четвртак, 21.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:57

Шкулић: Истина избрисана из кривичног поступка

Аутор: Александра Петровићнедеља, 05.12.2010. у 22:00
Миодраг Мајић и Милан Шкулић (Фото А. Васиљевић)

Јавна расправа о Нацрту законика о кривичном поступку је завршена. Сада је пред радном групом велики број озбиљних примедби, а највише је замерки на модел главног претреса и тужилачке истраге. Др Милан Шкулић, професор кривичног процесног права на Правном факултету у Београду, и др Миодраг Мајић, судија Апелационог суда у Београду и члан радне групе Министарства правде за израду Нацрта законика, имају потпуно супротна мишљења о будућем кривичном поступку у Србији.

Политика: Да ли је тачно да нови концепт укида принцип истине и да ће суд доносити пресуду у корист онога ко буде јачи у „доказном двобоју”, како у медијима наводи професор Шкулић?

Мајић: То је једна мистификација. Прича да се новим поступком укида истина не стоји. Нигде се у нацрту не каже да суд неће утврђивати истину. Штавише, када се говори о доказивању и о томе шта је посао суда, нацрт изричито каже да ће суд брижљиво испитати све чињенице, по слободном судијском уверењу. То су темељне одредбе кривичног поступка.

Оно што се мења јесте питање одговорности за то шта ће се доказивати и шта ће бити доказано. Јасно је одређено шта ко ради и ко је за шта одговоран, а то је оно што сада недостаје нашем кривичном поступку. Јавност често окривљује суд за нешто што је посао тужиоца. Ако је лоше саставио оптужницу, тужилац мора сносити неку врсту одговорности. Суд ће и даље утврђивати истину, али неће у тој мери, као сада, морати да преузима обавезу тужиоца и одбране за оно што они треба да докажу.

Шкулић: Не могу да се сложим са тим да у Нацрту ЗКП-а постоји начело истине. Оно је потпуно избрисано. Није довољно рећи да суд може утврђивати истину. У сада важећем ЗКП-у постоји дужност суда да утврди истину. У нацрту новог законика, суд чак није обавезан ни да тежи истини, а то је потпуно погрешан и наопак концепт, чак и помало чудан. Јер, чињенице ће бити претежно у рукама странака у поступку, а и даље ће постојати могућност жалбе због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања. Да ли ће странке да се жале на саме себе?

Мајић: Треба објаснити ствари, а не доводити људе у заблуду да ће сада, од примене новог ЗКП-а, суд утврђивати неистину. То просто није тачно. Нацрт прецизира ко је примарно одговоран за предлагање и извођење доказа, при чему је суду остављена могућност да и сам изведе одређене доказе, управо ради утврђивања потпуног чињеничног стања.

Шкулић: Та прича о некој подели улога и одговорности је потпуно промашена. Не видим да су сада улоге помешане. Чак сам чуо и нека објашњења колега из радне групе да суд више неће бити дужан да „извлачи” оптужницу. То је потпуно невероватно. Суд не сме да буде на страниниоптужбе ни одбране, већ мора да поступа независно и да непристрасно утврђује чињенице. Шта то значи да суд мора да „извлачи” оптужницу?

Мајић: Управо због тога што је суд сада одговоран за предлагање и извођење доказа, суд је дужан да сам настави да изводи доказе које тужилац није предложио, а који се евентуално негде могу пронаћи, па и оне који иду у прилог оптужбе. То је та једна потпуно неприродна улога суда. Суд не може бити независни арбитар уколико се мора повремено стављати на једну или другу страну.

Шкулић: У поступку где су странке доминантно одговорне за чињенично стање, фаворизују се богати окривљени који могу да плате добре браниоце и читаве адвокатске тимове. Сиромашни и полуписмени имаће само адвокате по службеној дужности или неће имати браниоца. Како ће они бити равноправни у доказном двобоју са тужиоцем, иза кога стоји цела држава? Суд може да се умеша у доказни поступак, али га на то нико не тера, јер истина није важна.

Мајић: Између сиромашних и богатих грађана, нажалост, увек постоји разлика, и у новом и у старом кривичном поступку, у здравству и свим областима живота, и у свим земљама. Тврдити да та разлика сада не постоји, а да ће сутра постојати, није реално. Обавезна одбрана биће омогућена и за многа лакша кривична дела, од самог почетка, дакле од истраге. Положај окривљеног биће повољнији и зато што се поступак завршава ако тужилац није успео да докаже оно што му ставља на терет. Окривљени се ослобађа и нема потребе да се даље изводе докази.

Шкулић: Суд нема мотив да даље изводи доказе, ако не мора да трага за истином, јер она више није циљ поступка. Замислите да је такав концепт важио у време суђења за убиство премијера Ђинђића и да председник већа каже: „Овај суд се није бавио истином, већ је одлучио на основу доказа странака”. Шта би народ рекао за тако нешто? Истина је битна и историјски. Она није увек достижна у поступку, али за истином се трага колико год је то могуће.

Мајић: Посао суда није да утврђује историјске документе и чињенице. Посао суда је првенствено да утврди да ли је окривљени кривично одговоран за оно што му тужилац ставља на терет. Суд је увек лимитиран многим стварима, а најпре оптужницом. Али, суд је дужан да, у оквиру тога што је тужилац предложио као предмет доказивања, утврди правилно и потпуно чињенично стање. Не треба мешати појмове истине и појмове одговорности за предлагање и извођење доказа. То су две потпуно различите ствари.

Шкулић: Често је пресуда суда историјски значајна, али ако имате овакав концепт онда је то потпуно бесмислено и постаје ругање правди. Ако је суд пасиван и није дужан чак ни да тежи истини, то ће довести до једног врло чудног система, који није адекватан за наше традиционално схватања правде. Амерички систем је одличан за Америку, али наше поднебље не одговара том концепту суђења. То је као када бисте гајили поморанџе у Сибиру.

Мајић: Нигде нацрт не каже да суд неће утврђивати истину.

Шкулић: А где каже да хоће?

Мајић: Показаћу вам члан нацрта који о томе говори. На овом нацрту се врло озбиљно ради. Примедбе на јавним расправама су биле врло детаљно спремљене и жао ми је што колега Шкулић није присуствовао.

Шкулић: Кад сам био позван дошао сам, а позван сам само на расправу у адвокатској комори. Хоћу да кажем и то да је две године мало за овако обимне промене кривичног поступка, са новом концепцијом и низом нових ствари, са више од 600 чланова законика. Цела једна година је прошла у општем избору судија. Како су судије и тужиоци у радној групи могли у тој ситуацији, када стрепе да ли ће бити изабрани, да мисле о законику?

Мајић: Морам да признам да сам мислио. Сви смо били посвећени томе.

Шкулић: Радна група се дуго није састајала управо због избора судија.

Мајић: Одржано је више од 40 састанака радне групе. За Законик о кривичном поступку можда чак ни десет година није довољно, али треба наћи одређену сразмеру између уложеног времена и тога колико ова земља заиста може да чека да добије нови законик. Јер, наш садашњи ЗКП је спој разноразних идеја и промена, које су често међусобно врло несагласне и имамо због тога озбиљне примедбе из праксе. Ми сад нудимо целовит и потпуно нов ЗКП, који није спој неспојивог, већ концепт који је развијен од почетка до краја, какав има све већи број земаља у Европи.

Шкулић: У целој Европи и даље доминира потпуно другачији модел кривичног поступка. Код нас се сада иде на нешто потпуно ново. Иако је тужилачка, истрага је помало и страначка, дакле нејасна и неефикасна, па и неправична, а главни претрес је потпуно страначког карактера. Тако нешто, ако заживи у пракси, биће ударац на правосуђе. Јер, након свих ових тумбања, избора судија и тужилаца и великих промена у правосуђу, примена оваквог законика биће веома компликована. И најгори се закон може применити, али то ће бити лоше и по грађане, и по систем, и по државу. Број судија и тужилаца је пројектован по важећем систему  поступка, а када новим закоником растеретите судије, а оптеретите тужиоце, добићемо потпуни хаос усред реформе. Чему то?

Мајић: Сигуран сам да професор Шкулић не мисли у пуној мери ово што прича. Мислим да он мало и плаши људе, а зна да то није тако. Све што је ново захтева и одређено време да се људи припреме, али нема оправдања да не покушамо да променимо нешто што је лоше, јер кривични поступак је већ дуго јако лош.

Политика: Врховни касациони суд има озбиљне примедбе на Нацрт ЗКП-а. Замерке се односе и на уручивање судских позива посредством комшија и колега на послу.

Мајић: Њихове примедбе су врло озбиљне. Председница Врховног касационог суда је активно учествовала на последњој јавној расправи. Радна група се сада повлачи и размотриће све примедбе. У томе ће учествовати и министарка правде и председница ВКС.

Шкулић: То су врло озбиљне и аргументоване примедбе које говоре о томе да постоји низ омашки, осим концептуалних. Ту ће бити заиста много посла.

Политика: Када би тај посао могао да буде завршен?

Шкулић: За неколико месеци, по мојој процени, али можда колега Мајић зна боље. Мислим да постоји решење и за погрешан концепт кривичног поступка. Он се донекле може поправити давањем јаче улоге суду на главном претресу и елиминисањем неких страначких елемената у тужилачкој истрази.

Политика:  Шта конкретно замерате тужилачкој истрази?

Шкулић: Нисам против тужилачке истраге, али концепт који се предлаже није добар. Одбрани се дају нека права која су врло компликована за практичну примену. Осумњичени може да прикупља доказе у своју корист, али како он може у истрази да зове сведока да га саслуша? Хоће ли можда сведок да полаже заклетву пред окривљеним? Ако сведок неће да дође, онда осумњичени може да тражи од тужиоца да зове сведока, а тужилац то може да одбије. Онда осумњичени трчи код судије и моли га да наложи тужиоцу да зове сведока, судија то наложи у року од 30 дана, па тужилац ипак неће. Пазите колико то дуго траје, а истрага је хитна.

Мајић: Не ради се ни о каквој страначкој истрази. Тужилац води истрагу. Странка има право да предложи тужиоцу извођење неких доказа. Тек ако он одбије да их изведе, остављена је могућност да судија за претходни поступак, као један гарант правичности одвијања истраге, наложи тужиоцу извођење тог доказа.

Шкулић: Ако тужилац то одбије?

Мајић: Онда судија за претходни поступак изводи доказ.

Шкулић: Или налаже полицији да то учини. Баш ће сад полиција са пуно ентузијазма, све певајући, да прикупља доказе у корист одбране.

Мајић: Не у корист одбране, него доказ који је предложила одбрана. Све је у циљу правилног одлучивања о ономе што је тужилац задао као тему поступка.

Политика: Када можемо очекивати коначан текст нацрта?

Мајић: Радићемо неколико пута по неколико дана. Први састанак имаћемо следећег викенда у Вршцу. Мислим да ћемо до краја ове или почетком следеће године моћи да предочимо Министарству правде коначну верзију.

Шкулић: То је нереално време, сада је већ почео децембар. Ако има много озбиљних примедби и читав низ ствари које треба дотерати, потребно је неколико месеци да са само на томе ради. Онда та коначна верзија поново мора бити дата на јавну расправу јер стручна јавност мора да види шта је промењено. И коначно, треба је превести на енглески и друге језике и дати експертима у Европској унији на оцену, јер ми тежимо стандардима ЕУ. Не видим чему брзина.

Политика: Да ли сте ви доставили своје примедбе радној групи?

Мајић: Није.

Шкулић: Писао сам чланке, за новине, стручне часописе и за семинар на Копаонику. Већина професора кривичног права су против оваквог концепта.

Мајић: То није тачно. Али, с Правног факултета у Београду нико није дошао на јавну расправу.

Шкулић: Зато што нису позвани.

Мајић: Мислим да нема потребе генералним одредницама по новинама причати о нацрту законика и поморанџама у Сибиру, а не доставити радној групи своје озбиљне примедбе. Професор комуницира с радном групом преко новина.

Шкулић: Те новине су врло озбиљне. То је „Политика”, а ја претпостављам да радна група чита новине. Рекао сам у новинама оно што је битно.

Мајић: То је једно плашење људи у јавности, који не знају довољно о овоме.

Шкулић: Тај страх од новина је мало чудан.

Мајић: Једно је обраћање јавности, а друго је обраћање радној групи. Ја сам сигуран да бисте ви имали шта да кажете радној групи и да бисмо од ваших озбиљних примедби имали пуно користи.


Коментари6
1ec84
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pravica Petrovic
Svako ko je procitao nacrt, imao je priliku da se uveri, da ponudjen koncpet nema nikakve veze sa nacelom istine. sud samo moze, dakle ne mora, da izvede dokaze koje stranke nisu predlozile i to samo o cinjenicima oko kojih se stranke nisu slozile. dakle, ako se tuzilac i orkviljeni sloze da okrivljeni ima zenu i troje dece, sud mora da uzme da je to tao, cak i ako dokaze da to nije tako. da je ovakav postupak nekakav evropski trend je potpuna laz. sve bivse socijalisticke zemlje su uredile svoj postupak prema nemackom zakoniku o krivicnom postupku u prethodnih 15 godina. jedino je u hrvatskoj i bih pod uticajem haskog tribunala prihvacen stranacki psotupak, ali u znatno blazem obliku nego u srbiji. tako npr. tuzilac u hrvatskoj i u bih ima obavezu i da prikuplja dokaze i iznosi tvrdnje u korist okrivljenog, a kod nas to nema.
Boske Simke
Ne razumem niti zakonodavce koji su ocigledno doneli neusaglasen zakon, niti kritike prof. Skulica, koji govori da takav model postupka nije adekvatan nasem podneblju. Pa isti model kakav sad uvodi Srbija Bosna i Hercegovina je uvela 2003. godina i sa nekoliko izmena funkcionise odlicno. Prava odbrane su bolje zasticena u akuzatorskom postupku, jer je on preuzet iz Engleske i SAD-a, čiji pravnici su tvorci člana 5 i 6 Evropske konvencije, od kojeg su ovim poslednjim upravo štite prava odbrane. Ne stoje tvrdnje da će odbrana biti hendikepirana, a princip istine se može propisati kao i u članu 4 ZKP Republike Srpske koji glasi: Načelo istine:"Sud, tužilac i ostali organi koji učestvuju u postupku dužni su s jednakom pažnjom utvrditi kako činjenice koje terete osumnjičenog, tako i one koje mu idu u korist." I onda ne postoje ovakvi problemi. Ne razumem zašto kreatori novog nacrta nisu pogledali ZKP Bosne i Hercegovine koji je potpuno prilagodio akuzatorski model postupka nasem podneblju
gica gicić
"Taj strah od novina je malo čudan" :)))) Kralj!
Marko Perovic
Profesor Skulic je potpuno u pravu, Onaj ko ima pare i moc sad ce i formalno da bude jaci, a sud nece imati obavezu da teznjom za istinom odbrani istinu. Dobro je rekao profesor: "Policija ce sve da trci da prikupi dokaze za odbranu", paz da nece
Petar Milic
Nije mi jasno kako se teret dokazivanja odbrane slaze sa pretpostavkom nevinosti optuzenog?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља