среда, 29.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Савезници помажу терористе

Аутор: Милан Мишићпонедељак, 06.12.2010. у 22:00
Џулијан Асанж

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Амерички савезници на Блиском истоку показују мало спремности да зауставе финансирање екстремистичких организација, открива дипломатска кореспонденције коју је јуче, у претпоследњем наставку свог „Викиликс” досијеа, објавио „Њујорк тајмс”.

У питању је „много милиона долара”, до којих исламски екстремисти долазе на различите начине, међу којима је и једна савршено организована пљачка банке у Јемену прошле године, нова метода која је употребљена у недостатку лакших опција.

Други извори су донације богатих појединаца, милосрдних организација, сакупљање пара од ходочасника у Меки, новац од отмица и велике своте које се убиру од главног бизниса талибана у Авганистану: производње и дистрибуције опијума и хероина.

Иако амерички званичници јавно говоре како су на фронту сузбијања канала дотока новца терористима постигнути значајни успеси, у поверљивим извештајима предочавана је много мање оптимистична слика. У једној депеши из децембра прошле године тако се констатује да је главни „изазов” како „убедити Саудијску Арабију да финансирање терориста са њене територије третира као стратешки приоритет”. У истом документу се каже и да су „донатори из Саудијске Арабије најзначајнији извор фондова сунитских терористичких група широм света”.

Дипломатске депеше на сличан начин предочавају и ситуацију у Уједињеним Арапским Емиратима и Кувајту, где се за ове трансфере користе курири који преносе готовину, традиционални исламски систем банкарства без књиговодства „хавала”, уз истовремено коришћење и иновација које у овом погледу пружа Интернет.

На америчке притиске да у овом погледу нешто промене, арапски савезници углавном одговарају да је оно што тражи Вашингтон или „драконско” или неприменљиво у њиховим условима и у оквирима локалних закона. Сем тога, америчке доказе о токовима новца ка терористима сматрају „неубедљивим”.

Друга реакција је слегање раменима уз објашњење да се чини све што се може. „Ако новац жели да оде, он ће отићи”, дијагноза је Мохамеда бин Најефа, шефа саудијске антитерористичке службе, цитирана у једној депеши.

М. Мишић

-------------------------------------------------

Забрањено читање депеша

Вашингтон – Иако је стављена на увид целом свету, поверљива дипломатска преписка Стејт департмента није за очи запослених у државној управи САД, званично је саопштено свима који плату примају из федералног буџета.

Слична упозорења упућена су и свим запосленим у Пентагону, па чак и студентима међународних односа на Колумбија универзитету, уз напомену да би то могло да „нашкоди њиховој будућој каријери”. „Поверљиве информације, без обзира на то да ли су објављене на јавним веб-сајтовима или пренете у медијима, остају поверљиве, и морају се третирати као такве од стране запослених у федералној управи и спољних сарадника, све док им одговарајући федерални орган не промени статус”, каже се у званичној ноти послатој из Канцеларије за менаџмент и буџет, која је део служби Беле куће.

М. М.

---------------------------------------

Викиликс објавио листу објеката од значаја

Интернет страница „Викиликс” објавила је списак објеката и установа широм света за које САД сматрају да су од кључног значаја по америчку безбедност, јавља Би-Би-Си. Стејт департмент је у фебруару прошле године затражио од свих својих амбасада да направе списак свих објеката чије би разарање могло да угрози америчку националну безбедност.

Тако је сачињена листа на којој су на стотине нафтовода, гасовода, фабрика, сателита и других инфраструктурних инсталација чије би разарање, како верују америчке дипломате, изазвало максималну штету по америчке националне интересе. На списку се налазе и рудник кобалта у Конгу, фабрика противотрова у Аустралији и фабрика за производњу инсулина у Данској.

Оцењује се да је објављивање списка објеката и институција од „виталног значаја по америчку безбедност” до сада најконтроверзнији потез „Викиликса”.

На списку се, на пример, налази гасовод на западу Сибира који је описан као „најважнији на свету”.

Дневни лист „Тајмс” зато поставља питање да ли овај списак могу да искористе терористи као своје потенцијалне мете, посебно уколико су их САД означиле као изузетно важне?

--------------------------------------------------

Асанж може да се врати у Аустралију

Сиднеј – Оснивач веб-сајта „Викиликс” Џулијен Асанж може да се врати у домовину Аустралију и добије исту заштиту коју ужива сваки други аустралијски држављанин, изјавио је јуче државни тужилац те земље Роберт Меклиланд, преносе агенције.

Асанж је у петак, одговарајући на питања посетилаца „Гардијановог” веб-сајта, рекао да су Меклиланд и аустралијска премијерка Џулија Гилард јасно ставили до знања да његов повратак у домовину није могућ. „Асанж, као и сваки аустралијски држављанин, има права и ништа га не спречава да се врати у Аустралију. Он има иста права као и сваки други аустралијски држављанин, а то подразумева и право на повратак у Аустралију и добијање помоћи у аустралијским конзулатима и амбасадама у иностранству, ако је затражи”, поручио је Меклиланд.

-------------------------------------------------

Превише отворености опасно по демократију

Стокхолм – Перуански књижевник Марио Варгас Љоса, овогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност и противник тоталитарних режима, оценио је јуче да је превише отворености „опасно по демократију”, преноси АФП.

 „С једне стране, мислим да је отвореност одлична, када све изађе на видело. То нас штити од интрига, манипулација и лажи. С друге стране, ако све изађе на видело, уколико нестане сваки вид поверљивости и тајности, не знам како би држава могла да функционише”, рекао је Варгас Љоса на конференцији за новинаре у Стокхолму реагујући на случај „Викиликс”.


Коментари4
a3645
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски
@Грујица Рајић.У Пакистану живи 15-20 % Арапа или око 30 милиона становника.Према томе Пакистан је и арапска земља .
Грујица Рајић
@Сатрам ... - Пакистан није Арапска држава. (арапска). У Пакистану не живе Арапи. Деда-Груја
Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски
Велику енигму неких Арапских држава у односима са САД-ом могу објаснити људи који су упућенији или информисанији на ову тему или (не)прилике у тим земљама.У фокусу теме су,пре свега,Сауд.Арабија и Пакистан. На државном нивоу оне су и споразумом везане за подршку САД-еу.На оном другом недржавном много је фактора који отворено на разне начине солидарно помажу своју сабраћу новцем,оружјем,мобилисањем добровољаца итд. На челу ових Арапских држава су људи који су,пре свега на разне начине дошли до огромног богатства захваљујићи САД-еу (нафта,злато,оружје,авиони,,) и своје банковне рачуне везују за САД. Друга категорија такође екстремно богатих у истим државама помаже Арапску сабраћу које Амери зову терористима. САД зна за ову "игру",али нема куд.Светској јавности прича једну страну-споразум око подршке њој. Поткрепићу коментар детаљима из сев.Пакистана.Тамо су "отворене базе" талибана у Авганистану.Границу не контролише Пакистан као државу,већ они који помажу Талибане.
m drobac
posle vesti o blokadi računa u švicarskoj mnogi građani počeli da zatvaraju svoje račune,pa zar to nije solidarnost???ili ipak je u srbiji pomrčina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља