. Да их деца користе, а не да им робују. Али то учење треба да почне још док су деца у мамином стомаку. Доктор Владета Јеротић каже да се личност човека формира од зачећа, па до треће године живота. Енглески песник Вилијам Вордсворт и аустријски психијатар Сигмунд Фројд кажу да је „дете отац човека”, односно да је „детињство родитељ човекове личности”. Дакле, у детињству се формира и навика за читањем, између осталог. Не знамо то ми родитељи, па то не знају васпитачи, па учитељи, па то не знају наставници, па нам тако деца расту као инвалиди, лишени многих лепих, племенитих и корисних навика, међу којима је и читалачка навика. Када се догоди да од њих, ипак, испадну добри људи, онда је то искључиво њихова заслуга, они су надјачали неким геном природу, и по рецепту Марије Монтесори, створили од себе човека.

Професор Павле Илић каже: ,,Књига тражи време, а то време им одузима проширени наставни програм...”. Драги професоре, знамо да је наставни програм накарадан, ја нисам толико фин да га зовем ,,проширеним”, али што се времена тиче, ево једне народне са Златибора: ,,Свуда се може на време стићи, треба само на време кренути!”

*Песник


Коментари15
46b98
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mihajlo simić
Poštovani g. Ršumoviću, puno dobrog Ste ovde rekli, ipak bih imao i neka pitanja: Zašto u Srbiji ima dosta visokoškolovanih ljudi idiota i to u "elitnim", "naučnim" institucijama? to mi nikako nije jasno. Hvala. M.S.
biotron daligor
Pozdrav cenjenom i poštovanom g Ršumu... Nameće se pitanje odakle početi...Ko će neukog profesora da nauči šta će da uči, da radi...!? Znači propuštamo u školstvo raznorazne tipove sa diplomom ....i eto nam onda dece, belaja, problema u kojima se uglavnom svet i mi sa njim zajedno nalazimo. Trbalo bi ići možda rekli bi neki najsporijim a istovremeno i najbržim putem. To je put koji polazimo od sebe. To je jedini put . Moramo se potruditi da zamenimo naše dobre učitelje, koji nas uputše na dobro i zato im hvala, kao što je između ostalih i gore potpisani gospodin Ršum.
Raša Nikolić
Nije dobro čitati. Ko mnogo čita neće biti podoban nizašta.
srpski jezik
U pravu ste! Neko deci treba da razvije ljubav za citanjem. Ni ranije generacije nisu bile bolje sto se tice citanja lektire. Na svu srecu, imala sam divnu profesorku srpskog u gimnaziji, koja je shvatila da nije da bas nista ne citamo,osim lektire. To je bilo dovoljno da nam posveti nekoliko casova, da razgovara sa nama i uputi nas u literaturu koja nas je interesovala. Profesori srpskog danas to ne rade. Samo konstatuju da su deca funkcionalno nepismena, ali im ne razvijaju ljubav prema knjizi. Mada, nista nije bolje ni sa profesorima drugih predmeta. Jer deca nekada uce i zbog dobrog profesora, a ne samo zbog dobre ocene!!!! Ali ako program trazi da se uci za ocenu, onda ucenici to i rade!
Danski Srbin
Vas stav je pedagosko - vaspitno korektan, jedino nije za vreme u kome zivimo. Citanje, kao oblik zabave, je pase, to su postale " nastrane" sklonosti retkih. Zivimo u vreme istant proizvoda, gde je ponuda zabave bezgranicna a citanje uzima mnogo vremena i trazi koncentrisanje. Imam utisak da vise ne postoje ni DAIDZER RIDERS ( ili tako nesto), skracena izdanja velikih romana. Ona su sluzila da ljudi u drustvu mogu praviti utisak nacitanosti i pored toga sto nisu citali "debele" knjige. Vise ne postoji ni drustvo u kome se mozemo fals predstavljati. Ako je za utehu, isto stanje je u Danskoj i Svedskoj. Niko se zbog toga ovde ne sekira, izgleda da im je generacija "citaca" vec odumrla. Znate, oni su u svemu ispred nas. Nova pedagogija smatra, da je detetu, pre svega, potrebno da savlada upotrebu tehnickih sredstava informisanja, dalje ce sve ici samo. Dolazi neko novo, ludo vreme a mi smo, kume Rsume, neka vrsta kulturoloskih dinosaurusa u procesu odumiranja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља