недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Статистика није „фризирала бољи живот”

четвртак, 02.12.2010. у 22:00

У „Политици” од среде, 1. децембра 2010, на насловној страни је изашао текст под насловом „Статистика фризира бољи живот?” у коме је изречена сумња у веродостојност званичне статистике, поглавито у самом тексту око статистике зарада, животног стандарда, куповне моћи и трошкова живота. Сваком читаоцу унеколико упућеном у значење навођених статистичких показатеља упада у очи методолошка, логичка и значењска некоректност у интерпретацији тих показатеља и њихових поређења. Посреди је некомпетентност или неки други разлози (о којима се не може спекулисати) који су навели уредника и аутора поменутог текста да адресира званичну статистику као сумњив извор података о платама, животном стандарду… Пре него што изнесем примере очигледне некоректности и одговарајућа објашњења која не остављају места сумњама у званичне податке да најпре кажем и то да званична статистика никада није „фризирала бољи живот”, јер је одувек имала професионални корпус статистичара од интегритета, а у новије време подлеже оцењивању не само домаће стручне и корисничке јавности него и међународном мониторингу било да је реч о европским институцијама (ЕУРОСТАТ) или о међународним финансијским институцијама као што је Међународни монетарни фонд (ММФ) са којим Србија има још увек актуелни финансијски аранжман (који је био један од кључних предуслова спречавања најнеповољнијих ефеката преливања светске финансијске кризе и очувања стабилности на тржишту Србије). Статистика зарада је нарочито под сталном лупом мисије ММФ-а, јер су зараде у јавном сектору кључни квантитативни критеријум аранжмана (тј. замрзавање зарада у јавном сектору како због фискалне дисциплине тако и због спречавања притиска тражње на цене и подстицања спољнотрговинске неравнотеже). Штавише, када се јаве проблеми одређене усклађености података из различитих извора, званична статистика се онда од стране поменутих институција третира као ’последње упориште’ или ’центар извесности’. Ако је реч о мерењу животног стандарда односно сиромаштва путем комплексних анкета (статистика плата, трошкова живота, кретања курса и куповне моћи у овој ствари ништа не помаже, јер се односи између ових индикатора специфично развијају), статистика сваке године објављује стопу сиромаштва и остале релевантне показатеље па је тако за 2006. објавила општу стопу сиромаштва од 8,8 одсто која је унеколико опадала у међувремену да би се у 2010. у првој половини године поново попела на исти ниво. Превише је произвољно и нетачно тврдити да статистика у том мерењу и саопштавању резултата нешто ’фризира’.

Статистика израчунава и публикује просечне зараде у динарима, а као дефлатор за праћење реалног кретања зарада користи индекс трошкова живота. С обзиром на то да раст цена, односно трошкова живота не прати раст курса динара према евру прерачунавање просечних зарада у евре и тако исказивање реалног кретања зарада или поређивање са реалним растом зарада методолошки и реално је сасвим некоректно, како је то демонстрирано на почетку наставка текста на 13. страни „Политике”. Тако су у периоду јануар–октобар 2010. у односу на 2008. годину трошкови живота повећани 14,9, док је курс динара према евру у истом периоду већи за 25,4 одсто (просечна вредност евра у 2008. била је 81,5, а не наведених 77 динара).

Дубља анализа кретања просечних зарада подразумева и анализу масе исплаћених зарада и кретања броја запослених: просечна зарада је у току десет месеци 2010. године номинално већа за 7,4 и реално за 2,2 одсто, док је исплаћена нето маса зарада номинално већа за 1,7 процената, а реално мања за 3,2, уз смањење броја запослених за 5,3 одсто. Раст трошкова живота у овом периоду је 5,1 одсто.

Постоје и други структурни разлози зашто долази до повећања просечних зарада у ситуацији када се иначе смањује и запосленост и укупна маса зарада односно количина новца који се дели на појединачне зараде. За потребе стручних консултација мисије ММФ-а аутор је лично истраживао те разлоге те их овде помињемо: 1) ликвидацијом предузећа која су била у стечају долази до смањења броја запослених који нису примали зараде, што утиче на повећање просечне зараде – с обзиром на методологију израчунавања просечних зарада по запосленом према кадровској евиденцији; 2) у условима кризе, поред смањења броја запослених долази и до промене квалификационе структуре: смањује се учешће броја запослених са нижим квалификацијама, а расте учешће запослених са вишим нивоима образовања, нарочито у приватној својини – тзв. композициони ефекат, који доводи до повећања просечне зараде, али не и исплаћене масе зарада.

Миладин Ковачевић, заменик директора Републичког завода за статистику


Коментари14
2bb92
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Ne znam zbog cega ste se bunili, pa i sami ste ovim reagovanjem dokazali da je statistika takva po metodologiji rada da se sve frizira. U pravu i postenu statistiku moraju da udju i svi koji su ostali bez posla, kao i oni koji su na biroima. Sta mislite ako bi svi ostali bez posla, a jedino ostali direktori JP i poslanici i ministri, sta bi se desilo?Prosecna primanja bi bila bar 3.000e. Kada bismo objavili taj podatak tvrdim da bi pola stanovnika EU pozelelo da dodje u Srbiju, zemlju "izvorne demokratije" koja se iznenada rodila dok smo negde pre 10 godina palili skupstinu i RTS. Prava situacija u drustvu i ekonomiji bi bila kada bi plate u proizvodnji i uslugama bile bar duplo vece od onih u administraciji. Ovako, na racun penzionera, mladih, vojske, policije, zdravstva, skolstva, sudstva,...zive cinovnicko-birokratski aparat i "elita" koja svojim nezasluzenim primanjima pravi "prosek",uz sve beneficije koje ima.Neodrzivo i nece,to je apsolutno sigurno,dugo da traje.Nema se kud vise.
biotron daligor
G. Kovačeviću priznaćete nije prijatno kad se čovek nađe u lošem društvu, razumem vas i zato predlažem da još jednom razmislite ozbiljno o onome što radite, govorite i td...prijateljski pozdrav...
Mile N
Statistika uporno''frizira' podatke jer su cinjenice da je nas standard srozan za dve godine za 40% kao sto je i nas dinar obezvredjen za isti taj procenat. Sve cene su podignute za dve godine za oko 40% neke i vise od toga npr ulje sa 80 na 140 dinara, i sve cene su vise iskljucivo zbog pada dinara, nije hrana poskupela sama od sebe nego zbog toga sto je dinar obezvredjen i svi inputi su visi, dakle ne stoji to sto Soskic kaze da je visa cena hrane uzrok visoj inflaciji, indirektno da, ali iskljicivo je visa zbog pada dinara, a sa ovim kursom rast svih cena ce se nastaviti. NBs umesto da svim silama spreci rast cena, imamo guvernera koji samo konstatuje stanje i uporno drzi ovaj kurs od 107 , i sprecio je jacanje dinara u avgustu tako sto je kupovao evre na finansijskom trzistu i NBS se bavi proricanjem i gatanjem kolika ce kao inflacija biti krajem sledece godine, to je isto kada bi ste otisli kod lekara, bolesni ste kazete mu, a on Vam odgovara, jeste u pravu ste, i idite kuci.
stevan vucetic
Kako god se obznanjuju statisticki podaci,kojma malo ko veruje tako smo ih naucili citati.Koliko se novca obrne bez evidencije,to niko ne zna.O utaji poreza niko ni ne govori jer to i vise i nije neka novost.Ukazao sam na problem radnika koji rade kod malih poduzetnika,i koji iskazuju da isplacuju minimalac,koji propisuje drzava,a drugo daju na rke bez evidencija.da bi izbegli placanje drustvenih obaveza.Zbog tako niskih evidentiranih zaada ne mogu kod banke dobiti veci kredit,narocito za kupovinu stana.To je konkretan problem,za koje treba naci resenje za taj deo populacije.
alternativa nema evropu
gospodine kovacevicu, ne zanimaju me vasi izvori, vasa metodologija ni vasa opravdanja. ako zivim realno losije nego pre dve godine, i ako je skoro 200000 ljudi ostalo bez posla, svaka prica je iluzorna.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља