субота, 30.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 05.12.2010. у 22:00 Слободан Кљакић

Како је Србија нашла заштитника у Америци

(Фото Д. Јевремовић)

Недавно је објављена књига „У потрази за заштитником” академика Драгољуба Живојиновића, једног од наших најистакнутијих историчара, капитално дело о српско-америчким везама од 1878. до 1920. године.

Књига је резултат вишегодишњих истраживања и проучавања политике САД у Европи, Подунављу и на Балкану и односа две српске државе, Србије и Црне Горе, као и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, према моћној Америци. Председник САД Вудро Вилсон је у годинама Првог светског рата, и непосредно потом, одлучно утицао на одбрану интереса новонастале јужнословенске државе, у чему је од великог значаја била и улога Михајла Пупина.

Разговор с академиком Живојиновићем, чију је књигу објавило београдско издавачко предузеће „Албатрос плус”, почињемо питањем шта је била основна карактеристика почетних веза између САД и Србије и Црне Горе?

– Краљевина Србија је за успостављање и одржавање коректних дипломатских и трговинских односа са САД имала 1881. своје разлоге, као што их је имала и Црна Гора 1905. године. Србија је после стицања независности на Берлинском конгресу 1878. хтела да уђе у коло великих сила и да ступи у заједницу међународно признатих држава, док су САД превасходно настојале да обезбеде нова тржишта за потребе своје растуће индустрије. За Црну Гору је било најважније то што је имала велики део емиграције у САД, скоро једну трећину војног кадра. Било је то значајно питање њене одбрамбене моћи, али је тим људима и њиховим породицама требало обезбедити и правну заштиту у Америци.

И Србија и Црна Гора су се ослониле на Михајла Пупина. Зашто?

Зато што нису имале средства да држе своја посланства у САД, па су заједничко решење нашли у Михајлу Пупину, професору Колумбија универзитета, угледном научнику и проналазачу, хуманисти и једном од најугледнијих Срба у САД. Пупин је био генерални конзул Краљевине Србије у Њујорку и почасни вицеконзул Краљевине Црне Горе. Он је упознао Американце са Србијом и Црном Гором и њиховом борбом против Аустроугарске.

Пупин је објавио многе оштре полемике и чланке против Аустроугарске на првој страници „Њујорк тајмса”, што нико после њега није успео, а писао је и за друге листове. Држао је говоре, прикупљао и слао помоћ и разне мисије, позивао у борбу против тевтонске доминације, слао је резервисте у Црну Гору, окупљао добровољце за Србију, водио преписку с америчким угледницима. Пупин је био најбољи лобиста кога су Срби икада имала у САД.

На српској страни су очекивања од САД временом расла?

Србија је отворила своје посланство у Вашингтону почетком 1917. а Црна Гора годину дана касније. Рђав глас је пратио црногорског краља и владу да су у рату издали савезнике и радили против њихових интереса, због чега је Црна Гора увек била у дефанзиви. Очекивања Србије била су делимично испуњена, пошто је она успела да стекне, нарочито од јулске кризе 1914, наклоност америчког јавног мњења. Председник Вилсон је јасно означио Аустроугарску и Немачку као главне кривце за рат, што је за Србију значило и додатно признање. Србија, а онда и Краљевина СХС, добијале су пуну војничку, финансијску и политичку подршку САД, нарочито у њеном сукобу око Лондонског пакта и око италијанских претензија на источној обали Јадрана.

Споран је био југословенски програм српске владе?

Србија је током рата упорно настојала да оствари свој југословенски програм, али су америчка администрација и председник Вилсон подржали ту идеју тек када је судбина Аустроугарске 1918. већ била одређена. Ратне околности сада су налагале да САД подрже растурање Хабзбуршке монархије. Када је Краљевина СХС створена, САД су јој пружиле подршку и сву помоћ, чиме је на неки начин Србији олакшано и остварење њених ратних циљева.

Америка је постала нека врста заштитника новостворене Краљевине СХС?

Америка је била све моћнији фактор у Европи, због чега Француска, Италија и Велика Британија више нису могле да мешетаре како су оне хтеле. Русија је нестала са сцене као могући или као већ устаљени заштитник, за кога су сви тврдили да стоји безрезервно иза Србије, што опет није било тачно. Потрага за заштитником ишла је сада ка Америци, баш зато што је нестала Русија. Америка је на неки начин заменила Русију у кључним данима рата и непосредно после рата. Србији је пружила велику помоћ, ценила је њене напоре, а Пупин је учинио да они буду још цењенији. Успео је и оно што ником другом није успело ни пре ни после тога – Вилсон је на четврту годишњицу аустроугарске објаве рата Србији, 28. јула 1918, прогласио Српски дан и позвао Американце да Србе подрже у њиховој борби. Тога дана се на Белој кући и на свим јавним зградама у Вашингтону вијорила српска застава.

Инсистирате на моралним начелима Вилсонове политике. Какав је био значај тих начела када је у питању тајна дипломатија?

Вилсон је сматрао да њега и САД тајни уговори не обавезују и од тога није никада одустао. На предлог својих сарадника одлучио је да у Јадранско море упути јаке морнаричке формације, делове Шесте флоте и да нагледа оно што раде Италијани, тако да су у Америци знали за све оно што се догађа у италијанској окупационој зони, какве се методе тамо примењују, шта раде на припајању тих територија Италији. За Вилсона је то било неприхватљиво и томе је остао веран до краја свог мандата. Присуство његових идеја и његових моралних назора у европској политици реметило је дотадашње начине вођења те политике. Пре свега, Вилсон је био против тајне дипломатије, а за отворену дипломатију. Све оно што може јавно да се реши, треба да се реши јавно, а не иза леђа, кроз закулисно задовољавање нечијих интереса и претензија, нарочито не ако су те претензије неоправдане. Као у већ поменутом случају Италије.

Америка се заиста потврдила као заштитник интереса Србије у оном времену?

САД су одлучно устале у одбрану интереса новонастале Краљевине СХС, уз пресудан утицај председника Вилсона на такву политику. Он је одбацио знаменити Лондонски пакт из 1915. као обавезујући за САД и оштро се супротставио настојањима Ватикана, Италије и Републиканске странке у властитој земљи да Краљевина СХС уступи делове своје територије Италији. Коначно, Вилсон је 1920. одбацио и Рапалски споразум којим су Велика Британија и Француска желеле да наметну неприхватљива решења за Краљевину СХС у спору с њеним јужним суседом. Зато се и поставља питање зашто Срби нису нигде подигли споменик председнику САД Вудро Вилсону, нити су његовим именом назвали неки булевар.

----------------------------------------------

Јединствен случај

Зашто је случај Југославије био јединствен у америчком искуству током и после Првог светског рата?

Пре свега, Србија је од стране Ватикана увек оптуживана да је као православна земља с православном династијом, претња по католике који би се нашли у њеним границама. Отуда су Ватикан, сам папа и врхови католичке цркве били упорно против стварања Краљевине СХС. Други разлог што је Краљевина Југославија била била посебан случај јесте Италија. Она је била на победничкој страни и о њеним захтевима, које су чак до 1920. подржавале Велика Британија и Француска, морало се водити рачуна. Због тога је Вилсон имао много проблема. Почеле су да колају и приче да се Срби и Хрвати баш много не љубе, постављано је питање хоће ли то бити потпуна доминација Србије у сваком погледу. Другим речима, деловао је јак католички лоби, што је било присутно и у католичкој хијерархији у Америци. Противећи се Вилсоновим прелозима, Ватикан је желео да учествује с њим у преговорима који би довели до закључења мира и опстанка Аустроугарске. Али о томе није могло да буде ни говора. Ова два разлога су случај Краљевине СХС чине помало јединственим, а може се додати још неки разлог, на пример, питање граница као једно осетљиво питање, што није био случај са другим земљама насталим после распада Хабзбуршке монархије.

Коментари26
9c953
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

eliot nes
Jovan ducic je zapisao na zapadu nema prijatelja postoje samo interesi.
историчар сад
Из овог интервјуа се стиче утисак да професор Живојиновић америчког председника Вилсона, чија је политика била далеко од моралне, ако се о моралности у дипломатији и политици уопште може расправљати, осликава у нереално ружичастим тоновима. Константа америчке спољне политике је да њихове владе, пре, за време и после Вилсона, повлаче дипломатске потезе који су у интересу државе коју представљају. Нема никаквог говора о трајним пријатељствима. У току првог светског рата интерес Америке је био да се појави као битан арбитар на европском тлу, а стварање националних држава је био згодан модел за њихово мешање у европске односе. Немојмо се заносити причама о моралности и пријатељствима већ анализирајмо хладне главе интересе држава које нам због своје моћи диктирају правила игре.
Srba, Velika Britanija
Vudro Vilson je 1913 progurao 'Federal Reserve Act' drugim recima rodio se 'The Fed' - dao je privatnim bankarima pravo da stampaju dolar. To je pocetak kraja sveta.
Stanislav Kalenic
Da se ne zbunjujemo i da ne mislimo da je Amerika bila "maciji kasalj" u ovo ili ono doba. Vec 1801 dok je Tomas Jefferson bio predsednik poslato je par vecih brodova u sredozemlje u Prvi Barbari Rat protiv Tripolija. Saveznici Amerike su bili Svedska i Sicilija a protivnici Marokanski Sultanat i Otomanski Viliajet. Hocu da ukazem da je SAD bila ozbiljna vojna sila mnogo pre Berlinskog kongresa - mad ih neuk narod nije uzimao za ozbiljno.
student apsolvent
@@student apsolvent Jugoslavija je postojala i pre drugog svetskog rata! Postoje istorijski fakti za sve sto sam rekao. Inace diplomirao odavno... pseudonim ostao iz "divnih" studentskih dana.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља