среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 29.11.2010. у 22:00 Слободан Самарџија

Два лица Сакашвилија

Михаил Сакашвили

Председник Грузије Михаил Сакашвили понудио је Русији руку помирења. Учинио је то пре неки дан, током заседања Европског парламента. Као знак добре воље Сакашвили је нагласио да његова земља „никада неће употребити силу како би под суверенитет Тбилисија вратила отцепљене републике Абхазију и Јужну Осетију!

„Замислите да и у наредних 50 годинама будемо непријатељи. То заиста не желимо”, устврдио је шеф грузијске државе, изразивши спремност да са Москвом преговара „без било каквих предуслова, на сваком нивоу, и на сваком месту”.

Изненадна мирољубивост Сакашвилија натерала је аналитичаре да покушају да проникну у њену суштину, открију шта стоји иза ове нове реторике. Јер, подсетимо, из московског Кремља су, не једном, отворено поручили да са актуелним грузијским председником нити желе, нити имају о чему да разговарају.

Нови ветар из Лисабона

Нема сумње да је зближавање Русије и НАТО-а (макар било само декларативно), најављено недавно у Лисабону, отворило очи Грузину и дефинитивно му распршило сваку наду да би, уз помоћ алијансе, могао да изврши драматичнији притисак на Русију. Иако му је у Лисабону поручено да врата савеза за њега остају отворена. Са друге стране, он није успео да убеди западне земље да је у рату у Абхазији и Јужној Осетији (август 2008) деловао довољно мудро, као и да сличну грешку неће поновити у будућности.

Сакашвили је „лопту морао да спусти” и на домаћем терену. Наиме, недавно истраживање јавног мњења показало је да је 78 одсто његових земљака за обнављање односа са Русијом. „Очигледно, актуелни покушај шефа државе да поправи односе са Москвом за циљ има, пре свега, придобијање сопствених поданика”, сматра московски лист „Комерсант”. Али, на овај начин би, вероватно, били одобровољени и поједини спонзори на Западу, који најављују да не би имали ништа против да се Сакашвили и трећи пут кандидује за председника Грузије. Није баш демократски, али Кавказ ионако није место на којем демократија успешно цвета, процењују поменути.

Не мисле, међутим, само обични грађани кавкаске републике да односи са Русијом, овакви какви су сада, морају да се мењају. На то позивају и привредници. Наиме, после рата 2008. доток руских инвестиција у кавкаску републику преполовљен је. „Потребни су нам стабилни односи са великим суседом, пре свега зато што од квалитета тих односа зависи доток страних инвестиција а, у вези са тиме, и добро пословање наше привреде уопште”, пренеле су руске агенције речи економисте Александра Ронделија. А да се на том плану нешто „кува” сведочи и податак да су пословни људи из две бивше совјетске републике већ одржали неколико међусобних незваничних састанака. За сада, далеко од домашаја медија.

Грузија је, као и још неке републике, своју будућност после распада СССР-а видела у тешњој сарадњи са западним државама, посебно за САД које су у постхладноратовском периоду деловале као светски лидер на дуге стазе. Али, и поред несумњиве загрејаности Вашингтона, као и напора уложених у наведеном правцу, испоставило се да је тај пут прилично трновит. Што због тога што је руско тржиште за грузијске произвођаче и даље остало једно од примарних, што због чињенице да су привреде две „новорођене” републике током совјетских времена технолошки и организационо биле уско повезане и ослоњене једна на другу.

Раздвајање Грузије и Русије, до којег је дошло по распаду СССР-а, показало се више као политичко и војно-стратешко, него као економско питање, тако да је и посао власти у Тбилисију на тражењу нових партнера (и заштитника) ишао споро, да би на крају био озбиљно доведен у питање.

Политичар коме не верују

Ипак, посебна прича је сам Михаил Сакашвили као политичар који је улудо потрошио све кредите које му је грузијски народ дао на изборима. „То је човек којем више нико не верује, који не може да обнавља односе са Русијом, пошто их је управо он, својом неразумном политиком, довео у питање”, сматра бивши грузијски амбасадор у Русији, а садашњи лидер опозиције, Јероси Кицмаришвили.

Иначе, упоредо са Сакашвилијевим заклињањем у мирољубивост према Русији, медијима су почеле да круже информације о томе да грузијска влада озбиљно разрађује планове за саботажу зимске Олимпијаде која би 2014. требало да буде одржана у непосредној близини, у руском летовалишту Сочију. У ову „игру” укључени су, такозвана, влада Абхазије у избеглиштву и део чеченске дијаспоре.

На шта је мислио Сакашвили када је упутио позив на поправљање односа са Москвом, после овога, остаје сасвим неизвесно.

Коментари25
9dd6e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мишка Сибирски
anabela anabela - koliko prevara pisete, u obziru da srbi malo sta znaju o historiji Griziji. 1) istorijski Sochi nikad nije pripadao Gruziji! makr jednom 5 jula 1918 guzinska vojska naoruzana nemcima okupirala Sochi. Na kraju Februara 1919 general Cherepanov oslobodio Sochi. Rusi izgubili 7 vojnika, gruzinci 12 ubijeno 700 vojnika i 50 oficira zarobljeno. 2) Majaka Putina zivi u Tbilisiju - to je velika prevara http://www.compromat.ru/page_18786.htm 3) Gruzija nema stariju drzavnost od Rusije, jer Gruzija koju poznajemo formirana u 18 stoletje u granicima Ruske Imperije. Pre toga ona nikad nije bila kao edina drzava, bili su samo vise knezevina koji su u razni periodi pripadali Turskoj i Persiji (Iranu). 4) Gruzija je kao drzava-parazit, uvek pronalazi snaznog gazdu i pluje u oslablen starog. Nize clanak -analiza ponashanja Gruzije za poslednje nekoliko stotina godina. Nema srbskog prevoda, pa i ja neznam dosta da prevedem. http://www.apn.ru/publications/article21261.htm
anabela anabela
Istoriju nisu pisali samo Rusi, makar se u Moskvi samo ta istorija uci. Gruzija je daleko starija zemlja i ima stariju drzavnost od Rusije. Trazila je rusku zastitu u Srednjem veku, kao i Jermenija, verujuci je da ce je savez sa velikim pravoslavnim carstvom spasiti od stalnih pretnji Turske, Persije itd. Zastita se pretvorila u teret i odnos izmedju Rusa i Gruzijaca u neobicnu mesavinu ljubavi i mrznje.Mnogo mesovitih brakova svedoci o tome.Pa i Putinova majka zivi u Tbilisiju jer je bila udata za Gruzijsca.Neko od gruzijskih vladara je cak i pismeno poklonio Ruskom carstvu neke gruzijske zemlje.Nravno da Gruzijanije ruska zemlja. Ne mogu da verujem da se nesto tako nesuvislo uci u Moskvi.To bi stvarno bio falsifikat,bila sam i u Gruziji i u Rusiji.Zaposljavala sam i Gruzijce i Ruse.Tesko je reci ko je u pravu,ali Rusi i Gruzijci trebaju sasvim drugu politiku.To sto je Staljin bio Gruzijac nebitno je za cinjenicu da je gruzijska drzavnost i prisustvo daleko starije od ruskog.
Dane Stetic
Ma znase da je gruzija molila carsku rusiju da je primi u svoje okrilje i da je zastiti od osmanlija i perzijanaca.Takodjer i Juzna Osetija je deo Sev.Osedije ali je komunisti prepolovise u dva dela i u dve drzave a Abhazija je deo carske Rusije bila dokle je komunisti takodje pripojise Gruziji. Inace Gruzijci su veoma proruski orijentisani izuzetak su manji deo koji i nisu neki patrioti. I nemoze se usporedjivati Gruzija i Srbija to su posebni slucajevi Gruzija je napala a Srbija se samo branila!
anabela anabela
matija soskic i rusofili@u prilog matijinim tezama navescu podatak da je Soci staro gruzijsko ime starog gruzijskog grada, a mi smo jedna od retkih zemalja koja cak i Gruziju naziva imenom koje su joj dali Rusi i kojim Gruzini sebe nikada nisu ni nazivali.Ime te zemlje je Georgija. Taj ponosni kavkaski narod tesko pronalazi put u buducnost od svoje duge i slavne proslosti. Kada bismo objasnjavali situaciju sa Osetijom i Abhazijom to bi zvucalo kao prica o RSK i o Kosovu.Mnogi umetnici koji su u proslosti i danas postali poznati pod ruskim imenima zapravo su Gruzijci. Sakasvili iako govori 12 stranih jezika nije se pokazao kao politicar koji Gruziju vodi u bolju buducnost, ali buducnost Gruzije nije ni u vecitoj senci Rusije. Najlepsa vina i najukusnija hrana sa ruskim etiketama i imenima,ako malo bolje istrazite videcete da je gruzijska roba i specijaliteti.AGde je buducnost Gruzije pritisnute veliko Rusijom sa jedne i mocnim narastajucim islamskim zemljama s druge strane?
Matija Soskic, Kanada
@Veljko Srbin. To sto su Abhazija i Juzna Osetija pripadale Ruskom carstvu je isto kad bi rekli da je Kosovo pripadalo Osmanlijskom carstvu. Nemojte to slucajno da kazete kad odete u posetu kuci!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља