уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:15

Град без динара кредита

четвртак, 02.12.2010. у 22:00
Нови Сад: најпожељније место за живот у Војводини Фото Ж. Јовановић

Нови Сад – Најпожељније место за живот у Војводини јесте Нови Сад, показала су недавна истраживања. Демографска експанзија главног града покрајине заиста је огромна: почетком деведесетих година прошлог века било је 200.000 бирача, а данас их је 310.000. Са 140.000 запослених, исто толико стамбених јединица, 46.000 студената на државном и десетак хиљада на приватним универзитетима, овај град (према полицијским проценама) сада има око 450.000 становника. Како одговорити на потребе скоро дупло већег броја суграђана у времену погођеном економском кризом, разговарамо са градоначелником Игором Павличићем.

Када је преузета власт 2008. године, градски буџет је износио 20 милијарди динара, по курсу од 80 до 85 динара за евро, а данас је пао на 13,5 милијарди са курсом од 108 динара за евро. Како функционишете?

За седам милијарди се може изградити озбиљан мост преко Дунава! Реално, буџет је преполовљен и требало је повлачити озбиљне потезе да би се одржао ниво инвестиција. Пре две године, 70 одсто буџетских средстава је ишло за субвенције јавним предузећима, а 30 одсто је било у капиталној сфери. Сада је тај однос обрнут. На плате у јавним предузећима тада је трошено од 50 до 80 одсто прихода, а данас је то 30 одсто. На Градском већу смо донели одлуку да јавна предузећа не могу без сагласности да се задужују, узимају банкарске гаранције, или оптерећују имовину хипотекама...

Где је највише зашкрипало?

Од продаје грађевинског земљишта град је пунио око 27 одсто буџета. Са кризом, продаја се смањила, а такође и трансфери од Републике, који су са 1,8 милијарди пали на испод милијарде. Успели смо, међутим, да повећамо приходе од пореза на имовину, тако што смо утврдили да је прави број стамбених јединица 140.000, уместо 100.000 колико је Пореска управа имала на евиденцији. Порасли су и приходи од легализације, јер смо крајње поједноставили процедуру. Овде је огроман проблем био катастар, али смо у договору са републичким институцијама успели да доведемо нове људе и повећамо ефикасност. Сада се извод, на који се раније чекало 45 дана, добија за два дана!

Стратегија развоја града дефинисала је потребу градње нових булевара?  

Један је Сомборски, а други бивши Суботички, сада Булевар Европе. У протекле две године из сопствених средстава решили смо све имовинско-правне односе и изградили више од десет километара са профилом аутопута. Завршавамо још два километра нове трасе Булевара Европе, после чега ће остати 3,2 километра да се изађе на аутопут. На Сомборском булевару треба да се заврши још око 800 метара. Реализацијом ових пројеката не само да се растерећује саобраћај, већ се добијају и зоне за становање и привредну изградњу.

Када ће почети изградња мостова?

Радови на Жежељевом мосту требало би да почну у марту. Нажалост, неће бити довољно средстава за изградњу моста на стубовима Франца Јозефа. За овај мост наредне године биће припремљена сва пројектна документација, али не желимо да у садашњим економским околностима задужујемо град. Без обзира на то што Нови Сад тренутно нема ни динара кредита и има најбољи кредитни рејтинг од свих градова у Србији.

Настављате са уређењем кеја?

Пројекат кеја није само 2,2 километра шеталишта, већ и више од четири километра уз канал ДТД, што чини преко шест километара одбрамбеног зида на нивоу стогодишњих вода. Сада се припрема пројектна документација за партерно уређење још три километра, од Булевара цара Лазара до Морнарице, где ћемо урадити много спортских садржаја и засадити више зеленила. Жеља нам је да се на овакав начин кеј уреди и у телепском делу, а у будућности и читавим одбрамбеним насипом.

Јесу ли планирана још нека велика улагања?  

Највећи инвестициони пројекат који нас очекује јесте изградња пречистача отпадних вода и реконструкција фабрике воде. Тражимо стратешког партнера којем бисмо поверили управљање јавним предузећем на 25 година, по моделу који је дао добре резултате у многим европским земљама. Нама се тренутно комплетна канализација излива у Дунав, поред кога се налазе три главна изворишта воде, што је потпуно неприродна ситуација. И у случају да нађемо партнера, град би задржао контролу цене воде.

Сазнајемо да ћете на исти начин покушати да решите питање јавних гаража?

На састанак са градоначелником Беча до краја године отићи ће једна наша делегација, да видимо какав нам они модел сарадње нуде. Жеља нам је да испод Трга Републике са Рибљом пијацом, где имамо идејно решење, сместимо јавну гаражу. Пројекат је вредан од пет до седам милиона евра. Приватни партнер би направио све што је предвиђено изнад земље, а за узврат би добио да гаражу користи одређени број година. Уколико се пројекат покаже добрим, исто ћемо понудити и за гаражу на Тргу слободе, у коју би се улазило из правца Улице Модене, а излазило у Његошевој.

Шта ће се радити на периферији? 

Највећи проблеми у приградским насељима били су лоши путеви, недостатак канализације и јавна расвета. Имали смо 408 улица, преко 150 километара, које су биле у блату и неусловне за живот. Насули смо их туцаником и почећемо да их постепено асфалтирамо. У припреми су 33 пројекта канализационе мреже, од којих ће десетак бити завршено до краја године, а остали до маја, јуна. Током наредне две године требало би да урадимо и потпуну електрификацију Новог Сада, са свим приградским насељима.

У чему видите предност Новог Сада?

Ово је град са највећим бројем младих и највише високообразованих: преко 50.000 наших суграђана има факултетску диплому. Зато смо у времену комуникација оптичку инфраструктуру прогласили комуналном делатношћу и поверили је на управљање јавном предузећу, које никада неће бити приватизовано. Положили смо оптичке каблове велике пропусне моћи дуж свих булевара, тако да је преко 70 одсто града покривено. Уз помоћ оптике поставили смо 800 камера видео надзора, а сладећи корак је увођење бесплатног Интернета на више локација: у центру, на Петроварадинској тврђави, дуж кеја, у свим парковима... Сутра ћемо моћи да грађанима понудимо кућни Интернет и кабловску телевизију по најповољнијим условима.

Мирољуб Мијушковић

--------------------------------------------------------

За легализацију до 500 евра

Имате 37.000 захтева за легализацију. Колико ће то коштати власнике објеката?

Пошто смо грађанима понудили максималне олакшице, легализација у просеку не би требало да кошта више од 500 евра по објекту. Сав новац који добијемо од легализације следеће године усмерићемо у инфраструктуру у тим деловима града, а у највећем броју реч је о приградским насељима где је комунална опремљеност недовољна.


Коментари3
955b8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

NoviSad gradjanin
Novi Sad je nekada, ne tako davno imao oko 200 hiljada stanovnika i ozbiljnu industriju: Jugodent, Novkabel, HINS, Pobeda, Jugoalat, Motins i dr. sa par hiljada radnika u svakom preduzecu. Sve je to propalo, Novi Sad je sada grad sa 400 hiljada stanovnika bez skoro ijednog ozbiljnog proizvodnog preduzeca, mladji svet radi u trgovinskim lancima za 200 evra mesecno i prodaje robu iz uvoza, ili u kaficima i kladionicama koji su na svakih 50 metara (izmedju njih su banke i osiguranja). Ali to nije samo problem Novog Sada, zar ne?
slobodni strelac
Gospodine Pavličić, vi znadete vrlo dobro dokle obični građanin ima dodir sa državom. To su kojekakvi šalteri. Pa izgradite konačno više nekakvu zgradu SUP-a, da ne čekamo kao stoka klanje u beskonačnim redovima, zagušljivim prostorijama-dušegupkama. Dođite u "šalter-salu" novosaskog SUPa, pa vidite kako nas država, odnosno lokalna samouprava, odnosno grad čiji ste Vi predsjednik tretira. To je ponižavanje na rubu povrede ljudskih prava.
Твртко .
Нови Сад има доста младог света - то је тачно ако критеријум за младост померимо између 18-25 на између 25-40 година. Дакле, Нови Сад има пуно "старијег света" који верује да је млад. :-) Ал ... није то проблем само Новог Сада

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља