Мали Иђош – Одлуком локалне скупштине у Малом Иђошу, у овој најмањој војвођанској општини, где већинско становништво чини мађарска национална мањина, званично је у службену употребу уведен црногорски језик. То је била идеја Удружења Црногораца „Крсташ” из оближњег Ловћенца, које ово село сматра „црногорском престоницом у Бачкој”. Иницијативу су здушно подржали Савез војвођанских Мађара и Црногорска партија, који чине владајућу већину, као и Српска радикална странка.

Гласање о допуни Статута са одредбом да поред српског и мађарског језика, равноправно буде заступљен и црногорски, бојкотовали су одборници Демократске странке, представник СПС-а био је против, а један одборник СРС уздржан.

Председник „Крсташа” Ненад Стевовић рекао је да је ова одлука „историјска за црногорску националну заједницу” и том приликом председнику Скупштине општине Карољу Палу даривао комплет уџбеника црногорског правописа и граматике, објављених недавно у издању Министарства просвете и науке Црне Горе.

Међутим, још летос, када је покренута ова иницијатива, професор др Миленко Перовић, председник Националног већа Црногораца у Србији и председник Експертске комисије за стандардизацију црногорског језика, оценио је да је то „рурално и фолклорно ’црногорствовање’ штетно по интересе Црногораца у Србији, али и по унутрашње односе у Црној Гори”.

Како ће у пракси заживети службена употреба црногорског језика у општини Мали Иђош и да ли ће то значити и његово увођење у овдашње школе – питања су о којима, за сада, нико не говори. Извесно је, међутим, да се у складу са Законом о ратификацији европске повеље о регионалним и мањинским језицима, а чији је потписник и Србија, „настава може да организује само на стандардизованом и признатом језику”. Уз то, како истичу у Секретаријату за образовање АП Војводине, да би се настава реализовала на неком од језика националних мањина, неопходно је обезбедити уџбенике, наставна учила и стручни кадар – под условом да у школском одељењу буде најмање 15 ученика.

„Крсташ” је, иначе, пре неколико месеци упутио захтев и општинама Врбас и Кула да се у службену употребу уведе црногорски језик, али надлежни у ове две локалне заједнице још се о томе нису изјашњавали.

П. Копривица

---------------------------------------------------

Национална структура становништва

Према последњем попису, у Малом Иђошу као општинском административном центру, са селима Ловћенац и Фекетић која су, такође, у саставу ове локалне самоуправе, живи 13.494 становника. Највише има Мађара – 7.546, потом Црногораца – 2.812, па Срба 2.357... Приликом пописа 2002. године нико се није изјаснио да говори црногорским језиком.

Црногорци су, иначе, најбројнији у Ловћенцу, где чине безмало 60 одсто од укупно 3.693 мештана. Већина Ловћенчана пореклом је из бококоторског, барског и цетињског среза, а у село су стигли „влаковима без возног реда” приликом колонизације након Другог светског рата.