понедељак, 22.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:30

Црногорски службени језик у Малом Иђошу

уторак, 07.12.2010. у 22:00
„Црногорска престоница у Бачкој”: центар Ловћенца

Мали Иђош – Одлуком локалне скупштине у Малом Иђошу, у овој најмањој војвођанској општини, где већинско становништво чини мађарска национална мањина, званично је у службену употребу уведен црногорски језик. То је била идеја Удружења Црногораца „Крсташ” из оближњег Ловћенца, које ово село сматра „црногорском престоницом у Бачкој”. Иницијативу су здушно подржали Савез војвођанских Мађара и Црногорска партија, који чине владајућу већину, као и Српска радикална странка.

Гласање о допуни Статута са одредбом да поред српског и мађарског језика, равноправно буде заступљен и црногорски, бојкотовали су одборници Демократске странке, представник СПС-а био је против, а један одборник СРС уздржан.

Председник „Крсташа” Ненад Стевовић рекао је да је ова одлука „историјска за црногорску националну заједницу” и том приликом председнику Скупштине општине Карољу Палу даривао комплет уџбеника црногорског правописа и граматике, објављених недавно у издању Министарства просвете и науке Црне Горе.

Међутим, још летос, када је покренута ова иницијатива, професор др Миленко Перовић, председник Националног већа Црногораца у Србији и председник Експертске комисије за стандардизацију црногорског језика, оценио је да је то „рурално и фолклорно ’црногорствовање’ штетно по интересе Црногораца у Србији, али и по унутрашње односе у Црној Гори”.

Како ће у пракси заживети службена употреба црногорског језика у општини Мали Иђош и да ли ће то значити и његово увођење у овдашње школе – питања су о којима, за сада, нико не говори. Извесно је, међутим, да се у складу са Законом о ратификацији европске повеље о регионалним и мањинским језицима, а чији је потписник и Србија, „настава може да организује само на стандардизованом и признатом језику”. Уз то, како истичу у Секретаријату за образовање АП Војводине, да би се настава реализовала на неком од језика националних мањина, неопходно је обезбедити уџбенике, наставна учила и стручни кадар – под условом да у школском одељењу буде најмање 15 ученика.

„Крсташ” је, иначе, пре неколико месеци упутио захтев и општинама Врбас и Кула да се у службену употребу уведе црногорски језик, али надлежни у ове две локалне заједнице још се о томе нису изјашњавали.

П. Копривица

---------------------------------------------------

Национална структура становништва

Према последњем попису, у Малом Иђошу као општинском административном центру, са селима Ловћенац и Фекетић која су, такође, у саставу ове локалне самоуправе, живи 13.494 становника. Највише има Мађара – 7.546, потом Црногораца – 2.812, па Срба 2.357... Приликом пописа 2002. године нико се није изјаснио да говори црногорским језиком.

Црногорци су, иначе, најбројнији у Ловћенцу, где чине безмало 60 одсто од укупно 3.693 мештана. Већина Ловћенчана пореклом је из бококоторског, барског и цетињског среза, а у село су стигли „влаковима без возног реда” приликом колонизације након Другог светског рата.


Коментари5
cf202
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Crnogorska politicka stranka u Srbiji? O tome mogu Nemci iz Elazasa samo da sanjaju, o tome mogu i Francuzi Iz Badena samo da sanjaju, kao i drugi narodi( pravi ) u Evropi. Ovo nije nista drugo do suptilan pokusaj razaranja drzave i drzavnog poredka. Mozda bi u ovom slucaju trebala drzava Srbija njih da tuzi sudu u Strazburu.
Milan Stevančević
Преузимање српског језика је част за српски народ јер се тако шири српска култура. Шпански , француски и енглески постали су светски језици јер су их друге нације узимале за вој језик.
Петар Миловановић
Шта нам урадише ови американци са својом демократијом и бригом за националне мањине, да 2.000 црногораца уводе у званичну употребу некакав црногорски језик! Па то ни аустроугарски цар Фрањо Јосиф није могао да уради, ни Адолф Хитлер, нити друг Тито, али уради његов пионир, касније омладинац, а сада самозвани цар Мило Ђукановић! Какав бре црногорски језик!??? Ако су у Војводину стигли „влаковима без возног реда“ треба увести возове са возним редом и све то што пре вратити натраг, па нека тамо говоре црногорским језиком. Доста је било, најели сте се пшеничног хлеба, па је ред да окусите и кукурузно брашно!
Сиромах мачвански
Пре стварања Краљевине СХС Војводина је,са барањом, постала саставни део Србије. Међутим када је после комунистичке победе вршена више него масовна колонизација ,иако је Србија била пуна сиротиње најплоднију војвођанску земљу и добре куће (поготово у односу на већину у Србији) нису добијали Србијанци,већ људи из крајева који су највише помогли Брозу да дође на власт. ЗБог тога сада имамо у Војводини то што имамо, јаке теденције за што веће дистанцирање од Србије.
Миљо .
По последњем званичном попису становништва, у општинама Врбас и Кула живи око 20.000 Црногораца и још око 20.000 Срба пореклом из Црне Горе. Ловћенац не може да репрезентује нас Црногорце у Србији. Иначе Општина Кула је званично била привредно најразвијенија општина у Војводини 1987 године, Врбас је такође био јак привредни центар. Општина Мали Иђош је била, гле чуда једна од три привредно најнеразвијеније општине у САП Војводини 1987. године. Да је жив Митар Пешикан (иначе Ловћенчанин, мислим да је тамо и сарањен) интересантно би било чути његов став о Црногорском језику. Боље да се држимо њега што се језика и лингвистике тиче.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља