петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:28

Траса Јужног тока краћа, али и јефтинија

четвртак, 02.12.2010. у 22:00

Улазак магистралног гасовода „Јужни ток” из Бугарске у Србију код Зајечара, уместо код Димитровграда, како је првобитно било најављено, скратило је трасу преко наше земље за око 70 километара, али то не значи да ће зарада Србије по основу транзитне таксе бити мања, јер висина овог намета није фиксна, нити је унапред одређена за нас, потврдио је јуче за „Политику” Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије.

Транзитна такса преко Украјине је око три долара за 1.000 кубика при проласку руског гаса. Мање-више је тo просек и за Европу, али је Србија доказала да то и не мора да буде тако. Управо наша земља Мађарској плаћа и десет пута скупље транзит (од 35 до 40 долара за 1.000 кубика), будући да нема алтернативу куда да га доведе, него из Мађарске. Стога оцене да Србија губи због скраћене трасе „Јужног тока”, а већ је у неповољнијем положају у односу на друге земље преко којих овај гасовод треба да прође, јер има 49 одсто учешћа, не стоје, категоричан је Вулетић.

– Много је важније да гасовод „Јужни ток” сигурно прође преко територије наше земље, чиме би обезбедили алтернативни правац снабдевања гасом и избегли намете као овај у случају Мађарске, а при том зарађивали паре од таксе чију ће цену експерти тек утврдити сходно трошковима – појашњава наш саговорник.

Упитан, зашто је Србија пристала на краћу верзију „Јужног тока”, Вулетић каже да је одговор једноставан – економски је много исплативије да улази код Зајечара и иде на Параћин, а потом да се повеже на постојећи гасовод Београд – Нови Сад – Хоргош. С тим што је студијом изводљивости предвиђено да се један крак из Ченте одваја за Републику Српску.

Скраћењем трасе за 70 километара уштеђен је новац за градњу „Јужног тока”. Не треба изгубити из вида да неко мора да плати градњу плиновода и да му се тај новац врати. Рачуна се да ће му се паре  вратити управо од транзитне таксе.

Дакле, не треба мислити да је ова траса економски исплативија само за Русе, истиче Вулетић и подсећа да гасовод заједнички раде „Гаспром” и италијански „Ени”, те одлуку о проласку плиновода не доноси само руска страна.

Упућени у цео пројекат истичу да ће комплетна студија изводљивости потврдити исплативост целог пројекта, а да се траса за Србију морала скратити за деоницу од Ниша до Параћина, како би изградња била што исплативија. Уштеда на овој километражи није занемарљива.

Не треба пренебрегнути ни чињеницу да је својевремено капацитет „Јужног тока” према плану уласка цеви код Димитровграда био знатно мањи од садашњих 41 милијарди кубика, колико би према већ готовој студији изводљивости за Србију требало да буде, тврди овај извор „Политике”.

 Интересантно је да је баш ових дана, када је Србија „Гаспрому” доставила своју студију изводљивости за „Јужни ток”, српском Министарству енергетике, како сазнајемо, стигао званичан допис Министарства индустрије и енергетике Азербејџана у коме се нашој земљи нуди гас из ове бивше земље СССР-а, не објашњавајући како би га допремили довде.
Будући да је Азербејџан, односно тамошње највеће гасно поље „Шах Дениз” (које би у овом случају било извор гаса и за Србију), виђен као главни снабдевач гасовода „Набуко”, претпоставља се да би гас био допреман управо овим конкурентним гасоводом чија градња није ни на помолу.

За сада је најпоузданији партнер Азербејџан, али треба наговорити и руководство Туркменије да се прикључи том послу. Међутим, тамо тек треба уложити новац у „перспективне бушотине”, а Узбекистан се већ изјаснио да ће свој гас продавати само Русији, каже Војислав Вулетић истичући да је ова понуда Министарству енергетике пробни балон заговорника „Набука” који објективно нема гаса да би био рентабилан. 

Милан Будимир, саветник за односе с медијима у Министарству енергетике, потврђује да је овакав допис стигао и каже да тренутно не постоје техничке могућности за транспорт гаса из Азербејџана до наше земље.

– Наш стратешки приоритет је пројекат „Јужни ток”, који ће пролазити преко Србије и који ће нам донети значајне приходе од такса за транспорт гаса. Други магистрални правци не предвиђају транспорт гаса преко наше територије – закључује Будимир.

Јасна Петровић

-------------------------------------------------------------

Јужни ток ће коштати око 15,5 милијарди евра

Москва – Изградња гасовода Јужни ток коштаће око 15,5 милијарди евра, наводи месечно издање листа „Гаспром”.

Изградња морског дела гасовода коштаће око 10 милијарди евра, а копнени део коштаће око 5,5 милијарди евра, пише лист те компаније.

Наводи се да ће ефикасност пројекта умногоме зависити од тога да ли ће ЕУ одустати од принципа да приступ гасоводу имају и треће стране.

То би, према писању листа „Гаспром”, омогућило власнику гасовода да током одређеног периода располаже правом ексклузивног коришћења укупне снаге.

Будући магистрални гасовод Јужни ток, заједнички пројекат Гаспрома и италијанског Енија, требало би да преноси руски гас испод Црног мора, цевоводом дугачким 900 километара, до Бугарске и преко Србије до других европских земаља.

Капацитет гасовода требало би да буде 63 милијарде кубних метара годишње, изградња би требало да почне у 2013. години, а рок за завршетак радова је крај 2015. године.

Бета


Коментари7
c0b83
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Georg G.
Ako ovako nastave, južni tok će u Srbiju da ulazi negde severno od Budimpešte.
Darko ,
Sve se meni cini da ce jos mnogo mnogo vremena proci dok krene gas Juznim tokom.Ako ikad i krene.
Ево шта о томе данс каже Викиликс
У данас објављеној Викиликсовој депеши из америчке амбасаде у Риму од 26.901.2009. године, наводи се да би овај гасовод могао да угрози Јужни ток и Набуко. Ради се о 'мањем турско-грчко-италијанском гасоводу којим би се каспијски гас допремао у Западну Европу... Азербејџански извори и турска спремност су још увек нерешена питања, док Едисон (француска фирма која би га правила) сматра да пројекат има шансе да успе јер је, за разлику од Набука, довољно мали да не изазове отпор Русије... Постоји бојазан да би његово успешно покретање – задовољавањем потражње за гасом – осудило Јужни ток и Набуко на пропаст.'
Dragan Radic
Prosto je nepristojno kako se kod nas preuvelicava doprinos Srbije u ovom veoma znacajnom projektu. A u stvari je Bugarska, clanica EU i Nato, ta koja tvrdi pazar i zestoko pregovara sa Rusima. Od Bugara je zavisio nastavak projekta i njegov "prolaz" kroz nase krajeve. Medjutim, o tome ni reci.
Светозар Максимовић
Прикључак за Републику Српску боље је извести код Београда и долином реке Саве, код Бадовинаца, ући са мањим неизвесностима које будућност доноси. Прикључак код Ченте, биће велики политички, финансијски и егзистенцијални промашај, као што је целокупан НИС погрешно пројектован након рата, на нашу штету. Пре 2. светског рата, Смедерево код Велике Мораве је требало бити центар наше нафтне индустрије, а не Нови Сад, као миленијумски промашај. Да је то тачно, потврђују планови странаца да код Смедерева изграде рафинерију.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља