Од нашег сталног дописника
Вашингтон – Случајном или неком другом подударношћу, у исто време када је објављен садржај дипломатских депеша у којима амерички званичници не износе баш комплименте на рачун водећих личности Русије и тамошњег политичког система, премијер Владимир Путин је у 40-минутном интервјуу у емисији Ларија Кинга на Си-Ен-Ену имао прилику да узврати.
Разговор је, по овдашњем обичају, упркос важности госта, био веома често прекидан рекламама. Пошто Си-Ен-Ен има глобални домет, није био намењен само америчким гледаоцима.
Главна Путинова порука је била да афера са провалом архива Стејт департмента „није катастрофа”. Изнео је чак, позивајући се на мишљења неидентификованих експерата, и претпоставку да је „неко” у ствари то „подметнуо”, да би репутацију „Викиликса” подрио „за сопствене политичке потребе”.
Главни део интервјуа ипак је био посвећен реакцијама руског лидера на поруке из објављених депеша. Конкретно, на оцену Роберта Гејтса, министра одбране у Обаминој влади, да Русијом „управљају безбедносне службе”, Путин је са смешком одговорио да је Гејтса и лично упознао – срели су се неколико пута – да мисли да је „добар човек”, а уз то „није ни лош стручњак”, пошто је, пре него што је постао секретар за одбрану, био и директор ЦИА.
„Али ако је он главни експерт за демократију у Америци, ја вам честитам”, поручио је Путин.
На поновљено питање о истој теми – да ли Гејтс греши када тврди да Русијом управљају тајне службе, Путин је узвратио контранападом, подсећајући да је амерички систем демократије омогућио да неки председници буду изабрани иако нису имали већину бирачких гласова. „Кад смо нашим америчким пријатељима скретали пажњу да имају системске проблеме, одговарали су нам да се не мешамо у њихова посла... Желео бих да се ни они не мешају у наша”...
Један од најзанимљивијих делова интервјуа било је Путиново објашњење шпијунске афере из прошлог пролећа, када је у Америци откривено, ухапшено и веома брзо за америчке шпијуне у руским затворима размењено десет руских агената „спавача”.
Путин није оповргао да су они били добро обучени шпијуни специјални службе, али да нису шпијунирали, нити су нанели неку штету Америци. Њихов задатак је био да се активирају у случају неке велике кризе у односима Русије и САД, за ситуацију кад би, на пример, били прекинути дипломатски односи.
„Хвала Богу, то није случај у везама Русије и САД данас и надам се да никад неће бити”, додао је руски премијер, уз објашњење да су методи руских специјалних служби „бољи од оних које примењују оне америчке”, јер „не организују тајне затворе, не отимају људе или их муче”.
О главној теми руско-америчких односа, неизвесностима око тога да ли ће у Конгресу бити ратификован нови Споразум о ограничавању стратешког наоружања (СТАРТ 2), Путин је рекао да, у случају да се то догоди, а што он не прижељкује, Русија неће имати другог избора него да се додатно наоружа због „нове претње” коју доносе амерички планови за ракетну одбрану у Европи.
На питање о својим односима са председником Дмитријем Медведовом, односно да ли је тачна констатација из једне америчке депеше послате из Москве, која је њега и Медведева описала као „Бетмена и Робина” (при чему је Путин Бетмен, а Медведев потрчко Робин), саговорник Ларија Кинга је одговорио како је то учињено „арогантно и без имало етике”, са циљем да се један од њих „оклевета”.
М. Мишић
