петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06

Асанжово писмо аустралијском листу: Не убијајте гласника

Аутор: Танјугсреда, 08.12.2010. у 08:15

СИДНЕЈ - Оснивач Викиликса Џулијан Асанж је жестоко бранио своја открића, у писму аустралијском листу „Остралијен” (The Australian), тврдећи да његова Интернет страница заслужује заштиту, а не нападе и претње, јер објављује чињенице за добро јавности.

У првом јавном обраћању аустралијским медијима, Асанж (39), рођен у Квинсленду, оптужује аустралијску владу да покушава да „убије гласника”, јер не жели да се открије истина о њеним дипломатским и политичким поступцима.

Викиликс заслужује заштиту, а не нападе и претње, написао је Асанж, додајући да његова интернет страница без страха објављује чињенице за добро јавности. У тексту објављену у уторак, под насловом „Не убијајте гласника, јер открива неугодне истине”, Асанж подсећа на годину 1958. и младог Руперта Мардока, тада власника и уредника часописа „Њуз” у Аделаиди, који је написао да се „у трци између тајности и истине, чини да ће истина неизбежно увек победити”. „Демократским друштвима су потребни јаки медији, а Викиликс је део медија. Медији помажу да владе остану поштене. Викиликс је открио неке болне истине о ратовима у Ираку и Авганистану и објавио ексклузивне приче о корпоративној корупцији”, пише Асанж.

Према његовим речима, Викиликс је изнедрио нову врсту новинарства: научно новинарство. „Радимо с другим медијима како би људи добили вести и информације, али их људи једноставним кликом могу проверити, јер су приложени и документи на основу којих је вест настала. Тако можете просудити сами за себе да ли је вест тачна”, истиче Асанже. У свом писму каже да није активист против рата, јер има и оправданих ратова. „Али нема ничег горег него кад владе лажу својим народима о ратовима, тражећи од грађана да за те лажи положе своје животе и новац. Ако је рат оправдан, реците истину и нека народ одлучи хоће ли га подржати”, поручује Асанж. На крају свог писма Асанж подсећа на историјску пресуду у случају „докумената Пентагона” кад је амерички врховни суд 1971. одбранио право новинара на објављивање докумената о Вијетнамском рату, образложивши да „само слободни и ничим ограничени медији могу ефикасно изнети на видело неправилности у влади”.  


Коментари0
6a1b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља