четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Тривијални хумор, извештачена глума

Аутор: Ана Тасићуторак, 07.12.2010. у 10:50

Текст „Ратна кухиња” Стевана Копривице је замишљен као антиратна, црна комедија чија се радња дешава деведесетих година прошлог века у Дубровнику, у кухињи једног хотела, у којој се, сплетом околности, окупља неколико војника и једна двадесетогодишња новинарка која долази на ратиште са намером да свету открије истину.

На жалост, овај текст није квалитетан материјал за грађење неке иоле озбиљније представе.

Преплављен је општим местима, неинвентивним драмским ситуацијама, анемичним ликовима без имало живота у себи, баналним дијалозима, претенциозним (псеудо)политичким порукама, нескладним елементима фантастике. У тексту нема ни квалитетног хумора – он је тривијалан, јер углавном извире из јефтиних сексуалних алузија и обилатог коришћења псовки.

На жалост, ни режија Милана Караџића, као ни главне глумачке креације – Драгана Бјелогрлића (Томислав Џеко), Милутина Караџића (Неђа Милеуснић), Софије Јуричанин (Данијела Рашић) и Јакова Јевтовића (Мајор Ђенгић) – нису нимало помогли тексту да буде представљен у бар мало ведријем светлу. Напротив, игра је остварена у маниру лажног, усиљеног, површног реализма, без трунке суптилности, поетичности, некаквог (ироничног) одмака према ликовима и радњи који би, евентуално, успоставили неки значајнији, савременији, самосвеснији однос према комаду.

Резултат свега тога је једна несхватљиво наивна и идејно и формално застарела представа са много пуцања и мало певања, без икакве сценске уверљивости.

Наведени глумци су се адекватно уклопили у такву једнодимензионалност поставке: све четворо су прибегли бледом, шаблонском, веома бучном и извештаченом тумачењу ликова. Ослањали су се на спољне, површне гестове, галамили су и бечили се, играли уштогљено и неприродно, верујући, можда, неки од њих, да су довољно велике звезде и да ће само њихово присуство на сцени бити дочекано са одушевљењем.

Та врста натегнуте, лажне, глуме можда може да прође у телевизијским серијама, али у позоришту, у директној, живој комуникацији са публиком, такав површан и позерски израз заиста представља грандоманско угрувавање. Ни епизоде Ивана Јевтовића (Бојник Шегота), Николе Јовановића (Мишко) и Ивана Зекића (Јасенко) нису нам дале много простора за оптимизам.

У сценску поставку су укључени и некакви елементи трилера/хорора, музика између појединих сцена је наглашено тензична (композитор Зоран Ерић), као и промене у осветљењу, што, ваљда, треба да створи узбуђење и наговести нешто непознато, страшно. Такво поигравање са конвенцијама жанра трилера имало би оправдање да је према њима створена нека дистанца, да се поставио битнији, супериорнији став о томе. Овако, без односа према референцама које се користе (препознају се и референце на ратне филмове), стиче се утисак да су оне укључене због пуког обогаћивања форме, односно површног интригирања публике.

„Ратна кухиња” је представа која је амбициозно замишљена као место суочавања са значајним друштвено-политичким питањима, као простор преиспитивања наше (пост)југословенске прошлости, кроз „причу о судбинама малих људи који страдају у вихору рата”. На жалост, поједностављен, стереотипан однос према овим неспорно битним проблемима, не изазива такву самоанализу, не буди критички дух гледаоца, већ га, напротив, сасвим умртвљује.


Коментари27
2f351
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan Petrović
Meni se čini da ima mnogo više napada na kritičare koji napadaju komercijalno pozorište, nego napada tih kritičara. Paradoksalno je to što upravo ti koji napadaju kritičare imaju niže mišljenje o komercijalnom pozorištu od svojih meta, praveći od njega sinonim za površnost i primitivizam. Komercijalno treba da dođe na kraju, kad se sve sabere pa se shvati da je predstava dobro zaradila. A u toku nastanka je valjda važniji kvalitet, zar ne? Ako ima njega, doći će i pare. Komercijalno je dobra, najbolja, stvar, ako je sama predstava dobra. Kao što ova nije. Ko god je odgledao "Ratnu kuhinju" razume do koje mere je kritika precizna. Naravno da je to subjektivan utisak, ali predstava, iako se reklamira kao komedija, uopšte nije smešna. Da ne spominjem ozbiljnije probleme koje već stoje u tekstu. Najiskrenije mislim, kad bi se češće pisale ovako otvorene i iskrene kritike, pozorište u Srbiji bi bilo mnogo bolje. I možda "otvoreno i iskreno" više ne bi značilo isto što i negativno.
Premate Zorica
Vrrrrlo površna kritika koja ne sagledava unutrašnju komediju između Koprivicinog teksta i mogućih uzora, domaćih TV serija sa istom tematikom, ili čak serije "Alo Alo" kojom je, ako se sećate, i započelo kulturno mirenje Evrope pre ujedinjenja. Naš "Alo Alo" je "Ratna kuhinja" koja če se igrati u bivšem Yu prostoru i to sa mešovitom glumačkom postavom. Dovoljno primamljiva i, na prvi pogled, površno-zabavna (sa sve psovkama koje su, uostalom, naš standardni politički rečnik), predstava je i uznemirujuća i mučna. To dvojstvo zabave i nesreće je promaklo vašoj kritičarki, kao uostalom i samoironišuća gluma dvojice glavnih glumaca koji NAMERNO igraju sebe kako "glume na TVu". Gluma, mizanscen i muzika su ciljano "televizični" jer režiser pantomimski ironiše baš na TV produkciju i njena zlodela tokom poslednjeg rata. Zatamnjenja svetla, muzičke "zavese" i napadni zvukovi rata mogu se čitati baš kao režijski postupak imitacije i razotkrivanja moći tehnologije i stereotipa filma i TV-a.
kriticareva boljka
Moram priznati da me je zacudila ova britka kritika. Cesto sam se pitao da li kriticar moze uvek i u svakoj prilici biti objektivan - cak i onda kada na predstavu ode izmucen onim o cemu se ne prica a da se drugome ne pokvari apetit ili raspolozenje...
sanja pavlovic
U pozorišnoj kritici u Srbiji postoji jedan pravac koji sve komercijalno proglašava bezvrednim. Neki od tih kriticara su se igrali u pesku kada su umetnički vredne predstave punile pozorišta, neki od nas koji smo ih gledali smo jos uvek živi i nema razloga tako nas podcenjivati, kao publiku. Što se ove predstave tice, i S.Glovacki je pozorišni kritičar pa sudeći po njenoj kritici u Novostima ona i g-đa Tasić izgleda nisu gledale istu predstavu, ali pre svega kritika ocenjuje a ne šamara(!?) jer onda ispadne prizemnija i prostija od predstave, kakva da je. To što je deo ekipe radio na Pinku nema veze sa predstavom, pa makar da su i Farmu radili a ne neke od vrlo pristojnih serija. Meni se predstava dopala, nekome ne, normalno je, ali pogledajte je, onoliko ljudi odgledalo, mnogi se i obradovali, ko zna, možda ste i vi od onih koji ne misle da je život samo morbidno, obezljuđeno beznađe
Andraš Horvat
Ja sam gledao predstavu, priznajem, samo da bih mogao da je sa društvom posle hejtujem jer smo se zasitili Karadžića i Bjelogrlića kao glumaca, a od pozorišta inače cenimo samo sveže i nekonvencionalne predstave par pozorišta u BG-u. No, utoliko pre sam se iznenadio koliko je OVA predstava promišljena, dinamična, nepretenciozna, a opet angažuje gledaoca sa misleće distance. I evo već par dana pričamo o njoj i oduševljavamo se koliko su Karadžić i Bjelogrlić drugačiji u pozorištu, kompleksni, izražajni, međusobno se doigravaju i grade gotovo filmski gustu atmosferu. A evo, sad gledam ovu kritiku i ne mogu da je povežem sa predstavom! (sto doduse nije novina za "Politikine" kritike) Pa g-djo Tasic, ako je ovo "naivna" i "zastarela" predstava, mislim da bi trebalo da se vratimo "naivi" i "staroj školi".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Позориштe

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља